|
|
|
|
|
Poslao: 06 Avg 2006 15:09
|
offline
- ROCKAMKD
- Počasni građanin
- Pridružio: 07 Jan 2006
- Poruke: 871
- Gde živiš: Skopje
|
E dobro de, to sam nasao to sam stavio 
To je ta familija.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Avg 2006 07:56
|
offline
- Sjekloca
- Ugledni građanin
- Pridružio: 20 Nov 2005
- Poruke: 300
- Gde živiš: tu sam ja, blizu
|
Jeste... I jedan i drugi su SARAC... i jedan i drugi su dobri.... A onaj sto pita jel neko pucao iz njega - najverovatnije je mislio na nasu verziju PM-M53... Duzio ga ja tri meseca.... rame mi je odvalio, nije sala 12,5 kila bez postolja... Igrom slucaja, na formiranju spomen sobe 6. istocnobosanske brigade u Doboju (a ja radio kao asistent na opremanju sobe fotografijama, trofejnim naoruzanjem, licnim predmetima, mapama i ostalim stvarcicama, iz nekog magacina su jedan dan doterali po dva komada i M34 i M42 (originale) ali sa izbusenim cevima i bez nekih delova u zatvaracu). Mi, dao bog, zamolimo oruzara i nekog majora da ga sklopimo i zamenimo cevi pa da probamo.... I izasli nam u susret.... Naprtimo u Pinca i jedan i drugi i nas M53 i onaj novi PM kalasnjikov, mislim da se zvao PM-80.... i pravac na Putnikovo brdo povise Doboja....
Utisci su ovakvi:
kalasnjikov - zgodan i lagan, al nekako nemas utisak da je puskomitraljez
M34 - ruzan kao lopov, cev mu se greje posle dva duza rafala, nozice kratke, pa usled toga i neprecizan, rasipa municiju ko budala brasno
M42 - manje ruzan, slabije se greje (u stvari, bolje se hladi), manje trese od starijeg brata, nozice cvrsce... bolji u startu
M53 - ama potpuno isti kao M42... samo sto mu nozice malo duze....
A filing...? Pa recimo, solidan.... Osecas se mocno... Znas da s druge strane mozes cudo da napravis....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Avg 2006 18:01
|
offline
- Pridružio: 27 Jun 2006
- Poruke: 283
|
M53 se isto zvao "Sarac".
Odlican mitraljez. Nasa kopija nemackog (mislim da je imao malo kracu cev). Meni licno je bio bolji osecaj gadjati sa njim nego sa M84 (mada u nekim situacijama M84 je bolji, jer je lagan i zgodan pri prebacivanju). Nemci, Spanci i jos par drugih zemalja ga jos uvek koriste, ali nama kao ne valjao, jer je "zastareo" (dve muve jednim udarcem ... laka para za pojedince do koje se doslo prodajom i strani gospodari su zadovoljni planovima sjebavanja nase vojske) ... 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Avg 2006 19:22
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26090
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
MG-42 7,9 mm nikada se nije zvao šarac, nego brzi šarac. Tako su ga odmah prozvali partizanski pukomitraljesci, inače najhrabriji i najelitniji borci. Taj koji je nosio šarac i brzi šarac, e taj je bio car. Inače, narodna leksika oružjima je davala različita imena, često i duhovita, tako da bi ovo moglo da bude posebna tema na ovom forumu: npr- češki automat-laki mitraljez zbrojovka zvali su zorka. Luger je odmah dobio ime parabela, brauning je obično nazivan broving ili belgijanac, čuveni šmajserov automat nazian je pikavac, ruski PPŠ dobio je ime dobošar, a puškomitraljez pogačar, kamioni GMC nazvani su džems, kamion dodž nazvani je mali džems, itd, itd. Kakav je osećaj? Pošto sam bio na kursu za kaplare morao sam i njime da pucam. Ni sa čim se ne može zameniti taj osećaj, ni s čim! Kao kada cepate šifonsko platno, ali vrlo brzo. Guta, ali guta municiju i na režimu tzv. neprekidne paljbe (kada se ispale spojena tri redenika od po 50 