Poslao: 29 Jul 2014 21:26
|
offline
- Pridružio: 26 Jul 2014
- Poruke: 59
|
Извињавам се на искакању из теме, али сам сада ја прозван, по мени без разлога. А и можда није велико искакање.
Bane san ::Ово постаје мало сувише ад хоминем, а још се, ни крив ни дужан, прозива господин Богдановић?
Толико русофоб да је (с гађењем?) сјајно научио руски, пише чланке за "Оружие", објављује тамо своје књиге...
Колега, ја сам рекао један од разлога зашто не ценим г. Богдановића - Ли Енфилд.
Он је са својим радом јавна личност и подложан (ако има неке слободе) и критици.
Да је Руски орјентисан, мој је утисак: никако, а ваш је да јесте.
И које су сад ту вама сметње од мене?
Није г. Богдановић Идол, или бар није званично постављен за Идола, а да се не сме критиковати. Јел тако? Значи као човеку му желим све најбоље, као стручњака га не ценим, а ваше мишљење уважавам.
Свакога дана ја на ТВ, апсолутно чујем бљувотине о ономе што је мени Светиња и шта онда?
Али то је то западно, наше је Светиња, а туђе, то се може (и мора) пљувати увек. Тако и ова дискусија, од најједноставније ствари, ма труна, јасног као дан, направи се чудо, а да буде по западним мерилима.
Али ево ако је од помоћи, све сте у праву, лупетао сам и нећу више...
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 29 Jul 2014 21:53
|
offline
- Darko Matuško
- Super građanin
- Pridružio: 09 Mar 2013
- Poruke: 1246
|
marjef ::
Ових глупости, да је нпр. Федоров: неупотребљив, тежак, ружан, злоћудан, ... мрзи га војска, мрзи га његов конструктор, мрзи га Тереза Кесовија, глуп каже овај, онај, ..., није по стандарду, заказује, зеза, уротљив, итд.
Slazem se,ovo nisu argumenti,a sto se tice Rusa stara prica kad je oruzje u pitanju,za dobrim konjem, prasina se dize
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Jul 2014 23:56
|
offline
- Pridružio: 01 Okt 2012
- Poruke: 4066
|
Trpe Grozni ::WS2 :: a i "lezi" nekako u ruku.. ne smeta tezina ( ma kakvi ne smeta, )
Ma ne lezi bas najbolje dok ga vuces ovamo-onamo, a i smeta tezina, ali se sve to zaboravi u trenutku kada "zapeva", tada "pesma" ostaje u srcu i ne napusta te do kraja zivota (jos uvek je sanjam ).
ne vuce se nego se nosi, hebem ti ruse, zaboravili tockove da stave
Trpe, pa metla s drvenu rucku mozda lezi bolje
ako si probao neke naprednije, al ne onako, novinarsko-musterijski, nego u "situaciji"
palices svecu ukrainskome PK 7.62 sa probuseni kundak iz kojeg si pucao,
sto te je slagao da je tezak i da ti ne lezi u ruci.
a da ti se posrecilo sa M53 iz vojnih rezervi..
|
|
|
|
Poslao: 30 Jul 2014 00:04
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 20020
|
Ko covek koji je (malo) vukao M84 - da, PK/PKM i derivati su zakon.
Josh da je normalan redenik (idealno bi bilo sastavljen od delova po recimo 10 metaka - tako se moze i ponovo puniti i ne smetati), gde bi mu kraj bio...
|
|
|
|
Poslao: 30 Jul 2014 00:09
|
offline
- Pridružio: 01 Okt 2012
- Poruke: 4066
|
pa.. moze se i ovako puniti i nista mu ne smeta.
a delove redenika, od po 10 komada prakticno ne donose nista.
.
|
|
|
|
Poslao: 30 Jul 2014 08:35
|
|
bojank ::puškomitraljezac ::
...
-postojali su neki komercijalni-lovački metci koji po osobinama odgovaraju srednjempuščanom metku i pre 1.SR, ali 8x35mm Ribeyrolles je prvi specijalno razvijen srednji puščani metak, a 7,92x33 kurc prvi masovno korišteni;
Ja bih se usudio reci da je zapravo prvi 8.2x45mm Krnka, jer je napravljen bas sa namerom koriscenja u (polu)automatskom oruzju sa geometrijom i jacinom koja je podesena za optimalno funkcionisanje automatike. Ali je Mannlicher (koji je gurao ideju rucnog oruzja sa automatskom paljbom) umro, a Roth (koji je bio vise menadzer nego oruzar) je vise bio zainteresovan za lovacku pusku, nego za "neznanu teritoriju" automatskog oruzja.
