Poslao: 04 Jun 2014 22:44
|
offline
- Recce
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 18 Apr 2011
- Poruke: 6279
|
Ustavri, udave se od straha :-)
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2014 00:17
|
offline
- ALBION101
- Legendarni građanin
- Pridružio: 12 Jan 2011
- Poruke: 3707
|
Sigurno za izvoz, posto je nalepnica na gornjoj kutiji " Hansen Cartridge" sa adresom u SAD.
|
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2014 01:46
|
offline
- Pridružio: 17 Feb 2012
- Poruke: 465
|
Vidim pise da nije korozivna kapisla.Znaci imali su tehnologiju nekorozivnih kapisli.Zar je bio problem napraviti to za vojsku i nebi bilo problema sa hrdanjem cjevi.
|
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2014 03:58
|
offline
- ALBION101
- Legendarni građanin
- Pridružio: 12 Jan 2011
- Poruke: 3707
|
Korozivna municija ima i prednosti, a to je dugovecnost. Ja imam neku tursku municiju iz 30tih i pali kao da je juce izasla iz fabrike. Druga prednost je i cena.
Naravno govorim o periodu kada je ta municija pravljena. Danasnji nekorozivni prajmeri su mnogo pouzdaniji od onih pre 30-40 godina.
|
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2014 19:51
|
online
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25799
|
Mogli su da prave a ja sam slikama i pokazao da se pravilo i očigledne razlike.
Sve je dakako bilo pitanje cene repromaterijala.
Inicijalna smeša za izradu nekorodivnih kapisli je tada bila daleko skuplje u odnocu prema korozivnim smešama.
A nije zanemarljiv odnos u ceni danas koji je bezmalo pa jedan naprema dva a tada više od jedan naprema 15-20 u zavisnosti koja se smeša i gde nabavljala.
PS.
Obe naše fabrike su proizvodile nekorozivnu municiju najčešće za izvoz i za lovački program...
|
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2014 17:25
|
offline
- Pridružio: 17 Feb 2012
- Poruke: 465
|
Pa zasto bi toliko utjecala cijena materijala za kapisle kad i onako malo ide ekploziva u kapislu.Od kile eksploziva mozes napraviti xxxx kapisli.Kapisla je najjeftinija u cijelom metku.A ni korozivne nisu bas jeftine pogotovo kad im je glavni sastojak živa koje bas nema puno u odnosu na olovo koje se koristi kod nekorozivni.
I gdje je bio pravljen taj exploziv i u kojim kolicinama s obzorom da je osjetljiv.
|
|
|
|
Poslao: 01 Jul 2014 12:03
|
offline
- HP 35
- Super građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 1001
- Gde živiš: Munze Konza
|
Koji mu ono bese sastav - zivin fulminat ili srebro azid ... davno bese , mozda se neko bolje seca ?
|
|
|
|
Poslao: 01 Jul 2014 19:23
|
online
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25799
|
Inicirajući ili podsticajni eksplozivi se primenjuju kao sredstvo za izazivanje eksplozivnih procesa i podsticaj drugih eksplozivnih materija.
Osnovne karakteristike ovih eksploziva ogledaju se u osetljivosti na:UDAR;TRENJE i PLAMEN,što izaziva eksplozivni proces.
Maksimalna brzina postiže se za kratko vreme ,mnogo brže nego kod ostalih vrsta eksploziva.Detonacioni talas inicirajućih eksploziva prenosi se posredno i neposredno na druge eksplozivne materije.Posredno se prenosi preko lakše detonirajućeg eksploziva tetrila,heksogena ili pentrita na eksplozivnu materiju koju inicira.
Zbog svojih osobina inicirajući eksploziv se primenjuje kao osnovno(primarno )punjenje za sve vrste kapsli:
detonatorska kapsla br.8,kapsle streljačke municije,kapsle u upaljačima PP i PT mina,kapsle u upaljačimagranata,raznih ubojnih projektila,specijalnih upaljača i u drugim minskoeksplozivnim sredstvima.
Osnovni predstavnici ove grupe eksploziva rađeni su na bazi soli teških metala i dodataka praskave žive,azotovodonične kiseline,pikrinske i stifinske kiseline na bazi karbida,teških metala i drugih dodataka.
Najvažniji predstavnici inicirajućih eksploziva su:
a)živin fulminat;
b)olovni azid;
c)tricinat;
Pored ova tri kod nas najčešće korištena, proizvode se još:stifinati;pikriti;acitelenidi pod raznim komercijalnim i tehnološkim nazivima.
Prepisano iz mog Udžbenika za predmet RUŠENJE izdanje VIZ Beograd 1979.g.Autor KiK Željko Škarec koi mi je ovaj predmet i predavao...
|
|
|
|