metaka) to sve potraje nepunu sekundu (setite se da je njegova teorijska brzina paljbe bila do 1050 metaka u sekundi!). E, njega zmo zvali ''kalimero'' jer je jedan ciga iz Ćuprije, kada ga je zadužio, rekao: ''Pa to je nepravda''. Za to je bio nezgodan - nositi ga na zanimanju bilo je prava robija, ali zato kada dobijete retku priliku da zapucate, e onda je to praznik! I nikada, ponavljam, nikada dosta pucnjave i municije za njega. Neka trese, neka odvaljuje rame, neka je težak, ali onda kada vrišti, e to se ne zaboravlja. Pucao bih danima da se može. Malo istorije: ako je šarac nastao kao rezultat iskustva rovovskog rata iz Prvog rata, brzi šarac (MG-42) je nastao kao rezultat vapaja nemačke pešadije na Istočnom frontu gde je jedini odgovor na talase ruske pešadije bio tako brz mitraljez i sanduci municije . Sve je bilo podredjeno nesmetanoj rafalnoj i neprekidnoj paljbi. Setite se samo kako se komplikovano menjala vrela cev na starom šarcu (zaokretanjem cevi)...E, na brzom šarcu (ondnosno njegovoj kopiji M-53) to se radilo pomoću vratanca sa strane - i azbestne rukavice, naravno. Toliko, za sada, i pozdrav uz dužno poštovanje svim nišandžijama na PM i njihovim pomoćnicima. U našoj pešadiji oni su bili posebna vrsta.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Avg 2006 17:13
|
|
|
Biću kratak. "Dužio" sam ga i u JNA (a kao graničar na obuci smo imali "kamaru" gađanja a nažalost i u periodu 92-93(posle sam prešo na nešto lakše) pa sam zaista ispucao gomilu municije. Znači gde zalegneš nema prolaza ali ni tebi bežanije jel je nezgrapan i težak. Nosio sam po tri rezervne cevi jel se jako brzo greju a azbestne rukavice nisam video od JNA. Non stop smo kuburili sa tim. Da trza, trza ali sa malo treninga da se lepo kontrolisat ako uzmeš u obzir da mu nišani služe za ukras. Za dobar položaj ti trebaju tri čoveka za municiju. Kratko- oružje za bunker tj. statiku. Manevar ništa-duša ti u nosu za 15 minuta.U praksi prevelik, preglomaza, pretežak, težak za čišćenje. Koga ćeš da gađaš na 2 km? Avioni? Čista glupost. Znači Aorist. Prošo voz.
Hvala BOGU na još jednom danu
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Avg 2006 19:40
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26090
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Za pomoćnika deda-mraza. Care, potpisujem svaku tvoju reč, a siguran sam da si se složio sa mojim iskustvima. Mi koji smo vojsku služili 15 meseci znamo šta znači kada neko 15 meseci nosi onu skalameriju. Sada je (malo kasno, rekao bih) jasno da je JNA imala što se streljačkog oružja tiče apsolutno konzervativan, čak zastareo stav. Setite se samo pištolja u našoj armiji - bilo ih je samo dva modela i oba su bili katastrofa. Praktična iskustva iz Drugog svetskog rata govore da se ipuškomitraljezom ne pucaju dva rafala sa istog mesta - to je osnova preživljavanja. E, sad se svi lepo prisetite kako su izgledale taktičke odeljenjske, vodne i četne vežbe sa temom ''odeljenje u napadu'' ili ''vojnik u napadu'', naravno sve to i u odbrani. Zasnivano je na statičnim puškomitraljescima, prebacivanju s leva po jedan, s desna po jedan, bombe pripremi - bombe bacaj, juriš, ura i tako dalje...Još malo pa tvrdjavska vojna. PM se dere, tačnije rečeno vrišti, ''poliva'' po borbenoj prostoriji, neprecizan je (lepo si rekao da su mu nišani za ukras), treba ti alat da ga rasklopiš, itd, itd. On je stvoren za prošlo vreme , a danas bi poslužio za šenluk prilikom osvajanja neke medalje. Više štete nanosi svom strelcu demaskirajući ga nego neprijatelju (setimo se samo optimističkog ''skrivača plamena''). Dok je ceo Varšavski pakt oko nas već dve decenije nosio AK-47, mi smo se pravili važni sa papovkama, a pola vojske je još uvek nosilo tandžaru, odnosno M-48, oružje po koncepciji iz Prvog svetskog rata. Jedino što je kod njega bilo vredno to je ta vrišteća paljba- sve drugo je bilo vrhunske izrade, vrhunski skupo i vrhunski prevazidjeno. Prelep , uzaludno divan muzejski eksponat. Odličan za video-igre.