offline
- Zorge
- Mod u pemziji
- Pridružio: 07 Nov 2007
- Poruke: 8384
- Gde živiš: Ravni Banat
|
Их бре, нема ме дан или два, а овде сте се расписали само тако. Но ја настављам тамо где сам прекинуо.
Желео бих да похвалим меморију Лаки Уана. Пискарамо он и ја о СВТ и човек памти од речи до речи оно што је прочитао у некој од многобројних књига, чак иде до тога да памти и где иде размак после зареза, а где не. Ево доказ, обратите пажњу на болдован текст - четврта страна ове теме, први пост, на врху:
Lucky_One ::A sto se tice Simonove i Tokarevljeve konstrukcije i njihovim manama...pa eto u borbenim uslovima SVT-39/40 se pokazao katastrofalno zbog neprakticnosti regulatora gasova,cesto gubljenje i ispadanje magacina za municiju,prevelika osetljivost na necistocu,vodu i prasinu,osetljivost na niske temperature i klimatske razlike generalno i stisnjavanje maziva.....a automatska varijanta AVT-40 je bila jos gora jer se pri ispaljivanju celog okvira pri automatskoj vatri bukvalno raspadala u ruci.
Иста страна ове теме, претпоследњи пост, цитат из књиге:
Lucky_One ::
Meni to lici na opravdanje ...pa cak sta vise i jeste opravdanje i to vrlo dobro ....a proizvodnja SVT serije je prekinuta zbog:
Puske-Dva veka pusaka na teritoriji Jugoslavije,autor Branko Bogdanovic
Izdavaci:Istorijski muzej Srbije,D.P. Sportinvest Beograd[dir.Borisav Pelevic] i NIP Privredni Pregled
Izdato Beograd 1990
poglavlje;Saveznicka pomoc -puske britanskog i sovjetskog porekla.
citat str.130-131.
SVT-38/40pokazala neke bitne nedostatke,ovo se prvenstveno odnosi na neprakticnost regulatora gasova, cesto gubljenje i ispadanje magacina za municiju,prevelika osetljivost na necistocu,vodu i prasinu,osetljivost na niske temperature i klimatske razlike generalno i stisnjavanje maziva....
Заиста ћу да поверујем да у газираним соковима има нека материја која лоше утиче на концентрацију и памћење и да баталим тај Пепси јер мени мозак не ради овако добро као Лаки Уану. Љубоморан сам на такву меморију – свега ми!
Lucky_One ::Mogu se delimicno slozti da finci nisu imali ni jednu klasicnu pusku ciji se rad zasniva na iskoriscenju barutnih gasava ali su imali nekoliko odlicnih konstrukcija na istom principu kao sto su:FN model D 7.92mm koji je zasnovan na BAR-u a to je valjda automatcka puska ili svedski M-21 6.5mm koji je takodje zasnovan na BAR-u....
Ти BAR-ови деривати, ма колико год фина оружја били, могу да буду подведени под пушке само у случају да су војници који их дуже високи барем два метра и имају преко 120 кила живе ваге, а таквих није било много ни у финској, а ни у другим армијама света. Ако се не варам, ни један BAR-oв дериват нема мање од седам кила, а иду и до девет кила, што ми је мало пуно за нешто што бих назвао пушком, а тек кило-кило и по више вагају прави пушкомитраљези тога времена – чешки ЗБ-26 и његови деривати, Дегтарјев, па и она грдобна Бреда 30.
Lucky_One ::Zorge ::ТаПаКо је један једини примерак модификоване СВТ-38, а не СВТ-40. У време када су показали ту пушку, Финци нису могли да дођу у посед неке СВТ-40
Nije bitno da li je SVT 38 ili SVT 40 jer je to puska sa skoro istim vrlinama i manama sa tom razlikom da je laksa za proizvodnju a finci su tokom Produzetka rata dosli u posed od ukupno 17.000 SVT-38, SVT-40 i AVT-40.
Ето ти сад! Није битно!?
