Deset najboljih borbenih pusaka svih vremena

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zorge ::На почетку, мислим да би екипа са форума и модераторски тим могао Лакију и мени да ода признање за дискусију без икаквих ексцеса и етикетирања саговорника. Како би било лепо када би овакав ниво дискусије и уважавања саговорника имали и у подфоруму са аеропланима...

Slazem se sa tobom....dzentlmenski,nema sta.
Citat: Пробао – не вреди. Ипак бих се задржао на синтетичким наркотоцима за оралну употребу - "кока" има на мене лаксативно дејство.
Pa to je zato sto si konzumirao one Light varijante....no,ipak je Coca za vreme WW II bila upotrebljena i kao oruzije ali o tome drugom prilikom.
Citat: А и у то време, када су је направили, крајем Великог рата, није ни било алтернатива да би то оружје назвали другачије него пушка.
Eto,izneo si sustinu problema oko natezanja zbog klasifikacije ovog ili onog oruzija...Old School experti VS New School experati.....po meni,najbolje je navoditi i jedne i druge uz svoj sopstveni zakljucak, tako da niko nece smeti da ti zameri bilo sta a ispostovao si i jedne i druge.
Citat: Па нигде ја нисам написао нити из тога што сам написао можеш схватиш да су Совјети били од 38-ца преоружани на оружје (израђено у 1, словима – једном, примерку) које су направила та тројица финске господе, нити да је то совјетско решење. Просто сам у једној реченици сумирао оно што сам запамтио (и поред Пепси Твист фактора) у прочитаном финском материјалу о упоређивању две модификације које су сами направили: на једној страни - совјетској модификацији СВТ-38 под именом СВТ-40 и на другој страни - финској модификацији СВТ-38 под називом ТаПаКо.
Pa naravno da sovjeti nisu imali TaPaKo ali nekako se ne mogu otrgnuti utisku da pokusavas da izjednacis kvalitet TaPaKo i SVT-40....Verovatno je TaPaKo bila bolja puska od SVT-40,medjutim mnogo je lakse napraviti jednu kvalitetnu pusku a mnogo je teze zaustaviti svu masineriju koja vec punom parom stanca SVT.....

Citat:Дај овако: не, није ништа лошија од вршњакиња. Имала је ту несрећу да буде раздељена маси необучених регрута са, по правилу, никаквом техничком културом.
Ne delim misljenje da su cak ni sovjetski regruti ili bar vecina njih bili neobrazovani u smislu cuvanja oruzija,ipak i Rusi tj.sovjetski narod u svojoj proslosti gaji duboku tradiciju posedovanja oruzija u licnom vlasnistvu.

Citat: Гро таквих није знало да оруже очисти по ПС-у
Ova tvrdnja ima osnove samo u periodu pocetka nemacke invazije tj. krize Istocnog fronta od 1941. do pocetka 1943.
Citat: сигуран сам да знаш за ону причу да су Руси од времена Петра Великог чистили и гланцали пушке комадићима цигле и то се задржало у народу, мени необјашњиво дуго времена
Naravno da znam....u stvari proces ciscenja puske tucanom ciglom je bio normalan egzercir u svim armijama toku 17,18 i sredine 19 veka i obuhvatao je ciscenje puske tucanom ciglom samo spolja kako bi joj se dao sjaj tokom smotre.
Citat: Не једном сам налазио податак да су совјетски "морпехи" ("ђаволи у пругастим мајцама" - како су им "тепали" Немци), који су пролазили праву обуку, "Светку" са уважавањем користили до краја рата, кроз највеће кланице, без проблема и без пардона.
Sto se tice Morpeha,o kojima imam visko misljenje,smatram da je SVT sluzio samo ili u vecini slucajeva za pozirane propagandne slike i plakate jer nekako mi je cudno da Morpehi koji su zaista slikani sa SVT,budu opasani sa redenicima te verujem da je vecina njih posle slikanja zamenila SVT za svoju Mosinku.
Citat: Не знам колико је мит или истина: знам да су Немци све живо што су заробљавали од оружја и сами користили, давали им своје ознаке, па тако и СВТ-40, али наводно су их користили до краја '44. (претпостављам да је то због тога што је у то време уведен Кар-43) и у Вермахту и чак у Вафен СС-у. Па и ти
Ne,nikako nije mit vec je to cela istina koju treba samo malo objasniti.Naime postoje slike vojnika Wermachta koje nose SVT ali postoji i obrazlozenje za tu praksu koriscenja zaplenjenog oruzija bilo kog inostranog porekla....Nemacka politika je bila da se zaplenjenim oruzijem opreme iskljucivo one jedinice koje se nalaze u dubini odredjene teritorije i koje imaju cisto POLICIJSKE zadatke obezbedjenja,cuvanja,posade raznih objekata,posade topova,vozaci posade utvrdjenja,suzbijanje partizana i ostalih drugorazrednih i trecerazrednih zadataka a to sve zbog hronicnog nedostatka oruzija od koga je patila nemacka armija jos od pocetka rata.Vojnici prve linije su bili iskljucivo opremljeni standardnim nemackim oruzijem.I zbog ovog gorenavedenog smatream da je SVT i sa sovjetske strane u velikom broju koriscen za istovetne drugorazredne zadatke.
Citat: Уз сва та ратна искуства, ја сам тражио или просто наилазио на којекакве тестове или написане утиске људи (најчешће Американаца) који су дошли у посед СВТ-40 из старих стокова. И као по правилу, сви помињу те приче да је словила за непоуздано оружje, а да су њихова искуства таква да је пушку требало само редовно чистити, подмазивати и хранити пристојно квалитетном муницијом и да ће радити како треба.
Sve je to lepo....probudis se jednog jutra i neznas sta da radis pa pomislislis kako bi bilo lepo da opalis par metaka iz svoje nove SVT,ocistis je malo ili ni malo,sednes u jedan od svoja 4 automobila i odes sa zenom i decom u MacDonalld i pomislis kako je SVT ok oruzije i nije ti jasno zbog cega su sovjetski vojnici imali bilo kakve primedbe na svoju puskicu......
Citat: Колико се сећам, када се дведесетак година после "Токаревке" појавила "црна пушка", и за њу је важила та иста препорука на жалбе војника: чисти, подмазуј и пуцај добром муницијом. Прве две ствари су биле на војнику да уради, кад устреба, натерали га да се бави SPORTS-ом (Diemaco, ако читаш - јесам ли потрефио израз?), а ово последње, испоруку квалитетне муниције, урадила је армија. И да ли ко сад може да каже да је чика Јуџин конструисао лоше оружје?
M-16 je oruzije oko koga ima toliko oprecnih misljenja da se covek prosto pogubi.....ako kazes da je losa,postoji velika verovatnoca da nisi u pravu a ako kazes da je dobra opet postoji velika verovatnoca da nisi u pravu....voleo bih da tu pusku licno dozivim jer izgleda da nema drugog nacina da dodjem do pravilnog i pravednog zakljucka o njenim kvalitetima i manama....
Citat: Хе, постоји нешто што се зове дедуктивно закључивање. Как кажеш и сам – ту се разилазимо. Ја закључке или претпоставке градим на основу, 1. - практичних искустава, својих, али и других људи које познајем, оних за које сматрам ауторитативним и на крају 2. – из литературе
Elementarno dragi moj Watsone ali ja takodje imam u vidu da se zaista niko nije zalio na G-43, pa bar bi se negde provukla informacija o pogubnom uticaju meteo-uslova na nju ili zakazivanju iz ovog ili onog razloga...to sto su i G43 i SVT na prvi pogled iste puske nikako neznaci da su patile od istih nedostataka....naravno,postoje slucajevi gde se to deseva kao pr.MP-38 po cijem uzoru je nastao STEN....istna je da obe konstrukcije pate od slicnih nedostataka ali to je neka druga prica.
Citat: Што се тиче покуда и похвала за Кар-43 и СВТ-40, опет се разилазимо: ти си на основу података који су ти били на располагању, Кар -43 поставио поприлично високо, а СВТ-40 веома ниско, а ја на основу података мени доступних обема пушкама дајем оцену (4-).
Ja sam takodje u cilju sto postenijeg klasifikovanja smestio Garand i G-43 na prvo mesto....
Citat: Не, то што сам написао односи се на немачке модификације које су трајале током читавог производног века Кар-43. Када само то разјаснио и пошто је то део разлога због чега ту пушку не сматрам тако изузетном како ти тврдиш, можеш ли да ми наведеш неки аргумент у корист твоје тезе о изузетности Кар-43, јер искрено, то нисам нашао ни на форуму власника и љубитеља дотичне пуце.
Te modifikacije G-43 o kojima ti govoris mi nisu poznate ali cak i da ih je bilo one sigurno nisu napustile fabricki krug jer su verovatno sluzile iskljucivo za experimente a na front su bile poslate samo dve puske sa jasno razlicitim oznakama i to G-43 i K-43 i njene snajperske varijante za koje neznam koliko su se razlikovale uopste ali ono sto je bitno je to da su se oznake razlikovale i ako mozda delovi sa jenog modela nisu pasovale na drugi model to je zato sto su to u jednoj meri drugacije puske sa drugacijim oznakama tako da verujem da bi delovi sa dve puske istih oznaka bili medjusobno zamenljivi. dok se u Finskoj expertizi koja se tice SVT jasno se kaze da delovi sa ISTIH pusaka po nekad nisu medjusobno komatibilni[ako je za verovati da nisu pogresili]
Jednostavno,smatram da je G-43 bolje odradjenije oruzije i ako ne nudi nista novo,ono je radilo besprekorno i zaista nigde nisam nasao da se bilo ko zalio na njenu exploataciju,sto nije slucaj sa SVT.
Citat:
Јој, јок... – на погрешном си месту дао коментар. Тај мој пасус све до краја, и оно што ниси цитирао, иде у пакету са овим испод, што си такође цитирао.
Mislim da nisam komentarisao pogresan citat,kao sto sam gore vec rekao,ta gomala experimentalnih varijanti ili nije ni napustila fabricki krug ili se nasla na borbenom ispitivanju u nekoj smesnoj kolicini pa i ne treba polagati toliku paznju na njih jer jednostavno nisu serijske puske poput obe varijante G-43 i SVT.
Citat:’Oš’ ti pišem latinicom da ne mašiš poentu onoga što napišem
Pa ovo ti bas i nije bilo potrebno....presao bih ja cirilicu samo da znam kako.
Citat: ја за међусобно неизмењиве делове или склопове сматрам оне чијом заменом се оружју не обезбеђује пуна и нормална функција (брављење затварача, препуњавање, извлачење чаура, запињање система за окидање, само окидање... укратко - све).
Za medjusobno izmenjive delove ja smatram sledece:Osteceni delovi sa puske A mogu se zameniti sa istovetnim delovima sa puske B stim da ce puska A normalno funkcionisati jer su svi delovi medjusobno zamenjivi.
Citat: И то није закључак какво је оружје историјски било (искрено и не знам шта ти то конкрено значи – какво је оружје историјски било), већ какво је фактички било.
Zakljucak kakvo je oruzije istorjiski bilo se svodi na to da se uzme pravilan istorijski okvir i u njemu se sloze svi podatci o odredjenom oruziju,primene se metode kritike izvora i dobije se fakticko stanje