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Avg 2006 23:01
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26090
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
E, moj Mihajlo. Koliko sam se amatera i romantičara nagledao na ovom forumu, pa to je stvarno za priču! Mogao si da kažeš kako rdjavoj ovci i dlaka smeta, bilo bi pristojnije ali svakako nisi u pravu. Ta skalamerija od gvoždjurije svakako mora da bude ponos fabrike koja ju je stvorila, ali ta priča je ispričana! Zamisli sada da konstruktor (odnosno plagijator) puškomitraljeza M-53 može da uzme jedan austrijski glok u ruke i da sa gadjenjem počne da ga zagleda, okreće, prevrće...A to ružno pače nemilice kupuju sve moguće američke agencije i policije jer je NEMILOSRDNA PRAKSA (izvini zbog velikih slova) rekla svoje. Da li si, ikada uopšte stao iza puškomitraljeza, posebno na ratištu. Onog momenta kada si ispalio prvi rafal to je bilo kao da si upaliio sveću u mrkloj noći - svi koji su mogli raspalili su u tvom pravcu. U ratnoj praksi nema romantizma i sentimenta, oružje koje može da ubije svog nosioca se baca! Uostalom, ako ti to nešto uopšte znači, pogledaj malo čime su se sve naoružavale naše elitne jedinice kako vojske, tako i policije. Dok su naši prašinari nosili automat M-56 i tandžaru M-48, padobranci su imali Stg-44, a zatim i izraelski galil. Mi u PJM nosili smo M-70 A1, ali su zato naše kolege iz Saveznog SUPA nosili Heklere kada još nismo (na Kosovu 1981!) znali ni ime da im izgovorimo. Ili recimo pištolji: panduracija , vojska i oficiri nosili su zastavine skalamerije M-57 (TT) i onu igračku 7, 65 mm, a zato su debejci dužili ''belgijanca'' (browning HP) i koltove kobre. Prestanite braćo moja draga da sanjate o pokojnoj JNA i njenim mitovima, to sanjarenje nas je dovde i dovelo. Kakva četvrta armija Evrope, koja je to samo budalaština , nju čak više ni Lazanski ne spominje. Svaka zemlja oko nas, osim Albanije, imala je bolju avijaciju i više tenkova nego mi! Mi nikada nismo ni videli SU-19 ili SU-22, a to je bio standardni jurišnik i lovac-bombarder u svim zemljama oko nas. Dok su Bugari i Madjari leteli na MiG-23, naš elitni avion bio je (I OSTAO!) Mig - 21 u milijardu verzija i dorada. Pa mi smo i našeg sirotog ''Orla'' napravili sa Rumunima u kooperaciji, u vreme kada su kod nas Rumuni pravili buvljake po srpskim gradovima (ti buvljaci se i danas zovu rumunski pijac). Da se ne udaljavam od teme - kome šta smeta, tamo neka se i češe, a još jednom ću potvditi kao školovan vojnik koji je morao napamet da zna PS za PM M-53, kal. 7,9 mm, kao i da ga vezanih očiju sklopi i rasklopi (na šta smo mi samo trošili svoje vreme, ljudi moji!) : brzi šarac je muzejska skalamerija koja je veća opasnost za svoga nišandžiju nego za protivnika, a o njegovoj proizvodnoj ceni i da ne govorim... Pozdrav, i nemoj baš sve da primaš k srcu i zdravo za gotovo. Jedno je kad Bata Životinja krene u rat, a drugo je kada ti nosiš svakog dana onu gvoždjuriju...
|
|
|
|
|
|
