MUNICIJA kalibra do 14,5 mm (vrste i načini obeležavanja)

145

MUNICIJA kalibra do 14,5 mm (vrste i načini obeležavanja)

offline
  • Recce 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 18 Apr 2011
  • Poruke: 6265

Ustavri, udave se od straha :-)

Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Zastitar planete Zemlje i majke Prirode
  • Pridružio: 24 Jul 2012
  • Poruke: 3870

Krivolovci nazad na temu Laughing
Rodjen sam za diktatora al nikako da mi daju sansu... Idea
Ovo sto Recce rece sa sokom, osamute se i od udaranja granom po vodi kao Bear Grylls, onda se samo pohvata rukama kad ispliva, ne mora se arciti dzebana, greota je Wink

offline
  • Pridružio: 17 Feb 2012
  • Poruke: 465

Napisano: 14 Jun 2014 23:18

Veliki vs mali kalibri,od a do ž.

http://www.quarry.nildram.co.uk/The%20Next%20Generation.htm

Dopuna: 26 Jun 2014 20:21

Otkad je juga na engleskom pisala specifikacije metaka.


offline
  • Pridružio: 12 Jan 2011
  • Poruke: 3696

Sigurno za izvoz, posto je nalepnica na gornjoj kutiji " Hansen Cartridge" sa adresom u SAD.

offline
  • Pridružio: 17 Feb 2012
  • Poruke: 465

Vidim pise da nije korozivna kapisla.Znaci imali su tehnologiju nekorozivnih kapisli.Zar je bio problem napraviti to za vojsku i nebi bilo problema sa hrdanjem cjevi.

offline
  • Pridružio: 12 Jan 2011
  • Poruke: 3696

Korozivna municija ima i prednosti, a to je dugovecnost. Ja imam neku tursku municiju iz 30tih i pali kao da je juce izasla iz fabrike. Druga prednost je i cena.
Naravno govorim o periodu kada je ta municija pravljena. Danasnji nekorozivni prajmeri su mnogo pouzdaniji od onih pre 30-40 godina.

online
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 25756

Mogli su da prave a ja sam slikama i pokazao da se pravilo i očigledne razlike.
Sve je dakako bilo pitanje cene repromaterijala.
Inicijalna smeša za izradu nekorodivnih kapisli je tada bila daleko skuplje u odnocu prema korozivnim smešama.
A nije zanemarljiv odnos u ceni danas koji je bezmalo pa jedan naprema dva a tada više od jedan naprema 15-20 u zavisnosti koja se smeša i gde nabavljala.
PS.
Obe naše fabrike su proizvodile nekorozivnu municiju najčešće za izvoz i za lovački program...

offline
  • Pridružio: 17 Feb 2012
  • Poruke: 465

Pa zasto bi toliko utjecala cijena materijala za kapisle kad i onako malo ide ekploziva u kapislu.Od kile eksploziva mozes napraviti xxxx kapisli.Kapisla je najjeftinija u cijelom metku.A ni korozivne nisu bas jeftine pogotovo kad im je glavni sastojak živa koje bas nema puno u odnosu na olovo koje se koristi kod nekorozivni.
I gdje je bio pravljen taj exploziv i u kojim kolicinama s obzorom da je osjetljiv.

offline
  • HP 35  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1001
  • Gde živiš: Munze Konza

Koji mu ono bese sastav - zivin fulminat ili srebro azid ... davno bese , mozda se neko bolje seca ?

online
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 25756

Inicirajući ili podsticajni eksplozivi se primenjuju kao sredstvo za izazivanje eksplozivnih procesa i podsticaj drugih eksplozivnih materija.
Osnovne karakteristike ovih eksploziva ogledaju se u osetljivosti na:UDAR;TRENJE i PLAMEN,što izaziva eksplozivni proces.
Maksimalna brzina postiže se za kratko vreme ,mnogo brže nego kod ostalih vrsta eksploziva.Detonacioni talas inicirajućih eksploziva prenosi se posredno i neposredno na druge eksplozivne materije.Posredno se prenosi preko lakše detonirajućeg eksploziva tetrila,heksogena ili pentrita na eksplozivnu materiju koju inicira.
Zbog svojih osobina inicirajući eksploziv se primenjuje kao osnovno(primarno )punjenje za sve vrste kapsli:
detonatorska kapsla br.8,kapsle streljačke municije,kapsle u upaljačima PP i PT mina,kapsle u upaljačimagranata,raznih ubojnih projektila,specijalnih upaljača i u drugim minskoeksplozivnim sredstvima.
Osnovni predstavnici ove grupe eksploziva rađeni su na bazi soli teških metala i dodataka praskave žive,azotovodonične kiseline,pikrinske i stifinske kiseline na bazi karbida,teških metala i drugih dodataka.
Najvažniji predstavnici inicirajućih eksploziva su:
a)živin fulminat;
b)olovni azid;
c)tricinat;
Pored ova tri kod nas najčešće korištena, proizvode se još:stifinati;pikriti;acitelenidi pod raznim komercijalnim i tehnološkim nazivima.
Prepisano iz mog Udžbenika za predmet RUŠENJE izdanje VIZ Beograd 1979.g.Autor KiK Željko Škarec koi mi je ovaj predmet i predavao...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1031 korisnika na forumu :: 44 registrovanih, 5 sakrivenih i 982 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aleksmajstor, amaterSRB, babaroga, Batinas, Ben Roj, Bluper, bobomicek, BratSrpska, ccoogg123, CHARLIE JA., DPera, DragoslavS, dule10savic, FOX, francis begbie, Frunze, GAGI, galerija, hyla, Ilija Cvorovic, kovinacc, kubura91, KUZMAR, kybonacci, laganini123, Lošmi, Mcdado, mean_machine, mercedesamg, MiroslavD, mkukoleca, nenad81, Nikolaa11, pein, radoznao, raketaš, ruseskij, stalja, stegonosa, vandrej, virked, Vlada78, vladaa012, voja64