Citat: Мислим, ако бих покушао да оценим какво је оружје историјски било, онда би ми оружје држава победница било најбоље, а рецимо, Арисака била боља од Маузера јер се Јапан борио дуже од Немачке.
Ah...ne tako,ne tako....
Citat:Ако ти неко од екипе са форума напише нешто типа, коме то треба, ти слободно помени мене као неког ко поседовао једну, али не рачунај ме ту као љубитеља квалитетног оружја – готивим ја све, независно од квалитета.
Vrlo pohvalno....
Citat: А за ово друго, цев Ли-Енфилда, нисам баш разумео. ОК, знам шта је полигонално бушена цев (ако је полигонална, онда није жљебљена),
Naravno da je zljebljena,inace bi bila musketa.
Citat: видео на HuK-овима и сматрао да су они први то довели до серије, али не капирам шта ће ту Витворт. Знам за навој који је добио име по њему (ако је то уопште тај исти чика)
Ahhhh....O Tempora o Mores......Nije ni cudo sto mi Srbi znamo toliko malo Velikoj Britaniji i sto sam na ovom forumu bio izlozen kritici kada sam dokazivao i dokazao da je Enfieldica bolja od Mausera....vecina nas ima skoro uniformno misljenje da sve lepe stvari koje se ticu oruzija dolaze iz Nemacke,sto nije iznenadjenje jer mi Srbi ipak nemackoj treba da zahvalimo za svo nase tehnolosko obrazovanje.No ovom prilikom cu da pokazem da Britanija nije samo raj za alkoholicare vec da je ona iznedrila vrhunske oruzare koji su prave ikone u svetu oruzija a kod nas su nepoznati a to je nedopustivo a i mozda i sramota.No dobro,Britanija nam je daleko od ociju a samim tim i daleko od srca pa smo skloni podcenjivanju svega sto je odatle ali to je sve zbog neznanja......
Dakle Sir Joseph Whitworth je jedan od najvecih industrijalaca u Britaniji,oruzar,mehanicar,pronalazac i jos mnogo toga... tvorac prvog modernog i u ratu uspesno koriscenog topa sa zatvaracem Whitvorth/Armstrong na kome je upravo on primenio sistem poligonalnnih hexsagonalnih uvrnutih zljebova zatim Whitvorth je tvorac prve namenske snajperske puske Whitworth/Enfield Rifle 1853, na koju je takodje primenio hexsagonalni sistem zlebova i za nju napravio zasiljeni uski metak koji je skoro istovetan sa modernom municijom pa mu se i pripisuje stvaranje prvog modernog puscanog metka.Ovo bi o Whitvortu bilo ono najkrace...za Whitvortov navoj svi znaju,to je onaj navoj sa sijalice,Vinjaka,Manastirke,Viljemovke itd...
Citat: Дакле, може ли неко да напише детаљније какву цев има Ли-Енфилд?
LeeMatford je imao cev sa klasicnim Whitvortovim poligonalnim hexsagonalnim profilom sa odredjenim korakom uvijanja dok je Lee Enfield imao cev kockastog profila sa drugacijim korakom uvijanja i imao je free-floating barrel.
Citat: Ако смем да приметим, почео си са: Маузер – 10 метака у минути. Шта би, исправљаш грешку или попушташ у ставу?
Nasao sam nov podatak pa je pravedno da pomenem i njega...nista vise.

Citat: она ручица затварача је тако блесаво постављена хоризонтално и на баш дуга (одма' краћа полуга и већа сила потребна за манипулацију затварачем),
Mala rucica zatvaraca ti se mozda danas cini kao problem ali to nekada nije bio.Nekada su ljudi bili mnogo manji i sitniji nego danas,prosek visine je bio 1.75m tako da bih ja npr.sa svojih 1.92m i 90 kg misica bio dzin a i danas skoro svako oruzije koje uzmem u ruku dodje mi kao igrackica. Sva ouzija se moraju gledati u duhu svog vremena.


Citat: На "Јутјубу" има гомила снимака у којима Амери кукају на "стики" затварач код Мосинки, што је већином последица грубог финиша и не баш педантног "упасивања", мада се то, као и већина недорађености релативно лако да средити. Остало је ОК – мож' да прође, али ако морам да бирам, одабрао бих Маузер.
Americko trziste oruzijem je preplavljeno svakakvim djubretom...to znas i sam...Mosinke koje su se radile u Tuli,Izevsku,Svajcarskoj,SAD,Francuskoj ,Belgiji su neuporedive sa WW II ratnom proizvodnjom .....necemo po njima suditi Mosinki.


Citat: Није страшно кад си ловац, али када си војник и треба доста и што брже да прангијаш, зна и да замори.

Citat: Да, али ти си то тако поставио као да је висока каденца суштина и то исто нисам само ја на овом форуму тако схватио то што си написао.

E bas mi je drago da mogu da izdvojim ova dva citata....da li ih mogu iskoristiti kao potvrdu da su kod puske sa obrtno-cepnim zatvaracem u stvari pozeljne karakteristike kao sto je brze prangijanje,vise municije laksi rad zatvaraca i manji zamor ...mislim,tvoj komentar me navodi na pomisao o jednoj odredjenoj puskici koja poseduje kvalitete koje si upravo opisao kao pozeljne.....