Битно ти је да је СССР испоручио НОВЈ, как наводиш, 96.515 комада "Токаревки", а није битно прецизирати да је ТаПаКо добијена модификацијом СВТ-38, а не 40-ке? Ја се не бих сложио са тиме – ако ово неко чита и управо одавде добија информацију о оружјима која помињемо, сви ти подаци су корисни. Ето, та СВТ-40 у себи има неколико модификација у односу на СВТ-38 које су направила и та тројица Финаца на њој и добили ТаПаКо (мада је ова потоња, како пишу они који су се њоме бавили, имала још неке веома корисне модификације), што значи да су Совјети на основу замерки које су добијали из "базе" од фебруара '39., када се појавила 38-мица, до јула или новембра (зависно од извора) '40. године, када се појавила СВТ-40-ка, такође покушавали да исправе примећене недостатке. Једино ми је жао што се неку годину касније није појавила некаква, рецимо СВТС-43, неки бастард конструкције Токарева и Симонова, или у крајњу руку - да је '43., заједно са калибром 7,62х39 мм уведен и СКС у јединице. И још нешто, a propos количине заплењених совјетских полуаутомата од стране Финаца - допуна: осим тих око 17.000 комада полуаутомата током Карелијске операције (или како у преводу са енглеског каже - Продужетак рата), нашао сам негде да су током Зимског рата Финци запленили око 3.000 комада СВТ-38.
Lucky_One ::G-43 je je vrhunska puska u svojoj klasi jer ako pogledas pazljivije,sve poluautomatske moderne puske imaju elemente G-43 a ne elemente Garanda ali bez obzira na to,Garand je takodje odlicna puska i zato na mojoj listi te dve puske dele No.1 mesto.
Их, па и ја могу да узмем све састојке за торту "Јапански ветар" и читајући рецепт, покушам да је направим, али то не значи да би торта којом бих те послужио била тај "Јапански ветар".
Искрено, и мени се Г-43 веома допада као историјски експонат (засијале су ми очи када сам је ономад видео у витрини Војног музеја на пролетошњем "Партнеру", само што тај мој ентузијазам није делила екипа са форума са којом сам цуњао по хали и није свратила да је погледа; не прозивам их, али срам да их буде... ;-)), као сложени механички "дивајс", па и естетски је далеко од тога да боде очи, али ни она, као ни СВТ, нису ни по чему изузетна оружја.
И 43-ка лако закаже у прашини, блату, на мразу. Погледај само фотографије горње стране сандука и затварача – ту има толико места за све спољне факторе који би могло да доведу до застоја. Па зар променом назива из Гевер-43 у Карабинер-43, поред осталих модификација, није добио и ручно померану клапницу која спречава улазак прашине и прљавштине у сандук јер је она савршенија, која се сама затварала, доводила до застоја? Колико сам ја којекуда покупио и запамтио и поред оволиког попијеног Пепсија, и сам, наш национални, калибар "good old" 8х57 IS је мало јачи него што је 43-јка могла да издржи, па су свашта радили да би пушка била поуздана: нон-стоп су прчкали по систему позајмице гасова, били незадовољни прецизношћу пушке из сличних разлога као и Совјети са СВТ-ом (група погодака бежала по вертикали када се цев загреје), бургијали рупице којекуде по системи за позајмицу гасова да одведу вишак притиска који би могао да проузрокује ломове, олакшавали на једној страни да би могли да ставе мало више "меса" на другој страни, конкретно – додатно ребро на носачу затварача које би требало да га ојача, па су "буџили" претходно одбачене склопове и њима комплетирали пушке, мењали положај ручице за репетирање...
