Stoner 63 (izvorna oznaka je bila 69) zezala je konstrukcija sklona zastojima, komplikovano rasklapanje i zahtevno odrzavanje. U sustini, uprkos dobroj zamisli bio je sve ono sto nije trebalo da bude. Nakon kratkog perioda ispitivanja u borbenim uslovima gde se lose pokazao, Stoner 63 sluzio je samo da se sa njime slikaju SEAL za novine. Ni docniji pokusaji modernizacije nisu prosli bolje.
Nisam siguran da su se samo slikali, imas intervju sa pripadnikom SEAL-a, prilicno su bili srecni sa njim uprkos zahtevnosti.
U testovima u JNA (planiran za padobrance pred kraj '60ih) karabin je prosao sve testove pouzdanosti, ali se PM mucio zbog slabe snage povlacenja redenika.
Sto se lomova tice, isti su se javljali nakon 1500-2000 metaka, a nakon 3000 je bilo "u otpis".
Pretpostavka je bila da do istih dolazilo zbog loseg materijala.
Najvise je bilo lomova udarnih igli i krilca zatvaraca (sa zanimljivim momentom da je isti radio bez jednog krilca).
Generalno, o svemu osim tim lomovima je utisak bio pozitivan za karabin i takodje prilicno entuzijastican za PM.
Nazalost drugi deo testova sa unapredjenom varijantom PM-a nemam, ali u svakom slucaju lomovi su se ponovili i odustalo se Stoner 63 serije.
bojank ::Nisam siguran da su se samo slikali, imas intervju sa pripadnikom SEAL-a, prilicno su bili srecni sa njim uprkos zahtevnosti...
Za nase testove ne znam (dosta zavisi i od metodologije). Citao sam puno prica SEAL koji su ga koristili i koje se granice sa hororom. Pricao sam i sa Den Shea (vlasnik Small Arms Review) koji je objavio knjigu od Stoner 63 i varijantama ukljucujuci i Stoner 62 u kaibru 7,62x51. On kaze da nikada nisu uspeli da prevazidju probleme bez obzira sto su pokusavali sve vreme dok je trajala proizvodnja a i kasnije. Menjali su skoro sve. Sistem protiv trzaja, broj delova u sklopu zatvaraca, okidanje, nacin hranjenja, tip redenika, dobose (tu je bilo najvise eksperimenata ukljucujuci i modele sa ruskim dobosima sa RPD). Korak uvijanja je isao od 1:12 do 1:9...
Najvise problema imali su SEAL Team 1 i SEAL Team 2. Desavalo se cak da se medjusobno poubijajau zbog slucajnog opaljenja na rafalu (svedoci tvrde da nije bilo kontakta sa okidacem). Marinci iz Recon Marine su u toku jedne noci imali preko 70 zastoja a 4 od 9 Stonera su bili neupotrebljivi tokom akcije. Pravio ih je Cadilac Gadge i China Lake, ali su imali podjenako problema. Od maja '67 kada su uvedeni u upotrebu, do pocetka '70-te koristili su ih samo za probe i to ko je morao. Vratili su se na stari i mnogo tezi M-60 i neke HuK modele. Koncepcijski, Stoner 63 je bio dobra ideja ali realizacija je bila sranje.
Karabini (395mm/15.5" cev) su bili veoma precizni. Imali su losiju kontrolu u automatskoj paljbi nego XM-177, ali su ih svi preferirali u odnosu na isti zbog sklopivog kundaka, bolje oblikovanog pistoljskog i prednjeg rukohvata, i bolje zasticenih, robustnijih nisana.
Za PM je primeceno da ima slabu snagu povlacenja redenika zbog neodgovarajuce velicine otvora za pozajmnicu gasova.
Ova oruzja su funkcionisala bez znacajnih problema nova i cista. Posebno je hvaljena kontrola pri rafalnoj paljbi iz PM-a.
Problemi pocinju sa 2500-3000 (tacan broj zavisi od individualnog oruzja) metaka, kada pocinju lomovi delova.
Najcesce su se lomili bregovi za bravljenje zatvaraca, izvlakac i udarna igla.
Sa polomljenim jednim bregom oruzje je i dalje funkcionisalo ako bi se ostaci izbacili iz lezista. I sa dva polomljena brega, ako su na suprotim stranama oruzje je funkcionisalo. 3 polomljena brega ili dva blizu jedan drugom su sprecavali funkcionisanje.
Zbog malog poluprecnika prelaza od zatvaraca do brega u istima je postojala preveliko kolicina napregnutosti. Uz to smatralo se da zatvarac nije termicki obradjen kako treba ili izradjen dovoljno precizno. Trazen je detaljan metalurdsko-tehnoloski izvesta (koji nazalost nemam).
Udarne igle nisu bile dobro termicki obradjene, u eksplataciji su zabelezene deformacije i lomovi. Zamenske udarne igle (uz svako oruzje su isle dve) su isto bile defektne.
Pri zaprljanom oruzju (bez specifikacija da li je zaprljanost od naslaga barutnih gasova ili od prasine/peska/blata/vode) PM je imao niz zastoja, vecinu lako otklonjivu. Procena je da do zastoja dolazi zbog male snage povlacenja redenika.
Karabini su imali u proseku 43% manje zastoja nego PM u zaprljanim uslovima (ali nije dat broj zastoja, niti ukupan procenat zastoja).
Plasticna municijska kutija je smatrana odlicnom idejom jer je stitila municiju od prljavstine, ali se pokazala kao veoma sklona lomovima u testovinma. Pad na tvrdu povrsinu sa 0.75m kada je puna dovodio je do loma. Pad sa 0.75m na tvrdu povrsinu kada je zakacena na oruzje dovodio je do loma zakacke.
Trazena je metalna (celicna ili aluminijumska) municijska kutija.
Kada su oruzja ispalila 6000 metaka (izgled da je 6000 metaka bio standard za inicijalno testiranje ) oruzje je postalo znatno osteceno, a neki delovi (ne kaze koji) su bili zamenjeni vise puta.
Sanduk oruzja je takodje delimicno deformisan (izduzen) ali ne u meri u kojoj bi uticao na funkcionisanje oruzja.
Zakljucak je bio da oruzje pokazuje puno potencijala, ali da je kvalitet izrade na niskom nivou i da ima ''decijih bolesti" nastalih zbog nedovoljno testiranja u terenskim uslovima.
Trazena je druga runda testiranja, sa unapredjenim oruzjem sa regulatorom pozajmice barutnih gazova i boljom izradom delova. Obecana je dostava istog za 3 meseca.
Nazalost nemam nista o drugom delu, osim da su se na istom manje-vise ponovili svi problemi i da je oruzje na kraju odbaceno.
Po svemu sudeci jos jedno oruzje koje je mnogo obecavalo a koje je pokopao kvalitet izrade...
U.S. Special Operators Will Soon Be Using This 6.5mm "Assault" Machine Gun
Citat:FN America has unveiled a prototype of its new Mk 48 Mod 2 machine gun in the 6.5mm Creedmoor cartridge, which it developed in response to a U.S. Special Operations Command requirement. American special operations forces are interested in acquiring an “assault” machine gun in this caliber, which would offer better range than existing weapons that use the smaller 5.56x45mm cartridge, but would still be lighter than more traditional light machine guns.
The American subsidiary of Belgian gunmaker FN Herstal revealed the Mk 48 Mod 2 for the first time at the National Defense Industry Association’s annual Special Operations Forces Industry Conference (SOFIC), which began on May 20, 2019. The machine gun is also available chambered for the 7.62x51mm cartridge, just like the previous Mod 0 and Mod 1 variants.