Citat: Наравно да се нећемо расправљати, али можемо да продискутујемо и изнесемо своје аргументе.
Neko je od nekog prepisivao...e sad,AK-47 je zasluzeno stekao svoju slavu tako da to mozda vise nije ni vazno.
Citat: Ја бих употребио узраз за који сам чуо код промоције Блазера Р-93 – затварач директне акције.
OK prevod....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

luger ::kakvog je kvaliteta , objektivno , makedonska municija ?

...posebno u 9x19 ?
SMB nekoliko godina ne raboti i otisla je u stecaj zbog birokratija u Makedoniji,pa vojska i policija koristi zalihe koji su ostali u magacinama i kupuje municija od Srbija a i od drugi zemji.Pricalo se da fabrika bice prodadena na Amerikanci ali sta ce bice o to niko nezna.Nemam pucano neki golemi kolicini sa ova municija,ali moj utisak je da je cista,konstantna i precizna municija.Nisao cuo poplake od vojnicima,ali zato sam cuo poplaki o bugarska municija koja je bila nabavena u 2001 i bila je suvise nekonstantna,pa desavalo se neki metci da su vrlo slabi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Извињавам се због дугог неодговарања – покисла ми антена, а још се није осушила, па дајл-ап...

Што је ова тема замрла?

2 Lucky One
Eто одговора можда већ касније данас – имам неки материјал да преведем на брзака.

Lucky_One ::Zorge ::’Oš’ ti pišem latinicom da ne mašiš poentu onoga što napišem
Pa ovo ti bas i nije bilo potrebno....presao bih ja cirilicu samo da znam kako.
Шта друго да ти напишем кад ми је изгледало као да се играмо "глувих телефона"?
Је л' озбиљно, ил' ме зезаш за ћирилицу? Ма само ако хоћеш – лако ћемо да решимо. Само реци, па ћемо остало преко ПП-а.

