MUNICIJA kalibra do 14,5 mm (vrste i načini obeležavanja)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Procito sam da nekorozivne kapisle imaju rok trajanja od 10-30 godina,a korozivne beskonacan i da bolje pale u hladnim uvjetima.Sad se postavlja pitanje koje je juga sastojke upotrebljavala u svojim nekorozivnim kapislama, jer koliko vidim da i danas poslje 20 godina pale iz prve.
Jednom prilikom kad mi je bilo dosadno vadio sam kapisle iz 7.62x39 metaka raznih proizvodaca.Jugoslovenske su bile punjene sivom smjesom,ruske/kineske takoder sivom ali tamnijom,dok su iranske/egipatske bile punjene zelenom smjesom,koju sam isto nasao u kapislama od sacme.Preko te smjese stavljala se aluminijska folija koja bi sprjecila ispadanje smjese,jedino su jugine imale zalivenu foliju rozim lakom da bi se sprjecio prodor vlage u smjesu,dok je kod ostali nije bilo tog laka.I primjetio sam da je smjesa vrlo osjetljiva kada se pokusava izvaditi(meni se jednom zapalila hrpica smjese od 20 kapisli i citava mi je saka bila presvucena tankim slojem sivog metala,ista je bila kao u filmu terminator, a na stolu su ostale nekakve sive male tvrde metalne kuglice).Tek sam kasnije procito da se s fulminatom rukuje jedino kad se natopi vodom,a nikako kad je suh.Na greskama se uci.

I nije mi jasna svrha postojanja bokser kapisli kad su kompliciranije od berdan kapisli.
I zaboravi rec kako zivini spojevi djeluju na vojnika koji se naguta pucajuci.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Bobo123, EXOCET
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da vidis ima tu nesto oko trajanja municija.Ja imam neku tursku municiju iz 20tih godina proslog veka i pali kao luda. Do sada nisam naleteo na metak koji nije opalio.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Bobo123, EXOCET, LonelyWolf, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BERDAN, kapisla pre svega za kuglare, nema nakovanj, jer je nakovanj deo čaure tog tipa. Berdan kapisla izlazi iz upotrebe jer je nepodesna za rekapisliranje čaure.
BOKSER,kapisla upravo tu u rekapisliranju ima jedinu svoju pravu prednost jer sa sobom nosi sav potreban sadržaj za ponovno paljenje.
Opšte je poznata stvar da se uz pravilnu hermetizaciju inicijalne smeše ista može smatrati izuzetno dugovečnom.
Otuda se na Berdan kapislama vrši obavezno lakiranje a na Bokser kapislama je fplija sastavni deo kapisle.
Baruti su ti koji imaju veći uticaj usled starenja da se kod istih vrši po nekim ranijim propisima procena-kontrola na stabilnost u dugoročnim uslovima čuvanja nakon isteka 20 godina a potom se iz kontrolne serija kontrola stabilnosti vrši na svakih pet godina.
Interesantan je bio i pokušaj da se umesto klasičnih kapisli pripala baruta izvrši električnim impulsom.
ELEKTRIČNO PALJENJE METKA, zanimljiv ali za sada napušten eksperiment, pri kome je inicijalno paljenje barut dobijao iskrom iz visokonaponske baterije smeštene u kundak. Kapisla i mehanizam paljenja ne postoje. Vreme između aktiviranja okidača /zapravo dugmeta/ i ispaljivanja metka je neuporedivo kraće, što bi imalo značaja i u uslovima lova, a pogotovo u streljaštvu. Izum tipičan za današnje raketno naoružanje, naišao je na žestok /i razumljiv/ otpor lovačke tradicije, ali i industrije oružja i municije u svetu.

Ivični način paljenja:
Kod malokalibarske municije sa ivičnim paljenjem nakovnja nema, jer njegovu ulogu preuzima ivica čaure.

Kod lovačke samene municije je slična situacija kao i kod karabinske samo se tu javljaju dve vrste kapisli;

Kod metka sa sačmom najčešće je kapisla tipa Gevelot (ževelo), koju sve više potiskuje kapisla tipa Winchester 209.
Obe kapisle su u principu iste, samo dok je spoljni deo kapisle "ževelo" iz jednog komada, kod "vinčester" kapisle spoljni deo je zbog jednostavnije proizvodnje odvojen od središnjeg dela kapisle koji prima udarac igle.
Sve savremene kapisle imaju eksplozivnu smešu na bazi olovnog azida nekorozivnog i stabilnog sastava, osim (na tržištu) "ževelo" kapisle proizvodnje "Krušik" koja je na bazi živinog fulminata, korozivno agresivnog sastava.