Citat:
-to što je .351WSL, kao lovački kalibar, korišten u 1.SR je posledica cticaja okolnosti, a ne namere vojske ili njegove optimalnosti za vojnu upotrebu;
Naravno, ali (uvek ima ali), Winchester je ozbiljno razmatrao i vojnu upotrebu modela 1907, cak je pokusao da je u fazi projektovanja uvali americkoj vojsci (ali naravno da nije oprihvacen). Metak je takodje optimizovan barem delimicno i ka vojnim potrebama.
Recimo, bas zbog tog dela isti je veoma lak za rasklapanje i odrzavanje itd, sto nije bilo nesto sto se smatralo neophodnim za lovacku (pa josh polu-automatsku) pusku pocetka 20. veka.
Ovo se upravo odnosi na onu stavku u mom predhodnom postu o privatnim i državnim projektima. Manliher i Vinčester su privatni projekti. Firme su po završenim projektima nastojale da ih prodaju vojsci ili su i ulazile u te projekte sa tom namerom.
Francuzi su prvi pokrenuli DRŽAVNI projekt. Mislim da se razumemo?
bojank ::Citat:
-i na razvoju poluautomatskih pušaka, od kojih su neki modeli imali i mogućnost rafalne paljbe (tj. imali su automatsku verziju) su radili mnogi od kraja XIX veka, ali u ovoj kategoriji su francuzi prvi masovno uveli ove puške u naoružanje model RSC mle.1917 http://en.wikipedia.org/wiki/Fusil_Automatique_Mod%C3%A8le_1917
RSC mle.1917 nema mogucnost rafalne paljbe.
I hteo sam reći da je RSC mle.1917 prva poluautomatska puška masovno proizvođena i uvedena u naoružanje.
bojank ::Citat:
-metak 6,5mx50 Arisaka, kao ni 6,5x52mm Karkano, nije srednji puščani, već jači puščani i ako na donjoj granici te kategorije, pa tako ni Fedorov nije jurišna puška već automatska i ako je veoma blizu jurišnim puškama;
Bas tako, realno gledano Fedorov je automatska puska, a Win 1907/17 automat, iako su oba dosli dosta blizu ideji jurisne puske. Zato je njihova "slava"da su "prvi" ali reci da je neko KOPIRAO KONCEPCIJU te dve puske kada je projektovao StG je naivnost i nepoznavanje razloga nastanka tog oruzja.
Fedorov je bio na dobrom putu, ali revolucije (sa svim svojim posledicama) su sprečile da postigne veći uspeh.
Da nije bilo revolucija verovatno bi i konstruktivni nedostatci bili otklonjeni i proizvodnja uhodana, ali posle revolucije proizvodnih mogućnosti Rusije. Pre boljševičke revolucije je proizvedeno relativno malo primeraka. Posle revolucije je za proizvodnju Fedorova je odabran još nezavršeni rusko-danski zavod namenjen za proizvodnju Madsenovih puškomitraljeza. U haosu izazvanom revolucijom sve je to išlo sporo i teško. Ogromna većina je proizvedena posle revolucije.
Posle građanskog rata razvijena je čitava paleta (automatska puška, puškomitraljez, mitraljez) oružja sistema Fedorova. Rad na razvoju tog oružja je kasnije omogućijo sovjetima da lako prihvate ideju srednjeg puščanog metka i relativno brzo razviju čitavu paletu oružja za njega.
Koga stvarno interesuje razvoj automatskog oružja u Rusiji u SSSR-u preporučujem da pročita:
1) История русского автомата autor Монетчиков С.Б. i
2) Пулеметы России. Шквальный огонь autor Семен Федосеев.
|
|
|
|
Poslao: 30 Jul 2014 12:55
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 20020
|
RSC je takodje posluzio kao osnova za Garand (koja je usla u istoriju kao prva PAP koja je bila osnovno naoruzanje cele vojske). Ima negde lepo obe rasklopljene, pa josh par Garandovih prototipova gde se jasno vidi evolucija. Inace imali su Francuzi i Meunier, jako dobru, ali je pocetkom 1.s.r. ubila cinjenica da je koristila novi kalibar (7mm, slican 7x57mm Mauzer, ali ipak razlicit)...
http://en.wikipedia.org/wiki/Meunier_rifle
Knjige o ruskom/sovjetskom oruzju - Ima i dobra Bolotinova knjiga (mada ima neke manje greske, uglavnom kod kratkih cevi), mada se ona tice generalno svog vatrenog naoruzanja na teritoriji Rusije/SSSR.
