|
Kod rusa je postojao jos jedan trik, koji se upotrebljavao uglavnom u partizanskim uslovima. Gornja povrsina baruta se prskalaminimalnom kolicinom fino rasprsenog acetona, koja je pravila sloj laka na povrsini, i prakticno drzala barutno punjenje na mestu.
Kada smo vec kod caura smanjene zapremine, jako puno za danasnje pojmove cudnih resenja se pravilo u kanadi sve do pocetka devedesetih godina u puscanim kalibrima, u jednoj verziji sa caurom napravljenom na strugu, sa debelim ustima, u koja se stavljala olovna kugla, pokrenuta minimalnom kolicinom baruta.
Drugo resenje, koje je takodje nedostupno, je koristilo municiju za pistolje za zakucavanje eksera, koja ima nekoliko punjenja razlicite energije, i opet olovnu kuglu utisnutu rukom u usta caure, koja j bila deblja od standardne. Polazne brzine su bile u rangu 22 LR, od podzvucnih sa najslabijim metkicem, do nadzvucnih sa najacim. Naprava se koristila za lov sitne divljaci od strane lovaca u severnoj kanadi, gde je nosenje druge puske bilo neprakticno, a kratko oruzje je zabranjeno. Recimo, takav adapter u kalibru 30-06 je koristio #0 krupnu sacmu, precnika neznatno preko 8mm, koja se u opaljenju prilagodjavala cevi, a sa tezinom od 3 grama i polazniom brzinom oko 290 m/s bila vise nego dovoljna za lov sitne divljaci, najcesce veverica i zeceva.
Preciznost nije bila nista posebno, na nivou MK pusaka iz masovne proizvodnje, tj nekih 3-4 cm na 25 metara, ali je i to sasvim dovoljno.
|