Nije pravilo ali vredi znati da je korozivni živin fulminat neaktivan sa bakromi mesingom pa se otud sve te kapisle i pakuju u ta kućišta .
Nekorozivni olovo acid je stabilan u aluminijumskim i nekim drugim košuljicama pa se i na taj vizuelan način mogu raspoznati sastavi inicijalnih smeša unutar same kapisle.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svasta se ovde da nauciti, e zato volim da se druzim sa vama

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Bane san, EXOCET, LonelyWolf, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na jednom od prethodnih postova sam okačio lanac proizvodnje čaura za karabinsku municiju.

Lepo se vidi da se u procesu iskivanja čaure u trećoj fazi na samom dnu vrši utiskivanje otvora za kapislu .
Jasno je vidljiv i trn za sve čaure sa Berdan kapislom a nevide se i dva naspramna otvora za prolaz vatre.
U četvrtoj se fazi urezuje venac, oblikuje vrat čaure i dovodi na konačne mere dužine.
U završnoj se fazi vrši kapisliranje i na slici je Berdan kapisla u preseku.

• 2Ovo se svidja korisnicima: EXOCET, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EXOCET ::Nisu ni kromirane cijevi 100% sigurne od korozivnih kapisli.Imao sam prilike vidjeti rumunjca kroz kojeg je proslo svega dva okvira i tako je ostavljen bez ciscenja deset godina.Imao je malo nagrizenu cijev iako je kromirana.Klip plinskog cilindra je isto bio malo nagrizen (rupice oko 0.25mm dubine) iako je cijeli napravljen od nehrdajuceg celika.
Imam osjecaj da bi to korozivno govno nagrizlo i volfram da je nekim slucajem puska napravljena od njega.


I ja sam vidio i Rumunca i Bugara kojima je malo nagrizlo cijev,naravno da nije kromirana bilo bi jos i duplo gore,hrdja krom u cijevi pa sto kazes cak i klip izradjen od nehrdjajuceg celika iako sam takav klip namjerno drzao u vodi par dana i nije zahrdjao,ipak je zahrdjao od korozivne municije .Korozivna municija je najhrdjavi agens koji sam vidio u zivotu i citao sam da u sebi sadrzi i neke soli ali moze se duze skladistiti od nekorozivne i zato je obicno vojna korozivna a civilna ne .Zato mislim da je korozivna municija stvarno losa stvar.Ako pucate nekorozivnu municiju kakva je civilna zapadna municija vecinom,cijev nece nikada zahrdjati osim ako niste kreten.Imam 22 lr malokalibarku koju cistim tek svakih 500 metaka ispaljenih ili cak vise i to samo prodjem 2-3 puta krpicom kroz cijev i to je to i cijev je uvjek savrsena,ni najmanje tockice ni packice od korozije u njoj nema ,sacmaricu takodjer,ista stvar,nikad ne hrdja cijev a ciscenje minimalno a cijevi im nisu kromirane.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Voja posto si ti imao pristup PPU,znas li koliki broj metaka 7.62x39 ili slicnog kalibra PPU moze napraviti u sekundi.
Citao sam da jedna ruska tvornica(nisam upamtio ime) pravi 500 metaka u sekundi kalibra 7.62x39.
Nije mi jasno kako uspiju napraviti toliko metaka u sekundi.Kad ih stignu ispresovati,olakirati,ispeci boju jos k tome zrno je trodjelno i sve to spojiti u jedno i da bude bez greske.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, markus, Bobo123, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ne pravi se samo na jednoj mašini, jedna čaura se pravi na nekoliko mašina a na nekoliko se spaja ceo metak, automatizacija prizvodnje je u pitanju. Pogledaj na netu neki video koliko se boca piva napuni u sekundi ili minuti.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zna li neko da li PPU proizvodi caure ili ih uvozi.Pitam jer nije neuobicajeno da proizvodjaci municije kupuju caure od drugog proizvodjaca.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, HP 35, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malko sam danas u poslu pa da odgovorim redom.

PPU ima više linija za isti kalibar a rade po desetak kalibara u određenoj smeni na svojim mašinama.
Niti sam pitao takva pitanja a nebih ni da lupam i da nagađam ali je u svakom slučaju taj broj ogroman kao
što Wisdomseeker reče sve ide linijski i po fazama kao na pokretnoj traci.

ALBION101 da oni sve sami proizvode sem:Barut je pravljen za celu SFRJ u MBL Lučanima a inicijalne kapisle se kod njih kompletiraju od inicijalnog eksploziva koji se pravio u više fabrika i čančeta koje sami štancuju.

Koliko mi je poznato ista je bila situacija i u IGMANU u Konjicu stim da su oni imali nešto užu paletu municije različitih kaibara i malo manji kapacitet u jednoj smeni.