Dopuna: 24 Okt 2009 16:30

Lucky_One ::Pa to je zato sto si konzumirao one Light varijante....
Ух, а ја помислио да се то мени само чини да ти "лајт", "диет" и слични бућкуриши имају такво дејство. Сад ми је лакнуло кад видим да није тако...
Lucky_One ::Eto,izneo si sustinu problema oko natezanja zbog klasifikacije ovog ili onog oruzija...Old School experti VS New School experati.....po meni,najbolje je navoditi i jedne i druge uz svoj sopstveni zakljucak, tako da niko nece smeti da ti zameri bilo sta a ispostovao si i jedne i druge.
Штагод ја изнео или не, ти свој став ниси изнео. Је л' те баш толико мрзело да трошиш тастатуру?
Lucky_One ::Ne delim misljenje da su cak ni sovjetski regruti ili bar vecina njih bili neobrazovani u smislu cuvanja oruzija,ipak i Rusi tj.sovjetski narod u svojoj proslosti gaji duboku tradiciju posedovanja oruzija u licnom vlasnistvu.
Да, код Руса из давне прошлости постоји традиција поседовања широке лепезе полуаутоматског оружја, па је СВТ била појава као "добар дан" регрутима на - 40 степени у Карелији, наврат-нанос регрутованим момчићима и другопозивцима после 22. јуна '41. Без шале: реци ми да ли заиста сматраш да су већина оних који су задужили СВТ по регрутацији била кадра да рукује и опслужује тада у светским оквирима, да тако кажем, авангардни тип оружја какав је полуаутоматска пушка?
Lucky_One ::Zorge ::Гро таквих није знало да оруже очисти по ПС-у
Ova tvrdnja ima osnove samo u periodu pocetka nemacke invazije tj. krize Istocnog fronta od 1941. do pocetka 1943.
Апсолутно! И то се баш уклапа у "тајмфрејм" најмасовније употребе СВТ-а.
Lucky_One ::Sto se tice Morpeha,o kojima imam visko misljenje,smatram da je SVT sluzio samo ili u vecini slucajeva za pozirane propagandne slike i plakate jer nekako mi je cudno da Morpehi koji su zaista slikani sa SVT,budu opasani sa redenicima te verujem da je vecina njih posle slikanja zamenila SVT za svoju Mosinku.
Изгледа да нема ничег чудног у тим реденицима преко груди. Ево један цитат из једне књижице – "Совјетска морска пешадија у борбеним дејствима на Црном мору 1941-1944", у којој се помиње и то, али и то да СВТ "морпехима" није била, како закључујеш, само за сликање :
Александр Зорич - Советская морская пехота в боевых действиях на Черном море 1941-1944 гг. ::
...Номенклатура вооружений морской пехоты номинально совпадала со стрелковыми частями сухопутных войск. Иными словами, в СССР для морской пехоты — как, кстати, и для воздушно-десантных войск — не создавались специальные образцы ручного стрелкового вооружения, гранат, противотанковых средств и т.д.
Однако, в силу специфики этого нового рода войск де факто определенные отличия от сухопутной армии возникли. Пожалуй, самым главным из них следует признать высокую оснащенность частей морской пехоты 7,62-мм самозарядными винтовками Токарева СВТ-40. Это мощное, скорострельное, но капризное (сравнительно с винтовкой Мосина) оружие согласно планам советского руководства должно было стать основой вооружения боевых частей пехоты — в каждой стрелковой дивизии согласно штатам 1941 года предполагалось иметь 3307 винтовок СВТ-40.
Действительно, сохранилось достаточно много фотодокументов 1941 года, на которых бойцы РККА запечатлены с винтовками Токарева. Сохранились и свидетельства немецких военачальников, которые пишут, что их солдаты, напоровшись на советские части, вооруженные винтовками СВТ-40, были деморализованы, полагая, что «пехота русских поголовно вооружена ручными пулеметами». Именно такое впечатление производила беглая стрельба из СВТ-40 — эффект, о котором и мечтать не могли части, вооруженные обычными «трехлинейками» Мосина.
Значительное число СВТ-40 попало со складов на вооружение формирующихся на Черном море частей морской пехоты. Благодаря службе на боевых кораблях и береговых базах флота морские пехотинцы имели более высокий уровень технической подготовки, чем рядовые стрелки сухопутных войск. Соответственно, технически сложные винтовки СВТ-40 служили в их руках значительно дольше, чем те же самые винтовки в сухопутной армии. По этой причине СВТ-40 оставались «визитными карточками» советской морской пехоты минимум до 1943 года, в то время как в сухопутной армии большинство этих винтовок было утеряно в боях или пришло в техническую негодность в течение 1941 года.
Широкое использование СВТ-40 и связанный с этим повышенный расход патронов обусловили одну особенность экипировки советской морской пехоты, которая широко представлена на фотодокументах: ношение пулеметных лент с 7,62-мм патронами крест-накрест через грудь.
Еще одной заметной характерной деталью экипировки советских морпехов на ЧФ можно признать широкое использование ручных противотанковых гранат — РПГ-40 или «Ворошиловского килограмма», гранаты РПГ-41 (юмор в том, что РПГ-41 весила более 1,5 кг). Отправляясь в десант, каждый морпех старался запастись 1-2 противотанковыми и 3-5 противопехотными гранатами.
Помимо СВТ-40 в морской пехоте, естественно, использовались обычные винтовки и карабины Мосина. Ручным пулеметом служил обычный ДП-27 — Дегтярев пехотный образца 1927 года. Пистолеты-пулеметы в 1941 г. в морской пехоте были относительно редки и, если встречались, то это были дегтяревские ППД, а не новые ППШ...
Или у преводу:
...Номенклатура оружја морске пешадије номинално се подударала са стрељачким јединицама копнене војске. Другим речима, у СССР-у се за морску пешадију – као, узгред буди речено, и за ваздушно-десантне снаге – нису стварали посебни модели ручног стрељачког оружја, граната, противтенковских средстава, итд.
Међутим, због специфичности тог новог рода војске, де-факто су изникле одређене разлике. За главну од њих треба признати високу опремљеност јединица морске пешадије 7,62-мм полуаутоматским пушкама Токарева СВТ-40. То моћно, са великом брзином ватре, али каприциозно (у поређењу са пушком Мосина) оружје, по плановима совјетског руководства требало је да постане основно оружје борбених јединица пешадије – по "Штату" из 1941. године планирано је да у свакој стрељачкој дивизији буде 3307 пушака СВТ-40.
Заиста, сачувано је много фото-докумената из 1941. године на којима борци Црвене армије овековечени са пушкама Токарева. Сачувана су и сведочења немачких војних команданата који пишу да су њихови војници, наишавши на совјетске јединице наоружане пушкама СВТ-40, били деморалисани сматрајући да је "руска пешадија углавном наоружана пушкомитраљезима". Управо такав утисак производила је брза паљба из СВТ-40 – ефекат о коме нису могле ни да маштају јединице наоружане обичним "трјохлињејкама" Мосина.
Знатан број СВТ-40 је допао из складишта за наоружавање јединица морске пешадије које су се формирале на Црном мору. Захваљујући служби на ратним бродовима и базама флоте на обали, морски пешадинци имали су виши степен техничке обуке од редовних стрелаца копнене војске. Сходно томе, технички сложене пушке СВТ-40 служиле су у њиховим рукама значајно дуже, од истих тих пушака у копненој војсци. Из тог разлога СВТ-40 остале су "визит-карте" совјетске морске пешадије минимум до 1943. године, док је у то време већина пушака у копненој војсци у 1941. години била изгубљена у борбама или постала технички неисправна.
Широка употреба СВТ-40 и са њом везана повећана потрошња метака условила је и једну особеност опремања совјетске морске пешадије која је често приказана на фото-документима: ношење митраљеских реденика са мецима 7,62 мм укрштених преко груди.
Још један приметан карактеристичан детаљ опремања совјетских морских пешадинаца црноморске флоте је широка употреба ручних противтенковских граната - РПГ-40 или гранате РПГ-41, "Ворошиловског килограма" (хумор је у томе што је РПГ-41 тежила више од 1,5 килограм). Полазећи у десант, сваки "морпех" трудио се да се снабде са 1-2 противтенковском и 3-5 противпешадијских граната.
Осим СВТ-40, морској пешадији су се, природно, користиле и обичне пушке и карабини Мосина. Као пушкомитраљез, служио је обични ДП-27, Дегтјарев пешадијски модел 1927. године. Аутомати су 1941. године у морској пешадији били релативно ретки, и ако су се сретали, то су били дегтјаревски ППД, а не нови ППШ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucky_One ::Ne,nikako nije mit vec je to cela istina koju treba samo malo objasniti.Naime postoje slike vojnika Wermachta koje nose SVT ali postoji i obrazlozenje za tu praksu koriscenja zaplenjenog oruzija bilo kog inostranog porekla....Nemacka politika je bila da se zaplenjenim oruzijem opreme iskljucivo one jedinice koje se nalaze u dubini odredjene teritorije i koje imaju cisto POLICIJSKE zadatke obezbedjenja,cuvanja,posade raznih objekata,posade topova,vozaci posade utvrdjenja,suzbijanje partizana i ostalih drugorazrednih i trecerazrednih zadataka a to sve zbog hronicnog nedostatka oruzija od koga je patila nemacka armija jos od pocetka rata.Vojnici prve linije su bili iskljucivo opremljeni standardnim nemackim oruzijem.I zbog ovog gorenavedenog smatream da je SVT i sa sovjetske strane u velikom broju koriscen za istovetne drugorazredne zadatke.
Знам ја да употреба трофејног оружја (а Бога ми – и људи) код Немаца није била мит, већ наводим то да сам негде нашао да је СВТ коришћена (из разлога што им тада није била доступна ни један друга полуаутоматска пушка), и он стране Вермахта и од стране СС-а, па ми се тај последњи податак, о СС-у, учинио као нешто што може да буде само мит (као, где би они узимали у руке нешто што је направио "унтерменш"), али можда и истина. Успут, знао сам да су Немци прекрстили СВТ-овке у неко "Селбс... " па још нешто - пун назив, ако некога интересује, је "Selbstladegewehr" 258/259. Ако под "прворазредним" задатком за Немце у том времену сматраш кланицу какав је Источни фронт, онда ћу да се сложим са твојом тврдњом, али колико ми се чини "домаћа" СС дивизија "Принц Еуген", па разне "захебане" "Јагд-командо" противпартизанске јединице, користиле су поприлично разноврстан арсенал и много тога што није било "мејнстрим" оружје Вермахта, па и Афрички корпус је у Либију из Европе довлачио заплењене совјетске хаубице М-30 и топове Ф-22 – сличних примера има много. Не чини ми се да су све то били "чисто полицијски задаци", сва та заплењена иоле модернија оружја су радила итекако важан пос'о Немцима. Није ту у питању пар старих фолксдојчера-жандара у неком мирном сеоцету Богу иза трегера, којима су дали неколико прастарих прекалибрисаних "Манлихера" или шта ти ја знам какву другу старудију.
Lucky_One ::Sve je to lepo....probudis se jednog jutra i neznas sta da radis pa pomislislis kako bi bilo lepo da opalis par metaka iz svoje nove SVT,ocistis je malo ili ni malo,sednes u jedan od svoja 4 automobila i odes sa zenom i decom u MacDonalld i pomislis kako je SVT ok oruzije i nije ti jasno zbog cega su sovjetski vojnici imali bilo kakve primedbe na svoju puskicu......
Нове СВТ? Ех, камо лепе среће... Колико знам, данас тешко можеш да нађеш СВТ којој се поклапају сви бројеви, а да је у неком проистојном стању још теже. И кад је теби нова, она није нова: све то што што је било на тржишту јесу готово седамдесет година стара, коришћена оружја вађена из магацина. Без обзира на "МекДоналдс" који посећују и "пик-апове" којима се возе до тамо, ти просечни амерички "викенд пуцачи", ако ништа друго, бар имају прилике да испуцају пуно метаке из нама тешко доступних оружја, што ретко ко од нас има у тој мери, па могу и да дају неке своје закључке са којима се, ако ништа друго, вреди упознати. Покушао сам да ти на Нету нађем оригинални чланак из америчке ревијe "Guns" за април '98. године у коме је новинар Холт Бодинсон написао чланак под називом "Tokarev: Hammer of the East", али ми се није давало четири долара за даунлоуд .pdf верзије коју бих поделио овде, а не преводи ми се на српски језик читав тај чланак кога имам већ преведеног на руски језик. У њему пише да је човек на тестирање добио оружје из финског ратног плена произведено '41. године, написао неке основне ствари о историји оружја, па се дохватио пуцања и анализирања конструкције, расклапао, склапао, чачкао гасни регулатор... Упоређивао ју је, природно, са "Гарандом" и његов недвосмислен закључак је да "...СВТ-40 заузима достојно место поред М1 "Гаранд", две најбоље полуаутоматске пушке из времена Другог светског рата... ". Сад, свако може да погреши, био то и новинар часописа таквог профила, али баш толико да неко такво оружје (по твојим закључцима - толико проблематично оружје), сврста у пар најбољих полуаутомата те епохе – ја у то не могу тек тако да поверујем.
Lucky_One ::M-16 je oruzije oko koga ima toliko oprecnih misljenja da se covek prosto pogubi.....ako kazes da je losa,postoji velika verovatnoca da nisi u pravu a ako kazes da je dobra opet postoji velika verovatnoca da nisi u pravu....voleo bih da tu pusku licno dozivim jer izgleda da nema drugog nacina da dodjem do pravilnog i pravednog zakljucka o njenim kvalitetima i manama....
А СВТ и Г-43 си тако лако и недвосмислено оценио...
А о М-16 и искуствима са њом мислим да је писала модератор овог подфорума, па потражи сам или је замоли да ти да линк где је то писаније.
Lucky_One ::Elementarno dragi moj Watsone ali ja takodje imam u vidu da se zaista niko nije zalio na G-43, pa bar bi se negde provukla informacija o pogubnom uticaju meteo-uslova na nju ili zakazivanju iz ovog ili onog razloga...to sto su i G43 i SVT na prvi pogled iste puske nikako neznaci da su patile od istih nedostataka....
Чини ми се да би онда требало да твоја формулација требало да буде да ти не знаш за податак да се нико није жалио на Г-43. Па није то ништа страшно – нико од нас смртника није свезнајући: иако сам знао за разне жалбе на СВТ и разлоге за њих, ја нисам знао за постојање финског извештаја о СВТ чије си закључке изнео у овој теми. Једна од првих ствари које сам као полетарац чуо о Г-43 је да није баш најпоузданија, па се онда временом накупљало до тога што сам ти изнео у неком од претходних постова. Не тако давно налетео сам на неки сајт са аматерски дизајном, али са веома добрим садржајем, па и са много тога на гомили о Г-43, али немам неку навику да линкове остављам у "букмарку", што значи мрка капа да тај занимљив линк поставим овде. Заиста очекујем од тебе материјале због кога ти судиш да је Г-43 врхунска пушка, којим бих употпунио своја сазнања о том оружју.

