Mitraljez ili strojnica je naziv za automatsko streljačko oružje koje je u stanju u kratkom periodu ispaliti nekoliko uzastopnih hitaca.
Ime mu dolazi od Mitrailleuse, jednog od prvih modela koga su Francuzi bez nekog velikog uspjeha primijenili u francusko-pruskom ratu. Kasniji modeli, pogotovo Maxim, su se pokazalo daleko efikasnijim u prvom svjetskom ratu te se upravo njima često pripisuje veliki broj ljudskih žrtava.
Prvi Mitraljez je pronađen davne 1718. i to ne od nekog ratnika ili proizvođača oružja, nego od jednog pravnika.
U suštini je to bila jedna puška čiji je bubnjaški magazin (saržer) sadržavao 9 metaka. Pošto u to vrijeme nisu postojali metci kao u današnjem smislu (punjenje i barut nisu bili u jednoj kapsuli tek od 1826-27), bubnjevi su morali prvo biti napunjeni i onda za vrijeme pucanja mijenjani. Na prvoj javnoj predstavi svog izuma, advokat James Puckle je uspio ispaliti 67 metaka u 7 minuta. Za to vrijeme jedna nevjerovatna vatrena snaga.
Revolucija je došla sa patentom Dr. Richarda J. Gattlinga. On je 1861-1862 (patentirano 1862) izumio jedan mitraljez, čije cijevi se preko jedne kurble u kružnom toku postavlaju pred metak. Metci su se nalazili u magazinu iznad cijevi i padali su samo kroz snagu gravitacije u zatvarač. Ovo oružje je, kao jedano od rijetkih koje je punjeno od nazad a ne kroz cijev, korišteno i u američkom građanskom ratu.
Francuzi su 1870/71 u francusko-pruskom ratu takode koristili jedno višecijevno oružje, takozvanu Montigny-Mitrailleuse po čijem imenu je izvedena naša riječ mitraljez. Višecijevno oružje se ispostavlja kao preteško za upotrebu iako se i danas koristi (iz razloga hlađenja) naprimjer u Gattling-topu jedne F-16 ili F/A 15-E i drugih modernih aviona.
Prvi mitraljez sa sistemom korištenja metka za ponovno punjenje, je patentirao amerikanac Hiram Maxim 1884. godine. Ovdje je korištena reakciona energija metka, koja ga tjera nazad od smijera kugle, za izbacivanje čahure. Dovođenje novog metka u zatvarač se događalo putem opruge koja zatvarač i novi metak iz magazina gura u ili prema cijevi. Ovaj princip se i danas koristi kod najvećeg broja polu-automatskog oružja.
Savremeni mitraljezi funkcionišu na sličnom principu. Pri eksploziji se odvaja jedan dio gasova i odvodi u paralelni cilindar u kome se nalazi produžetak zatvarača koji pod pritiskom odlazi nazad i tako izbacuje čahuru. Punjenje funkcioniše opet preko jedne opruge. Na ovaj način su mitraljezi postali lakši i imaju slabiji udar nazad.
Današnji lahki mitraljezi imaju kalibar izmedu 7,62 i 9mm. Interesantne su razlike izmedu bivsih zapadnih i istočnih vojnih snaga: dok NATO kao standard ima 7,62mm je na istoku bilo uobičajeno 7,9mm Mauser ( 7,9mm Mauser je danasnji 8x57mm). Razlozi za razlike su bili različiti ali kao jedan od najvažnijih se pominje da protivnik nemože koristiti zarobljenu municiju. Glupost kada se pomisli da MiG 21 može koristiti Pratt and Whitney turbine od jedne Phantom II/ F-4.
Mitraljezi se najčešće, s obzirom na težinu, domet ili kalibar dijele na:
* lake ili puškomitraljeze;
* srednje (ponekad nazvane mitraljezima opće namjene);
* teške
* superteške, najčešće korištene kao protuavionska artiljerija.
Митраљез из 1718 је такозвани Defence Gun који је смислио Џејмс Пакл и испаљивао је 63 хитаца за 7 минута и био је ручно покретан као каснији Гатлинг.
До краја године ће Војни музеј издати каталог изложбе аутоматског оружја који ће садржати и поглавље о развоју аутоматског оружја, па тако и пушкомитраљеза и митраљеза.
Neki dan beše neko od hrvackih forumaša kritikovao Browning (FNH) M2 12,7 mm kako nije pouzdan mitraljez jer su se žalili hrvacki vojnici u Avganistanu da ima zastoje zbog prašine. I kako ga zbog toga neke vojske ne upotrebljavaju, sećam se da je naveo Nemce i Šveđane. Što je naravno apsurd jer je M2 jedan od najrobustnijih i pouzdanih mitraljeza još od 2SR.
Nemci iz meni neznanog razloga u kopnenoj vojsci uopšte u svom naoružanju nemaju 12,7 kalibar, koji je razlog neznam, ali takva im je doktrina naoružanja. Verovatno si mogu priuštiti skuplju 20 ili 25 mm municiju li 40 mm granate. Pa tako na njihovim lakim oklopnim vozilima vidimo ili MG4 5,56 mm, MG3 7,62 ili GMG 40mm. H&K ćak je prestala sa proizvodnjom MG3 jer je u međuvremenu MAG postao ikona između mitraljeza kalibra 7,62.