Popenkerova nova o mitraljezima je takodje dobar pregled operativnih modela (mada se ona ne bavi samo ruskim/sovvjetskim).
Najveca zasluga Fedorova inace nije puska, vec sto je radio na sistematizaciji skolovanja oruzara, napravio odlican sistem rada konstrukcionih biroa i odskolovao sjajnu generaciju oruzara.
|
|
|
|
Poslao: 30 Jul 2014 14:37
|
offline
- Trpe Grozni
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Apr 2008
- Poruke: 5900
|
WS2 ::
ne vuce se nego se nosi, hebem ti ruse, zaboravili tockove da stave
Vuces, nosis, zalezes sa njom, sve po zelji i potrebi.
WS2 ::Trpe, pa metla s drvenu rucku mozda lezi bolje
ako si probao neke naprednije, al ne onako, novinarsko-musterijski, nego u "situaciji"
palices svecu ukrainskome PK 7.62 sa probuseni kundak iz kojeg si pucao,
Ma ja sam i onako voleo svoju ukrainku, pa makar i sa rupom.
WS2 :: sto te je slagao da je tezak i da ti ne lezi u ruci.
a da ti se posrecilo sa M53 iz vojnih rezervi..
Nisam se zanimavao sa garonjom, presao sam direktno sa ciganke na ukrainku.
|
|
|
|
Poslao: 30 Jul 2014 15:52
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Već sam više puta pisao na ovom forumu al očigledno mnogi ne čitaju. Što u srpskoj, što u Vojsci Kraljevine SHS tj Jugoslavije bili su u naoružanju (ili bar ozbiljno ispitivani) praktično svi značajniji sistemi brzometnih pušaka. Ako računamo puške koje su bile naoružanju i vojnici i oficiri su ubedljivo najviše cenili sistem Mauzer. Na drugom mestu je bio sistem Manliher i na trećem sistem Mosin. Smatralo se da francuske puške (Lebel/Bertije) i italijanske (Karkano) uopšte ne zadovoljavaju. Što se tiče Mosinki srpski vojnici su bili izuzetno nezadovoljni sa njima kada su ih dobili avgusta 1914. godine i kad god su mogli menjali su ih Manliherkama (iz plena). Nakon Prvog svetskog rata (u prvoj polovini dvadesetih godina) vršena su vrlo obimna višegodišnja ispitivanja tada najsavremenijih brzometnih pušaka. Ispitivanja su vršena tadašnjoj Pešadijskoj školi gađanja a pored naših učestvovali su i čehoslovački stručnjaci.
Kao jedine zadovoljavajuće ocenjene su "kratke" puške sistema Mauzer i Štajer Manliher kao i britanske puške Li Enfild. Otprilike tim redom su i rangirane. Ispitiavne su i Manlherke i Mosinke ali je ocenjeno da one nisu prespektivne i ne zadovoljavaju.
Kad je reč o Mosinkama glavne primedbe su bile sledeće
reč je o jednom od prvih sistema brzometnih pušaka čiji je zatvarač bio daleko nepouzdaniji od zatvarača Mauzerki i Štajer Manliherki i komplikovaniji za rasklapanje i sklapanje. Puška je bila previše dugačka a zbog metka nije bilo moguće napraviti kratku verziju a da zadovoljava. Jedini kvalitet puške je bio velika preciznost i položenija putanja zrna. Međutim ta prednost je na daljinama do 400 metara bila samo teorijska a i na daljinama do 600 metara je bila vrlo mala i to pod uslovom da su tačno izmerene daljine. Već pri grešci u određivanju daljine od 5% (i većim) na daljinama od 600 metara čak i ta minimalna prednost je nestajala.
Inače ovo nije moje mišljenje već mišeljenje većeg broja komisija za ispitivanje puščanih sistema.
|
|
|
|