Осим "Валтера", Г-43-ку, касније Кар-43, производило је још пар мањих фабрика, али су се оне држале онога што је писало у техничкој документацији коју су добили, али зато, наводно, татко на Г-43 - "Валтер" није имао мира и од краја '43. до пролећа '45. није прекидао са модификацијама на оружју јер оно никако није хтело да проради како Бог заповеда и притом те модификације далеко да су биле само у циљу повећања "технологичности" (упрошћавања израде). Уз то, "Валтер" је користио чак три врсте сандука (мислим да се то на енглеском каже "рисивер" – неко ме неко исправи ако грешим, јер како Ђоле пева: "...Слабо диваним маџарски, а и то мало с' грешком..."): глодани, ковани и на крају ковани, па глодањем додатно обрађени. Е сад, ако се сетим цитата о финским закључцима о "Токаревки" и онога што наводе да им склопови нису међусобно изменљиви, гарантујем да када би пола туцета Г-43/Кар-43 раставио, па делове побацао на гомилу и онда без бирања узимао делове и склапао тих шест пушака, барем пар од њих би лоше радило. Ни Немци, а Совјети још и мање, у то време нису имали на располагању CNC глодалице и стругове, па је и поред било какве педантне и прецизне машинске обраде, оно што се зове "упасивање" било је и остало и дан-данас редовна пракса. Па онда, неки извори наводе да су тестирали 43-ку у "штурмгеверовском" калибру, као слабији je импулс – кинематика ће лакше да га свари, па их резултати нису задовољили, чак су покушали и са руском 7,62х54Р муницијом (мора да су и они чули оне приче које сам и сам чуо од ловаца да је то "мек"(???) калибар за пуцање – ваљда "кад те удари – к'о руком да те..."), па опет није ишло. Чак су пробали и они како ствар ради у аутоматском режиму, па су укапирали да им од тога нема вајде. За мој укус је мало превише да "врхунска пушка у својој класи" има толико модификација, а да притом укупан тираж буде тек нешто више од нешто више од 400 'иљада комада, што је отприлике онолико колико је наштанцовано StG-44-ки, пројектованих за дупло мање времена него G-43 и без пуно накнадног експериментисања да би је се натерало да ради.
Ако бих ја лично морао на основу што сам којегде чуо или прочитао да повучем неке паралеле и извучем неке закључке о првој пратиљи у избору за мис-полуаутомат - дами из Дојчланда Gewehr-43/Karabiner-43 и неугледној руској провинцијалки из Туле, рекао бих да нису нешто посебно. Интересантно – да, добар узор за оружја која су се појавила касније – да, али да је посебно оружје – тешко. Са тим "малим" заостајањем у машинском парку од неких пола века, Совјети су крајем '30-их самостално развили конструкцију која би релативно лако могло (али ипак до појаве СКС није) да се доведе до веома доброг оружја произведеног у великим серијама (и притом она није била једина таква конструкција), а Немци, и поред огромне традиције у оружарству и ресурса свих земаља развијене Европе које су окупирали и индустрија оружја у њима, па и упознавања са недостацима и добрим особинама совјетског полуфабриката, ипак са Г-43/Кар-43 нису успели да направе тај корак напред у односу на СВТ кога би свако од нас очекивао.
Lucky_One ::luger ::prijateljski nam nastrojene krune,sorry za upad
Kako to mislis "Prijateljske".......??????
Па саркастичан је човек – гледао Монти Пајтона па се примио на тај енглески хумор. Бојим се ако настави овако...
Lucky_One ::Pa ni Sovjeti nisu svoje dobre puske podellili sa nama ali smo zato od Britanaca dobili 137.092 Lee Enfield
Ето, и ја сам за то први пут чуо из твог поста. Разлог зашто се нису задржале сам прочитао, али знаш ли да ли их нешто преостало којекуда по нашим магацинима? Било би лепо да јесте, па да се промене неки закони, па да макар једну... Не шалим се: немам никаквих скрпула што се тиче "Смелија" и свих ранијих варијанти.
luger ::poenta je da sam , u srbiji , naleteo na sanduke stenova koji nisu bas najbolje radili,procitaj ranije postove...
Сандуке, у смислу – множина, више њих? Налетао?
Џиз... Шта ја све пропуштам у животу... Ја налећем само на саобраћајну полицију и комшије којима треба да се пошлепа трактор да упали.