А ево кратак цитат из још једне књиге у коме се помиње пракса бораца УПА са два оружја око којих дискутујемо. Како стојиш са украинским језиком?
С.Музичук , I.Марчук – Украінська Повстанча Армия ::Опитування колишніх вояків УПА засвідчило, що зброя з ручним зведенням затвора не мала особливої популярності, однак дехто віддавав перевагу цьому типові, беручи до уваги простоту, надійність і можливість ведення прицільного вогню на велику віддаль. Серед перелічених зразків найкращим вважався німецький карабін Маузера. А ось його російський аналог знаходив несподіване застосування, про що мова йтиме далі.
Російська самозарядна гвинтівка СВТ-40 конструкції В. Токарева була популярною і вважалась непоганою зброєю. На світлині № 3 нею озброєні п'ять повстанців. За об'єм магазина (10 патронів) її називали "десятизарядка". Давала можливість здійснювати до 25 одиночних пострілів за хвилину, але дехто переробляв її на автоматичний режим (тоді гвинтівка швидко зношувалась). Калібр 7,62 мм, прицільна віддаль - 1500 м. Сотенний УПА Мирослав Симчич-"Кривоніс" сказав про неї так: "Зброя зроблена росіянином, а розрахована на використання німцем". Цим він підкреслив вибагливість СВТ-40 до режиму зберігання, експлуатації, змащування і т. ін. В умовах підпілля важко було забезпечити належні умови для цієї непоганої зброї.
Німецьку самозарядну гвинтівку G-43(W) конструкції Вальтера бачимо на світлині № 4. Магазин цієї гвинтівки вміщав 10 патронів калібру 7,92 мм. Скорострільність - 20 пострілів за хвилину, прицільна віддаль - до 1200 м. У порівнянні з попередньою російською "посестрою" німецька була ще більш капризною, і вояки УПА набагато менше використовували її.
Еви и превода:
Анкета бивших војника УПА сведочи да оружје са обртно-чепним затварачем није било посебно популарно, ипак су неки давали предност том типу, узимајући у обзир његову једноставност, поузданост и могућност гађања на великим дистанцама. Међу побројаним моделима за најбољи се сматрао немачки карабин "Маузер". А његов руски аналог налазио је неочекивану примену, о чему ће бити речи касније.
Руска полуаутоматска пушка СВТ-40 конструкције В.Токарева била је популарна и сматрала се солидним оружјем. На фотографији бр.3 њоме су наоружани петорица устаника. Због капацитета оквира (10 метака), називали су је "десетометка". Давала је могућност испаљивања до 25 јединачних хитаца у минути, али су је неки прерађивали на аутоматски режим (тада се пушка брзо трошила). Калибар 7,62 мм, нишанска даљина 1500 м. Четовођа УПА Мирослав Симчич "Кривонос" је ово рекао о њој: "Оружје су направили Руси, а намењено да га користе Немци.". Тиме је он подвукао потребе СВТ-40 ка условима чувања, употребе, подмазивања, итд. У условима партизанске борбе било је тешко обезбедити одговарајуће услове за то солидно оружје.
Немачку полуаутоматску пушку G-43(W) конструкције Валтера видимо на фотографији бр.4. Оквир те пушке примао је 10 метака калибра 7,92. Брзина паљбе била је 20 метака у минути, нишанска даљина је била до 1200 м. У поређењу са њеном руском "посестром" која јој је претходила, немачка је била још више каприциозна и војници УПА су је знатно ређе користили.

Да кажеш да су Украинци из УПА били наклоњени Русима (и да због тога фаворизују СВТ-40 у односу на Г-43) – сигурно не можеш.