Dok Šveđani koriste M2 mitraljez pod njihovom oznakom Tksp 12,7 mm.
Admine molim premesti taj podforum u forum "Kopnena vojska" ili "Ostalo"
jazbar ::Neki dan beše neko od hrvackih forumaša kritikovao Browning (FNH) M2 12,7 mm kako nije pouzdan mitraljez jer su se žalili hrvacki vojnici u Avganistanu da ima zastoje zbog prašine. I kako ga zbog toga neke vojske ne upotrebljavaju, sećam se da je naveo Nemce i Šveđane. Što je naravno apsurd jer je M2 jedan od najrobustnijih i pouzdanih mitraljeza još od 2SR.
Nemci iz meni neznanog razloga u kopnenoj vojsci uopšte u svom naoružanju nemaju 12,7 kalibar, koji je razlog neznam, ali takva im je doktrina naoružanja. Verovatno si mogu priuštiti skuplju 20 ili 25 mm municiju li 40 mm granate. Pa tako na njihovim lakim oklopnim vozilima vidimo ili MG4 5,56 mm, MG3 7,62 ili GMG 40mm. H&K ćak je prestala sa proizvodnjom MG3 jer je u međuvremenu MAG postao ikona između mitraljeza kalibra 7,62.
Dok Šveđani koriste M2 mitraljez pod njihovom oznakom Tksp 12,7 mm.
Admine molim premesti taj podforum u forum "Kopnena vojska" ili "Ostalo"
Elem nikad mi neće biti jasno zašto na Leo 1 i Leo 2 tenkovima nema mitraljeza u kalibru bilo 12,7mm bilo nekog drugog svakako većeg u odnosu na MG 3. Čini mi se da je to jedini takav primjer.
evo jedne pomalo nepravedno zapostavljene mašine, u sjeni Minimi-ja.
Mislim da bi super stvar bilo smanjiti PKM, ili M 84 na 5,56
- njegovo "veličanstvo" Pecheneg , moj favorit "srednje kategorije"
kljift ::Elem nikad mi neće biti jasno zašto na Leo 1 i Leo 2 tenkovima nema mitraljeza u kalibru bilo 12,7mm bilo nekog drugog svakako većeg u odnosu na MG 3. Čini mi se da je to jedini takav primjer.
Nešto kontam da 500 metara razlike (1800 umesto 1300) u efektivnom dometu u korist M2 naprama MG3 za Nemce ne znači puno. Opasnost RPGa nije dalje od 600 m znači da ih se može neutralisati sa kalibrom 7,62 dok su ostali PORS sistemi izvan dometa obojih kalibara i 12,7 i 7,62.
Nemci su izgleda izključili bilokakvu mogučnot PAMovima pogađati leteće ciljeve pa iz tog gledišta nije potreban veči kalibar. Oni uz tenkove vode sisteme Gepard i LeFlaSys
Da ja opremam svoju vojsku ustrajao bi na osobnom naoružanju kalibra 6,8 SPC koji može dosta dobro zameniti kalibar 7,62 u supresiji žive sile i mnogo je laganiji te jeftinija municija. Takođe kalibar 8,6 Lapua Magnum ima elektivni domet blizu kalibra 12,7 naravno uz slabiju probojnost. Bio bi znatno laganiji za nošenje i zbog toga i upotrebljiviji za paljbu po iznenadnim letečim ciljevima (helikopterima i dronovima, avione možemo zaboraviti) jer netreba posebnu pripremu za dejstvo (tronožac). Tako bi prestala potreba za 3 vrsta kalibara i 3 vrsta oružja što bi jako pojeftinilo vojni buđet.
Recimo što može 12,7 a da ne može 8,6?
Stare verzije lakih oklopnjaka probija sve naviše od 7,62. Dok su nove verzije oklopnjaka zaštićene do uključno 12,7 pa ti treba neki jači kalibar od 12,7. Možda bi trebalo uvesti ponovo razvijen i zaboravljen kalibar 15,5 (mitraljez BRG-15)? Oba mitraljeza i 12,7 (38 kg) i 15,6 (60 kg) bez tronožca su jako teška za nošenje. Znači da imaju mesto prvenstveno na vozilima a tamo možeš staviti i jaće kalibre.
Dopuna: 30 Okt 2010 18:42
Direct ::- njegovo "veličanstvo" Pecheneg , moj favorit "srednje kategorije"
Zanimljivo, Pecheneg je za 2,3 kg lakši od MAG mitraljeza
Пулемёт Дегтярёвa Пехотный (Pulemyot Degtyaryova Pekhotny) mitraljez Degatjareva pešadijski. Ne bih ga spominjao ali često se može vidjeti i u novijim sukobima. Jeftin, lagan za proizvodnju sa manje od 80 djelova i naravno veoma pouzdan. Hrani se iz doboša kapaciteta 47 metaka kalibra 7,62x54R. Težak je 9 kilograma i korišten je i na oklopnim vozilima i avionima. Zamijenjen je sa RPD puškomitraljezom pedesetih.
Verzija RP 46 se i danas koristi u Somaliji.
