bobomicek ::M855a1 ima i jace punjenje od M855 tj ss109. Pa je i bolji iz kracih cijevi od potonjeg.Ili se puni sa barutom koji malo brže/drukčije izgara
Dopuna: 17 Dec 2023 9:15
Ne znam da li je na temi već neko spominjao, ali ako nije. Sem poboljšane municije 5.56x45 mm , NATO je u zadnjih nekoliko godina počeo da koristi i značajno poboljšanu municiju kalibra 12,7x99 mm. Dejstvo pancirnog (Mk263 Mod 2), sabot (SLAP M903) i pancirno eksplozivnog (Mk 211 Mod 0) metka na čelik možete pogledati npr u klipu:
bojank ::M903 SLAP se koristi jos od ranih '90ih, mada je bilo problema sa istim. Nisam siguran da li je i dalje u upotrebi. I dalje se koristi koliko znam, ali ga se ređe može videti na terenu. Pri dugim rafalima iz M2 strojnica je znalo dolaziti češće do zastoja ili nekog sličnog problema. Kad se sabotna kušuljica iz izlaza cevi odvoji od projektila težine oko 23 grama i promera 7.62 mm , on nastavlja kretanje pri monstruoznoj brzini od oko 1220 m/s. Takvo monolitno zrno ima neverovatnu probojnu moć, ali ima manju preciznost.
Један интересантан серијал слика.
На први поглед класика у паковању већине муниције ситнијих калибара из совјетско/варшавског табора.
Примећује се мала надуваност лименке.
Кад оно одоздо има отвор где је кумулативни млаз извршио пробој.
Мањи број метака је доживео паљење барута и каписли па отуд и оно надувавање
Око места пробоја се види колико је спрам отвора мали број метака оштећен до неупотребљивости али је већи део сачуван оваквим паковањем.
Било би добро да има сличних фотки са другачијим врстама паковања а сличног степена разарања за упоређивање.
Da lefoše je prošlost,do drugog sv rata municija se uredno nudila u katalozima mada je i tada "stvar" bila zastarjela.Poslije rata najvjerovatnije nije rađena (bar kod nas) Intersantno da se municija zapravo jako dugo održala i pored svoje inferiornosti naspram municije sa centralnim paljenjem
Dopuna: 24 Nov 2019 16:41
Dopuna: 24 Nov 2019 16:47
Nabasao sam na stranicu iz lista Front negdje iz sedamdesetih sa slikama municije JNA Slike su kakve jesu ,obratite pažnju na 7,62x39 koje ima stariju vrstu zrna M 59 sa željeznom jezgrom a ne uobičajeni M 67 .Evo i onoga metka čudno pertlovanog manevarca što se raspitivao Sibin Poz
Zrno na metku ide na magnet. Pretpostavljam da je ovo M59 odnosno kopija ruskog zrna M43.
Zrno na metku ide na magnet. Pretpostavljam da je ovo M59 odnosno kopija ruskog zrna M43.
Zrno može ići na magnet i ako je samo košuljica bimetalna (tj sadrži gvožđe), a jezgro olovno. Mada pretpostavljam da tu to nije slučaj. Pitaj Igman šta su proizvodili 1966. ili sačekaj nekog na forumu tko zna
Čitam pomalo i gledam na YT o novom wonder-kalibru za AR sistem, 6mm MAX, pa mi opet pade na um pitanje - zašto toliko novih dizajna municije koristi postojeće čaure? Ovaj je nastao sužavanjem .250 Legend, a i 6.5 Grendel i 6mm ARC npr. izvedeni su od .220 Russian, čija je čaura opet modifikacija 7.62X39?
Čini mi se da 99% novih kalibara imaju "parent case". Ako se već pokušava pronaći bolji intermediate metak, zar nije logičnije i praktičnije da bude dizajniran od nule?
Izrada caure je tehnoloski najzahtevniji deo u proizvodnji municije. Vecina novih kalibara ima direktne prethodnike u nekom "wildcat" metku koga je napravio strelac - entuzijasta a njemu je daleko lakse da radi sa komponentama dostupnim na trzistu.
Drugi razlog je sto su postojeci modeli oruzja prilagodjeni oderedjenom rasponu dimenzija municije pa bi potpuno novi kalibar kod koga mere caure drasticno odstupaju od standardizovanih trazio i potpuno novo oruzje ciji okvir i sanduk mogu da prihvate takvu municiju.
Pritom, performanse municije ne zavise samo od zapremine i geometrije caure pa se projektovanje posebne familije za eksperimentalnu primenu jednostavno ne isplati.
Otprilike razumem - AR platforma je toliko opšte-prisutna, a 5.56 dovoljno dobar kompromis da bi nekakav novi intermediate kalibar morao imati značajno bolje balističke karakteristike na jednoj strani i minimalnu razliku u masi na drugoj da bi se opravdalo razvijanje. Zato mi ovaj .277 fury uopšte nije jasan npr.
Razumem i mali značaj AP u širokoj slici, ali mi je opet čudno da je 5.56 poslednji (uz 5.45X39) globalno usvojeni kalibar, pre više od 50 godina - imajući u vidu da je nekada, posebno pre WW2, promena kalibra osnovne puške bila nešto sasvim normalno. Hoću reći - nije da je savršen (ništa nije), zašto je onda nakon njega potraga za boljim kompromisom već pola veka potpuno stala?