Lucky_One ::Mislim da nisam komentarisao pogresan citat,kao sto sam gore vec rekao,ta gomala experimentalnih varijanti ili nije ni napustila fabricki krug ili se nasla na borbenom ispitivanju u nekoj smesnoj kolicini pa i ne treba polagati toliku paznju na njih jer jednostavno nisu serijske puske poput obe varijante G-43 i SVT.
Баш се натежемо без потребе са тим ко је радио шта, је ли нешто било експеримента ради или шта друго! У неком од постова написао сам своја сазнања и свој закључак на основу њих о Г-43-ци у три или четири пасуса и чини ми се да нема нејасноћа у написаном: помињем ти оно што сам током времена сазнавао о конкретним проблемима решаваним са успехом или без у ходу производње које су примећени током током експлоатације оружја у јединицама, те о променама технологије израде које су се догодиле (највише због оне фаме о међусобној неименљивости делова на СВТ), па о којекаквим другим експериментима са драстичнијим променама на оружју којом би се његове карактеристике (првенствено мислим на оне експерменте са прекалибрисањем у слабији 7.92х33 мм калибар). Још једном ти пишем ово: дај неки конкретан материјал из кога бих и ја и они који читају ову дискусију сазнали нешто ново о 43-ци.
Lucky_One ::Zorge ::ја за међусобно неизмењиве делове или склопове сматрам оне чијом заменом се оружју не обезбеђује пуна и нормална функција (брављење затварача, препуњавање, извлачење чаура, запињање система за окидање, само окидање... укратко - све).
Za medjusobno izmenjive delove ja smatram sledece:Osteceni delovi sa puske A mogu se zameniti sa istovetnim delovima sa puske B stim da ce puska A normalno funkcionisati jer su svi delovi medjusobno zamenjivi.
Ту нема збора; ту смо се сложили, али немој да имаш сумње да је се то у великој серији постизало тек тако лако... нигде није – ни код Британаца, Немаца, Руса...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucky_One ::Zakljucak kakvo je oruzije istorjiski bilo se svodi na to da se uzme pravilan istorijski okvir i u njemu se sloze svi podatci o odredjenom oruziju,primene se metode kritike izvora i dobije se fakticko stanje
Фино си и речито срочио – ја не бих могао тако елегантно да дефинишем. Али ме онда изненадило каквим подацима си располагао када си дао онакве оцене о два оружја о коме толико дискутујемо. Јеси ли наилазио на материјал типа овог ниже? То су делови обимног чланка ("СВТ-40: Рат и мир легендарне пушке") о употреби СВТ-40 у лову "из прве руке". Ја сам одвојио неке делове који би били интересантни за ову дискусију, а изоставио опис конструкције пушке и слично.
Юрий Максимов - СВТ-40: Война и мир легендарной винтовки ::
Наверное, из всего разнообразия бывшего армейского или конверсионного оружия, находящегося в пользовании отечественных охотников, только токаревская самозарядка удосужилась самых противоречивых отзывов. Исходя из фразеологического «как известно», на сегодняшний день «все знают», что СВТ-40 оказалась «неудачной» винтовкой. Без какой-либо привязки к конструктивным особенностям, присущим довоенным винтовкам, без принятия во внимание форсированный военный выпуск оружия, без анализа уважения немцев и финнов к советской самозарядке…
.......................................
СВТ должна была стать основным оружием РККА (взамен винтовки обр. 1891/30 гг.), надёжной и живучей винтовкой, способной стрелять боеприпасами любого качества. В планах руководства Красной Армией было оснащение всех СВТ лёгким оптическим прицелом ПУ. Не начнись война, «света», без всякого сомнения, была бы «доведена» до безупречности. Не будем забывать, что выпуск СВТ-40 начал разворачиваться буквально за год до войны (с 1 июля 1940 г.) и был чрезмерно форсирован. Производство нового образца стрелкового оружия всегда связано с грандиозными изменениями в оснащении предприятий и с обучением персонала. А главное – на это нужны время и средства. Т.е. то, чего в предвоенные годы в СССР катастрофически не хватало. Но СВТ-40, не смотря ни на что, пошла в серию. К 1941 году только две страны в мире имели на вооружении своих армий полноценную самозарядную винтовку – СССР и США. При этом СССР был первым по началу производства оружия такого класса – АВС-36 фактически пошла в серию раньше знаменитой американской М1.
.......................................
В условиях конкурса на самозарядную винтовку оговаривалось, что её масса и длина не должны превышать массогабаритные показатели драгунского варианта трёхлинейной винтовки, стоящей на вооружении РККА. При этом по точности и кучности стрельбы СВТ так же не должна была уступать мосинке. И по надёжности тоже. Требования, на первый взгляд, невыполнимые. Но Фёдор Васильевич Токарев сумел создать винтовку, удовлетворившую требования военных. По поводу принятия решения о производстве СВТ (а не основного конкурента – самозарядку С. Г. Симонова) существует масса версий на любой вкус, опять же, не учитывающих важнейшие факторы, влияющие на все предвоенные решения Правительства СССР.
Жесточайшие требования по ограничению массы привели к тому, что СВТ-40 сконструирована на грани фола – борьба за снижение веса велась буквально за каждый грамм. Самозарядная винтовка (тем более конструкции 1930-х гг.) под мощный патрон – вообще «живой организм», который порой живёт своей жизнью, вопреки всем законам физики. А экономия на весе, строгие допуски и проблемы производства в военное время, помноженные на недостаточную подготовку бойцов, оказали негативное влияние на качество изготовления винтовок и адекватность их применения в бою. Если бы Токарев не был бы столь жёстко ограничен рамками по массе винтовки, СВТ была бы совершенной самозарядкой. Во время войны масса выпускаемых СВТ увеличилась примерно на 300 г., в основном за счёт невыполнения некоторых операций, связанных с выборкой «лишнего» металла со ствольной коробки.
.......................................
СВТ-40 часто именуют «капризной» винтовкой, имея в виду её чувствительность к загрязнению, температурным перепадам и особенности регулировки газоотводного узла.
Часто можно встретить утверждения о том, что даже для технически более «продвинутых» (в сравнении с обычной пехотой) морских пехотинцев, СВТ была «сложной» в освоении и, опять же – «капризной», «неудачной». И якобы именно потому с 1942 года пришлось прекратить выпуск СВТ и срочно налаживать в Ижевске производство винтовки Мосина. Про особенности работы промышленности в военное время, про эвакуированные заводы и тотальный дефицит сырья и оборудования, про «все ушли на фронт» и про голодных детей, сутки напролёт собирающих оружие в полуоткрытых цехах ижевского завода – про эти «мелочи» обычно не вспоминают.
.......................................
Мы живём лживыми стереотипами, не удосуживаясь проверить навязанную кривду, что-то сопоставив, проанализировав… и уже самостоятельно распространяя неверные штампы. История СВТ – один из таких случаев. Помните замечательную книгу Б.Л.Васильева про оборону Брестской крепости «В списках не значился»? Как главный герой, Николай Плужников, кадровый командир РККА, найдя СВТ и вычистив её, так и не смог в бою произвести второй выстрел из-за отказа автоматики? Не знаю, насколько знаком автор книги с СВТ, но он в своём повествовании представил винтовку «капризной», тем самым ставя на ней крест и вызывая у читателя однозначную ассоциацию: «СВТ – плохое оружие». К сожалению, именно так, ненавязчиво и авторитетно, формируются народные (по сути – антинародные и антигосударственные) мифы.
.......................................
Возвращаясь к СВТ и её использованию на охоте, вспомним о её слабых местах. Основная проблема – сбои в работе автоматики и подаче патронов. СВТ «не любит» чужие магазины и иногда непредсказуемо может быть чувствительной к определённым типам боеприпасов. Для переключения положений газового регулятора нужен специальный ключ. Утыкания патронов, как правило, связаны с изначальной необходимостью индивидуальной подгонки каждого магазина к отдельно взятой винтовке. Чаще отмечаются задержки при подаче патрона из правого ряда, причём обычно это происходит на магазинах военного выпуска. Причины – нарушение геометрии губок магазина или углов их загиба, что легко «лечится». Причины задержек, связанных с невыбросом гильзы, кроются в изношенном патроннике или неправильной установке газового регулятора. Что удивительно, СВТ порой очень долго может нормально стрелять без чистки газового двигателя, пока газоотвод полностью не забьётся нагаром. Охотники, постоянно использующие СВТ, часто отмечают, что винтовка вообще не ржавеет (я лично проверял это – почему-то действительно не ржавеет). Как ни странно, промысловый люд вообще мало заморачивается по поводу маниакальной чистки оружия, но, тем не менее, так же мало жалуется на проблемы с ним.
.......................................
Ни одна винтовка никогда не производила на меня более сильного впечатления, чем СВТ. Агрессивная, великолепно сбалансированная, удобная в обращении, мощная, точная и одновременно ладная и лёгкая… отличное оружие для уничтожения быстро движущихся множественных целей.
Слово «точная» для многих наверняка прозвучало гиперболой. На руках мало неизношенных СВТ (часто калибр винтовок, находящихся у охотников, доходит до 7,8 мм) и подлинные возможности хорошей «светы», к сожалению, часто недостижимы именно из-за расстрелянных стволов. Тем более «все знают», что СВТ по кучности несравнимо хуже мосинки… Это миф.
Много ли охотников, использующих современные винтовки, смогут попасть навскидку в бутылку или пачку сигарет со 100-м дистанции? С открытого прицела? Или на 300 м в бегущего кабана? Тоже с открытого? А хороший стрелок из хорошей СВТ это делает. Системно. Практически в любых условиях. Подчеркну – хороший стрелок (уточню – хороший стрелок с большой охотничьей практикой, а не разрядник по «мелкашке»), которому торчащий магазин и фланцевый патрон не мешает стрелять виртуозно.
Отдача у СВТ на уровне СКС, при вскидке мушка как влитая впивается в цель, прицельные приспособления безукоризненные, ствол почти не бросает верх, красота! Кстати, если при стрельбе упереть винтовку магазином во что-то вроде мешка с песком, кучность заметно улучшается.
Спуск просто замечательный – с потяжкой, с усилием около 1,5 кг, внятный.
.......................................
Конечно, оценка любого оружия, как бы ни объективно она не проводилась, в немалой степени будет зависеть от личных установок. Факторов, влияющих на субъективизм восприятия предмета или явления, слишком много и они зачастую слишком сильно окрашены предубеждениями, как верными, так и откровенно некорректными.
В случае с СВТ-40 можно констатировать тот самый случай, когда винтовку, ставшей вехой в конструировании армейского полуавтоматического оружия, попросту оболгали, втихую умалчивая про те моменты, которые как раз и объясняют очень многое. Точно так же у нас в 90-х гг. конъюнктурно оболгали и винтовку Мосина. И советский период нашей истории, и многое-многое другое. Наверное, пришло время по-другому взглянуть на многие вещи, критически оценивая преподносимую нам информацию и на практике проверяя «всем известные» «истины». Нужно помнить, что мнение о СВТ складывается из опыта эксплуатации отнюдь не новых винтовок - все они изношены в большей или меньшей степени, все винтовки ремонтные, подчас собраны из ремкомплектов.
Сейчас хорошую СВТ найти очень непросто. И стоимость «не убитой» винтовки сегодня неоправданно высока. Ибо очень многие, попробовав СВТ в деле и узнав все перипетии её непростой истории, не прекращают попыток найти достойный образец для своей коллекции.
Не будем забывать, что СВТ-40 – это живая частица нашей истории, культовое оружие РККА, оружие Победы. СВТ – винтовка, изготовленная нашими дедами в крайне непростое для страны время. Уважая себя и своё прошлое, не стоит повторять лживые штампы. Критерием истины является только практика, как бы банально это не звучало. Возьмите СВТ в руки - вы получите массу эмоций; изучите её гениальную конструкцию, отстреляйте пару магазинов – и у вас будет возможность сделать свои выводы.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево мог "драфт" превода делова чланка изнад:

Заиста, из обиља бившег војног или конверзионог оружја, које се налази у поседу домаћих ловаца, само за токаревски полуаутомат је било толико много противуречних оцена. Полазећи од фразеологије "како је познато", данас "сви знају" да је СВТ-40 била неуспешна пушка. Без било каквих везивања за конструктивне посебности, без узимања у обзир форсиране војне производње, без анализа уважавања совјетског полуаутомата од стране Немаца и Финаца...
.......................................
СВТ је требало да постане основно оружје Црвене Армије (да замени пушку М-1891/30), поуздана и жилава, способна да пуца муницијом било каквог квалитета. У плановима руководства Црвене армије било је опремање свих СВТ лаким оптичким нишаном ПУ (прим.прев: компактан, робустан, лак (нешто више од четврт киле) нишан са 3,5Х увећањем, поприлично "светао", бочна монтажа) . Да није почео рат, "Света" би, без сваке сумње, била доведена до беспрекорности. Нећемо сметнути са ума да је производња СВТ-40 покренута буквално годину дана пре почетка рата (1. јула 1940.) и била ванредно форсирана. Производња новог модела оружја увек је везана са грандиозним изменама у машинском парку произвођача и обуком персонала. А главно – за то је било потребно времена и новца, то јест онога чега је у СССР-у у предвојним годинама хронично недостајало. Али је СВТ-40, без обзира на све то, кренула у серију. До 1941. су само две земље у свету имале у наоружању својих армија комплетну полуаутоматску пушку – СССР и САД. При чему је СССР био први који је произвео оружје те класе – серијска производња АВС-36 почела је раније од познате америчке М-1.
.......................................
У условима конкурса за полуаутоматску пушку помињало се да њена маса и дужина не смеју да превисе вредности масе и габарита драгунске варијанте "трјохлињејке", која је била у наоружању Црвене армије, при чему СВТ-40 није смела да заостаје по прецизности од "Мосинке". И по поузданости такође. Требовања, која је на први поглед, немогуће испунити. Али Фјодор Васиљев Токарев је успео да направи пушку која испуњава захтеве војске. Поводом усвајања одлуке о производњи СВТ (а не основног конкурента – полуаутомата С.Г.Симонова) постоји маса верзија за свачији укус, али опет не узимајући у обзир најважније факторе који су утицали на сва предратне одлуке владе СССР.
Најжешћи захтеви за ограничење масе довели су до тога да је СВТ-40 конструисана на ивици лома – борба за снижавање тежине водила се буквално за сваки грам. Полуаутоматска пушка (тим пре конструкција из '30-их) са метком пуне снаге је уопштено "живи организам", који понекад живи свој живот упркос свим законим физике. А штедња на маси, строг приступ конструкцији и проблеми производње у ратно време увећани недовољном обуком бораца показали су свој негативан утицај на квалитет произведених пушака и адекватност њихове примене у борби. Да Токарев није толико јако био ограничен оквирима по питању масе пушке, СВТ би била савршени полуаутомат. У ратно време маса произведених СВТ повећала се за отприлике 300 грама, углавном на рачун неизвршавања неких машинских операција везаних са скидање "вишка" метала са сандука пушке.
.......................................
СВТ-40 често називају "каприциозном" пушком, имајући у виду њену осетљивост на прљавштину, температурне промене и посебности подешавања система за позајмицу гасова.
Често се моге срести тврдње да је чак и технички "напреднијој" (у поређењу са обичном пешадијом) морској пешадији СВТ била "сложена" за усвајање и опет "каприциозна" и "неуспешна". И тобоже, управо због тога је од 1942. морало да се прекина са производњом СВТ и у Ижевску хитно започне производња пушака Мосина. О посебности рада индустрије у ратно време, о евакуисаним фабрикама и тоталном дефициту сировина и опреме, о томе како су "сви отишли на фронт", о гладној деци, данима и ноћима када се нон-стоп производило оружје у полуотвореним погонима ижевске фабрике – тих "ситница" се обично не сећају.
.......................................
Ми живимо са лажним стереотиповима не налазећи слободног времена да проверимо наметнуту кривицу, да нешто упоредимо, пронализирамо.... и и већ сами ширимо неистините жигове. Историја СВТ је један од таквих случајева. Сећате ли се изврсне књиге Б.Л.Васиљева "Није био у списковима" (прим. прев.: ово је слободан превод назива, а чини ми се да је по мотивима управо те књиге снимљен белоруски филм "Ја сам руски војник")? Када главни лик, Николај Плужњиков, кадровски официр Црвене армије, налази СВТ и очисти је, али у боју није могао да испали други метак због отказа аутоматике? Не знам колико је аутор књиге упознат са СВТ, али он је у својој причи представио пушку као каприциозну, самим тим стављајући крст на њу и изазивајући код читаоца једнозначну асоцијацију: "СВТ – лоше оружје". На жалост, управо тако, ненаметљиво и ауторитетно, формирају се народни (у суштини – антинародани и антидржавни) митови.
.......................................
Враћајући се на СВТ и њену употребу у лову, сетићемо се њених слабих тачака. Основни проблем – застој у раду аутоматике и храњењу мецима. СВТ "не воли" туђе оквире и некада непредвидљиво може бити осетљива на одређене врсте муниције. За подешавање положаја гасног регулатора неопходан је специјални кључ. Заглављивање метака по правилу је везано са старом потребом индивидуалног упасивања сваког оквира за сваку посебно узетој пушци. Чешће се региструју застоји ори храњењу мецима из десног реда оквира, при чему се то обично дешава са оквирима произведеним током рата. Разлози: нарушавање геометрије усана оквира или углова прегиба, что се лако "лечи". Разлози застоја везаних са неизбацивање чауре крију се у похабаном лежишту метка или неправилном подешавању гасног регулатора. Оно што задивљује је да СВТ некада веома дуго може нормално да пуца без чишћења система за позајмицу гасова, све док гарежи потпуно не напуни одводни канал. Ловци који стално користе СВТ често наглашавају да пушка уопште не рђа (ја сам то лично проверавао – пушка из неког разлога заиста не рђа). Не треба да чуди да се ти људи уопште мало штрецају што се тиче манијакалног чишћења оружја, али ипак се мало жале на проблеме са њим.
.......................................
Ни једна друга пушка на мене није произвела снажније утиске као СВТ. Агресивна, изузетно избалансирана, удобна за руковање, моћна, прецизна и истовремено згодна и лака... одлично оружје за уништавање многобројних покретних циљева.
Реч "прецизна" је за многе наравно зазвучало као хипербола. У употреби је мало непохабаних СВТ (често калибар пушака које се налазе код ловаца долази до 7,8 мм) и истинске могућности добре "Свете" су, на жалост, често недостижне управо због похабаних цеви. Тим више "сви знају" да је СВТ по прецизности неупоредиво лошија од "Мосинке"... То је мит.
Има ли много ловаца који користећи модерне пушке могу да погоде боцу или кутију цигарета на 100 метара? Са механичким нишанима? Или на 300 м дивљу свињу у трку? Такоће са механичким нишанима? А добар стрелац из добре СВТ то чини. Систематски. Практично у свим условима. Подвлачим – добар стрелац (прецизирам – добар стрелац са великим ловачким искуством, не "викенд-стрелац"), коме оквир који штрчи или метак са ободом не сметају да гађа виртуозно.
Трзај код СВТ је на нивоу СКС, код убацивања на раме мушица се већ држи циља, подешавање нишана беспрекорно, цев готово да не одскаче увис – дивота! Успут речено, ако при гађању пушку наслоните на нешто попут вреће са песком, прецизност се знатно повећава.
Окидање је просто изврсно – са два колена, силом око 1,5 кг, дефинисано.
.......................................
Разуме се, оцена било ког оружја, колико год да се објективно проводила, у великом степену зависи од личних ставова. Сувише је много фактора који утичу на субјективност схватања предмета или појаве и они су често сувише снажно обојени предрасудама, како тачним, тако и отворено некоректним.
У случају са СВТ-40 може се констатовати тај исти случај, када су пушку, која је постала путоказ у конструисању војног полуаутоматског оружја, просто оклеветали, кришом прећуткујући баш те моменте који објашњавају много тога. Исто тако су код нас у '90-их година конјуктурно клеветали пушку Мосина. И совјетски период наше историје и још много, много другога. Наравно, дошло је време да се на други начин погледа на неке ствари, критички оцењујући информацију коју на сервирају и у пракси проверавати "свима познате" "истине". Важно је сетити се да се мишљење о СВТ ствара из искуства употребе далеко не нових пушака – све оне су похабане и већем или мањем степену, све пушке су ремонтоване, некад склопљене из комплета за ремонт.
Данас није лако наћи добру СВТ. И цена пушке која није "разваљена" данас је неоправдано висока, пошто многи који испробају СВТ на делу и сазнају све перипетије њене компликоване историје, не прекидају покушаје да нађу достојан примерак за своју колекцију.
Нећемо заборавити да је СВТ-40 живи делић наше историје, култно оружје Црвене армије, оружје Победе. СВТ-40 је пука коју су направиле наше деде у за нашу земљу веома сложено време. Уважавајући себе и своју прошлост, не треба да понављамо неистините оцене. Критеријум истине је, да не звучи банално, само пракса. Узмите СВТ у руке и добићете масу емоција; проучите њену генијалну конструкцију, испуцајте пар оквира и појавиће се код вас могућност да изведете своје закључке.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И на крају и ово: обратио сам се мејлом Максиму Попенкеру, баји који има фин енциклопедијски сајт о лаком наоружању, за кога се на овом форуму неретко постављају линкови (http://world.guns.ru/) и обиман и интересантан блог посвећен оружју. Поменуо сам му дискусију који имамо ти и ја и твоје закључке о та два полуаутомата и питао га за његова искуства и сазнања о тим оружјима. Одговорио ми је у две реченице.
Max Popenker ::Добрый день
Мой личный опыт с СВТ и Г43 равен нулю, но судя по имеющейся информации СВТ была как минимум не хуже чем Г43, если не лучше. "Катастрофически плохой" СВТ точно не была, это была вполне удачная винтовка, которой просто не повезло.
У преводу: Моје лично искуство са СВТ и Г-43 је равно нули, али судећи по постојећим информацијама, СВТ у најмању руку, није била лошија од Г-43, ако не и боља. "Катастрофално лоша" СВТ баш и није била - то је била сасвим добра пушка којој се просто није посрећило.

