Automatska puska M77

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@STUG
barut sadrži u svojoj hemijskoj strukturi kiseonik koji mu je potreban za sagorevanje. Možeš puškom da pucaš i u svemiru ako ti je volja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sporogoreci stapin gori pod vodom , najbolji primjer

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

goxin ::Pa je li taj regulator pravi probleme mozda na novim puskama ? Ustvari dodje do zastoja , prebacis regulator i ides dalje ?
Kada je uveden na M 77 ?
One sa T. Nisanom nisu imali ? ( kao na AP , otvori zatvori ).
Na M77 i M76 ne. Mozes da ga postavis na bilo koji od tri podeoka i puska ce raditi normalno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"....Ja sam imao priliku da koristim M77B1 iz 80tih i rekao bih da je u rangu sa prosecnim FAL puskama, mada tu imas gomilu razlicitih proizvodjaca. Radila je cak i sa 308 SP lovackom municijom bez zastoja, sto je kod G3 tesko ostvarivo.
Te puske ne treba mesati sa serijom M77PS koju je Zastava radila pre jedno 5-6 godina. Pad kvaliteta je vise nego ocigledan..."
Ja razumijem da ove starije imaju tromblonski nisan -koji blokira gasni cilindar .
Ove novije valjda imaju taj regulator kao na PKM-u i M 76 .

Razumio sam iz posta da je do zastoja taj pad kvaliteta. Zato sam pitao

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Recce ::Pa, realno govoreci, takav stav je slabo utemeljen u praksi iako je deo narativa koji je intenzivno koriscen nakon WWII kao deo suprotstavljenih ideologija.
Streljacko oruzje korisceno u SSSR-u uopste nije zaostajalo po kvalitetu i efikasnosti za drugim zemljama a u nekim segmentima su bili vodeci.
Pistolj TT-33 ima kilavu ergonomiju ali je po stepenu pouzdanosti bio No.1 najveca mana mu je metak 7,62x25 a preciznost nije bila nista gora od napr. M-1911 iz istog perioda
Automat PPS-43 uz finski Suomi predstavlja najuspesniju konstrukciju svog vremena delom i zbog metka 7,62x25
Puska Mossin sasvim uporediva sa SMLE, K-98, Arisaka, Carcano ili M-1903 po efikasnosti. Sa jednostavnom optikom PO1 verovatno najbolje resenje za snajperku tokom WWII kada se gleda ukupni ucinak
Poluautomatska SVT-40 bila je inferiornija jedino od M-1 Garand ali uz manju masu
Mitraljezi inferiorni samo u odnosu na MG-42 (a i to samo dok temperature ne padnu ispod -15C)
Cemu ovo nabrajanje?
Zato sto AK u vreme svog nastanka nije bio puska za "topovsko meso" vec prilicno avangardni projekat koji je pojedincu donosio povecanu vatrenu moc i bolju kontrolu u odnosu na druga oruzja tog vremena. Uostalom, i danas se korsiti uz pretezno kozmeticke izmene. Preciznost AK sistema je mnogo puta testirana i svaki put je utvrdjeno da potpuno zadovoljava potrebe korisnika pa su price o "grubom oruzju za neuvezbane vojnike" uglavnom samo to - price.

мислио сам да је нешто појачани трзај неком полуписменом совјетском војнику из неке припиздине значио мање од лањског снега. а сви знамо каква им је тад била тактика - уурррааааа... нисам уопште рекао да совјетска техника не ваља, напротив. а што се тт-а тиче, није он уопште са килавом ергономијом, већ се у међувремену променио стил/став гађања. за то како се тада препоручивало био је сасвим на месту.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada se AK pojavio pocetkom '50-ih taktika nije bila "Uraaa" barem ne kod sovjeta jer su u to vreme vec razradjivali upotrebu borbenih timova umesto linijskog nastupa (negde sam citao od ruskog autora da je ta taktika preuzeta od tusrkih planinskih jedinica u Koreji). I tada, a i danas, istocnoevropske armije vise paznje posvecuju pesadijskoj obuci od zapadnog saveza. Jedini izuzetak je u kracem periodu bila Francuska.
Inace, kada govorimo od TT-33 njegova ergonimija je u doba nastanka bila anhronizam (uporedi je sa HP-35, Vis Radom, P-38, ili znatno starijim P-08 i M-1911)

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

кад је почет да се прави, крајем дср, тактика је још увек била урраааа.

гледе тт-а, одавно смо то расправљали

• 5Ovo se svidja korisnicima: Profica, Bane san, HrcAk47, miodrag, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M1911 recimo ima "dobar" ugao drske samo zbog konjice, jer je pistolj sa nagnutijom drskom bilo lakse vaditi iz konjicke futrole pa je konjica to trazila (kao i obicnu kocnicu, Browning i Colt su insistirali da je samo automatska dovoljna). Inace bi izgledao otprilike ovako:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Luger je imao nagnutu drsku (i to mozda previse) zbog smestaja povratne opruge.
Svi ostali iz tog perioda imaju +/- ugao kao TT.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

P—08
HP—35
Vis Radom
Walther P—38 i stariji PP/PPK
Nambu
Lahti
...
svi oni imaju bolju ergonomijju (šro ne znači da su bolji kao konstrukcije)

• 2Ovo se svidja korisnicima: Recce, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TT je do krajnosti pojednostavljen 1911 i razvijen u vreme kada je CA trazila zamenu za Nagant, koji je bio komplikovan za proizvodnju i prevazidjen jos u vreme kada je uveden u uporebu. TT je jednostavan , pouzdan, jeftin za proizvodnju i tu se zavrsavaju sve prednosti tog modela, ali je ispunio zahteve CA da se brzo naoruza pistoljima. HP-35, P38, Vis Radom su ipak "ozbiljni" pistolji, ali mnogo komplikovaniji i skuplji.
SSSR ga je izbacio iz upotrebe vec 50tih, najveci broj je poklonjen saveznickim zemljama po Evropi i Aziji. Interesantno je da se Nagant zadrzao u sluzbenoj upotrebi duze od TT-a.
Kod nas ima mitsku reputaciju, nesto kao Golf II dizel.