Lucky_One ::Ne bas ali Purdeyjeva konsultacija im je dosla sama jer tokom W I nemacki snajperisti bi izlazili na niciju zemlju i prilazili vrlo blizu britanskim rovovima krijuci se iza debele prenosne metalne ploce sa prorezom za oci i pusku i tako su ubirali svoj krvavi danak sve dok britanci,vicni lovu,nisu iskoristili Holland & Holland i Purdey [nitro expres] double rifles koje su imale mogucnost da probiju metalnu plocu iza koje je bio snajperista.Pouceni iskustvom,nemci su na pojavu tenkova reagovali takodje lovackim kalibrom
ОК, ефикасно су их користиле, али те двокугларе су скупе папрено, биле и остале, муниција исто – оде плата за шаку метака маторог .600 Nitro Express, а и употребљив домет им је до удаљености док противнику видиш беоњаче. Ето, да су у првом рату Британци имали онај, тј. ону "Бојс" ПТ-пушку, 'ладно би им јефтиније било да користе то него двокугларе и да не морају да се шуњају до немачких ровова. Поента: двокугларе су скупо и непрактично оружје за армију
Lucky_One ::Ma ne ljutim se...uvek ce biti i onih kojima je 10 metaka u minuti bolje nego 30 metaka u minuti
Ама што си досадан са тим!
Нешто са Ли-Ефилдовим затварачем нити са неким који брави позади, нисам имао прилике да испробам, па да знам могу ли да се приближим до тих 30 метака у минути, али сам као клинац са другаром "на суво" испробавао колико брзо можемо да репетирамо две пушке са "Маузеровим" затварачима који су имали донекле различите облике и углове ручица за репетирање и који је начина репетирања најбољи од показаних у том швапском часопису штампаног на масној 'артији кога смо "бистрили" – једна веома нова, неразрађена "Застава" М-70 у калибру 7х64мм за наше тржиште (значи без неког посебног односа фабрике према финишу) и неки расклиматани чешки ловачки карабин незнаног модела у калибру 8х57IS, али са "Манлихер" поткундаком и "Монте Карло" кундаком (значи – једино је изгледао лепо). На основу тог клиначког искуства, гарантујем ти да уз мало вежбе кроз просечну "Маузерку", уз услов да не скидаш кундак из згиба рамена при репетирању, у току једног минута можеш да протераш 20 метака са све нагуравањем четири клипса са мецима. Сад, друго је питање да ли можеш да аквизираш толико циљева у минуту колико метака можеш да испалиш. Идући том логиком да је већа каденца – боље оружје, испало би да је "Хитлер саге" готово дупло бољи од "спороходног" деветнаес'-деветнаес', што би било баш дилетантски.
Lucky_One ::Tako je Vathra radi se o Mauser 1918 TuF Gewehr a ona je u stvari nesto modifikovana tzv.Elephant Gun ...puska za lov na slonove u kalibru 13.2mm,Britanci su prvi iskoristili Elephant Gun ili Expres Rifles protiv nemackih snajperista a nemci su je modifikovali kako bi izasli na kraj sa britanskim tenkovima.
Колико се сећам, за тај хипертрофирани "Маузер" је писано да је настао као оружје специјално против тенака и аероплана и не помиње се никакво порекло од прангија за лов било чега, а и чаура тог 13,2 метка не личи на гро тих "тропских" калибара преко 10мм – они су имали или цилиндричне или благо конусне чауре са једва узраженим вратом; такви су ишли у оне прескупе двокугларе. На "елефанте" се ишло са двокугларом која избаци тане масе 5-6 дека, па ако треба, одма' и други, а ако ни то није довољно, верни домородац ти додаје још једну двокуглару, једнојајчану сестру близнакињу ове прве, па опет један метак, па и други ако треба. Ако и то закаже, Ћиру докусуриш финим, културним 7х57мм, наравно, ако те у међувремену Ћира не изврне наопачке к'о чарапу. А Немци су за крупну марву по Африци користили све оне метке са калибрима 8 и 9,3мм.
|