Ако желиш, могу ја да процуњам по разним рускојезичним оружаним "комјунитијима" по "Live Journal"-у на које сам наилазио и ступим у контакт са људима који поседују СВТ (од после рата је СВТ у СССР-у продаван цивилима, тачније ловцима) и од њих потражим још информација из прве руке.
Lucky_One ::Naravno da je zljebljena,inace bi bila musketa.
Није реч о томе, већ, чини ми се о терминологији. Класична жљебљена цев има жљебове и поља са одређеним кораком увијања, а пологонална цев је у пресеку, да тако лаички кажем, на четири или шест места засечена кружница са опет неким кораком увијања. По моме, нема полигонална цев никаквих жљебова, па и не можеш да је назовеш жљебљеном. Надам се да ће неко стручнији на форуму да помогне око овога.
Lucky_One ::Ahhhh....O Tempora o Mores......Nije ni cudo sto mi Srbi znamo toliko malo Velikoj Britaniji i sto sam na ovom forumu bio izlozen kritici kada sam dokazivao i dokazao da je Enfieldica bolja od Mausera....vecina nas ima skoro uniformno misljenje da sve lepe stvari koje se ticu oruzija dolaze iz Nemacke,sto nije iznenadjenje jer mi Srbi ipak nemackoj treba da zahvalimo za svo nase tehnolosko obrazovanje.No ovom prilikom cu da pokazem da Britanija nije samo raj za alkoholicare vec da je ona iznedrila vrhunske oruzare koji su prave ikone u svetu oruzija a kod nas su nepoznati a to je nedopustivo a i mozda i sramota.No dobro,Britanija nam je daleko od ociju a samim tim i daleko od srca pa smo skloni podcenjivanju svega sto je odatle ali to je sve zbog neznanja......
Дозволи да се придружим твом кукању: аххх... још када би и ми успели да и ми њима будемо далеко од очију онолико колико смо им далеко од срца... што даље... форевер... Извини Парсонсе, извини Дикенсе, извини Кенеди, извините Битлси, па и ти Витворте, али - "ви виш ту вок алоун"...
Lucky_One ::Mala rucica zatvaraca ti se mozda danas cini kao problem ali to nekada nije bio.Nekada su ljudi bili mnogo manji i sitniji nego danas,prosek visine je bio 1.75m tako da bih ja npr.sa svojih 1.92m i 90 kg misica bio dzin a i danas skoro svako oruzije koje uzmem u ruku dodje mi kao igrackica. Sva ouzija se moraju gledati u duhu svog vremena.
У конкретном случају, претпоставка о краћој "Мосинкиној" ручици затварача (чак и од гро репетирки тог доба) због другачије конституцији војника, баш и не пије воду. Ту се просто ради о жртвовању функције на уштрб технологичности. Да су сви затварачи "Мосинки" прављени са ручицом каква је нпр. на снајперским верзијама (дужа од те стандардне хоризонталне и повијена на доле), побољшала би се функција и комфор употребе. Још и ова мала дигресија у вези конституција војника сада и пре: на овом форуму има тема са скоро педесетак страница о томе шта учинити да би се побољшала наша М-21. Један ствар која вазда фигурира у постовима је смањење масе пушке. Шта треба да закључимо: да смо вишег раста од наших дедова, али да смо од мекшег теста замешени?
Lucky_One ::Americko trziste oruzijem je preplavljeno svakakvim djubretom...to znas i sam...Mosinke koje su se radile u Tuli,Izevsku,Svajcarskoj,SAD,Francuskoj ,Belgiji su neuporedive sa WW II ratnom proizvodnjom .....necemo po njima suditi Mosinki.
Заборавио си да поменеш и Финце – и они су је производили. Ја и судим по совјетској ратној продукцији великих серија које су и биле у рукама војника током рата. Где год на другом месту и у друго време да су произведена, та оружја немају те проблеме као она из рата, међу којима и тај "стики" затварач.
Lucky_One ::E bas mi je drago da mogu da izdvojim ova dva citata....da li ih mogu iskoristiti kao potvrdu da su kod puske sa obrtno-cepnim zatvaracem u stvari pozeljne karakteristike kao sto je brze prangijanje,vise municije laksi rad zatvaraca i manji zamor ...mislim,tvoj komentar me navodi na pomisao o jednoj odredjenoj puskici koja poseduje kvalitete koje si upravo opisao kao pozeljne.....
Be my guest. И не устручавај се да било шта друго што напишем, употребиш у доношењу закључака, само кажи да сам ти то ја рек'о.

Него, јесам ли те замолио за још неке материјале о Г-43?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Beowulf ::
Luger spomnio si ruger koji svoje cevi radi sa livenje.Iako ja uopste ne se razumem u masinstvo slazem se da kovani celik je mnogu bolji za izradu oruzja,ali neki fabriki kao ruger to livenje metala su usavrsili i uopste nemaju problema sa tom.Dali nekoj moze da kaze da rugerovi oruzja pokazivaju slabost zbog to livenje metala.Naprotiv rugerovi oruzja su jaki kao tenkovi,a posebno rugerovi revolveri koji moze da izdrzeli 10tici hiljade jaki magnum laboracije.Da uzmem kao primer superredhawk u kalibru .480ruger koji iako je debel kalibar ipak su uspeli u dobos da stave 6 metci.Zbog 6 metci zidovi dobosa,koji je izraden sa livenje,su veoma tanki ali ipak to nije ni najmanje nije namalila njihova cvrstina.

... sa 480 super-Redhawk uspeli su da stave 6 komada u doboš ali su 2007 odustali i vratili se na samo 5, i to zbog problema sa ekstrakcijom... SRedhawk u 454 cal. još ima 6 metaka... Teško nama koji se ne razumemo baš dobro u metalurgiju... sigurno kovani čelik izgleda najžilaviji (najpoželjniji), al izgleda da kod livenja i postupak toga i termička obrada i hemija čeličnih legura i uvečane dimenzije igraju ulogu, a Rugeri su svi dosta "udebljani" (a ne na štetu izgleda).
Običan SW u N ramu sa kal.44 mag bio je od kovanog čelika, a nikad nije mogao, da se usporedi sa otpornošču Rugerovih Redhawka... (???