Njegovo veličanstvo, Maschinengewehr - Mitraljezi MG-34, MG-42 i varijacije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Puskomitraljez MG3 po konstrukciji je slican kao MG42 u kalibru 7,62x51mm bez obzira na taj kalibar i dalje je tezak negde oko 10,5kg, kalibar 7,92 je mnogo jaci po energiji i probojnosti,da li postoji neka drzava koja pravi neku modernizovanu verziju MG42 u kalibru 7,92x57mm?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nemački vojnik - nišandžija nišani sa MG-42 pre otvaranja vatre na sovjetske vojnike. Bitka za Kurska

Nemačka je armija u toku Drugog svetskog rata svoj mitraljez MG-34 zamenila s MG-42, najslavnijim oružjem toga rata, koji je izdaleka bio veoma sličan MG-34. Novi model je imao sasvim drugačiji sistem zabravljivanja zatvarača iako se taj sistem zasnivao na istom principu kao kod MG-34 - kratkom trzaju cevi.



Mitraljez MG-34 je poslužio kao osnova za nastanak boljeg rešenja - MG-42 "Špandau"

Zamena cevi je bila mnogo lakša; užarena cev mogla se skinuti a da se ne dodirne. Brzina gađanja mogla se podesiti do skoro 1300 metaka u minuti. Pri toj brzini pojedinačni su se pucnji stapali u neprekinuti zvuk cepanja platna, oružje se brzo grejalo a njegov apetit dok je gutao redenike bilo je divota gledati. Strašno je bilo videti kako toliko zrna leti prema odeređenom cilju, pa se veterani savezničkih armija i danas sećaju zvuka "ŠPANDAUA" kako su taj mitraljez uvek zvali. MG-34 i MG-42 bili su deo one malobrojne nemačke opreme koju su saveznički vojnici rado zarobljavali da bi je uperili na bivše vlasnike.



Geneza razvoja mitraljeza od MG-34, pa do MG-42

Najbolje svojstvo MG-42 bila je njegova konstrukcija nastala delimično na osnovu MP-40. Od samog početka mitraljez je bio zamišljen za proizvodnju u ratnim uslovima i zato je za njegovu proizvodnju bio predviđen minimum mašinske obrade, dok se većina delova izrađivala kovanjem i presanjem. Izvana je imao potpuno drugačiju doradu nego MG-34 i opšti mu je izgled bio manje atraktivan, ali je zato bio otporniji na prljavštinu i grubo rukovanje nego MG-34, a posebno se proslavio u ruskoj zimi kada je većina ostalog oružja jednostavno zakazala.



Špandau u rasklopljenom stanju



Na postolju

Gađati iz tog brzog oružja bio je zanimljiv doživljaj za novajliju. Bilo ga je teško čvrsto držati i on je stalno pokušavao pobeći od nišandžije. Pomoćnik je bio od velike pomoći, jer je pridržavao redenik i tako sprečavao da zapne. Pomoćnik nišandžije puškomitraljesca bio je potreban i kao nosač redenika, a trojica poslužilaca mitraljeza obično su izgledali kao grupa meksičkih razbojnika, jer su nosili redenike prebačene preko ramena.
Iz MG-34 moglo se gađati jedinačnom paljbom, jer je u mehanizmu za okidanje postojao regulator paljbe. MG-42 je gađao samo automatski.




Pretpostavlja se da je do kraja 1945. godine proizvedeno oko 800000 mitraljeza MG-42.
Njegova je konstrukcija bila tako dobra da ga je 1957. godine nemačka armija ponovo usvojila i on još danas služi pod novim imenom (MG-3) i s kalibrom NATO (7,62 mm - metak 7,62x51 mm sa zrnom SS-77). Inače to je isti mitraljeza koji je sada star gotovo 70 godina.
Inače JNA je u svoje naoružanje 1953. godine usvojila kopiju tog mitraljeza pod oznakom 7,9 mm M-53. Za razliku od originala, M-53 je imao poprilično mana - loša obrada, loše urađen (bolje rečeno kopiran) zatvarač, osetljivost na prljavštinu itd. M-53 je platio cenu, nedostatka pravog ili original alata s kojim je izrađivan MG-42.




Taktičko-tehnički podaci za mitraljez 7,92 mm MG-42 "Špandau"

Kalibar: 7,92 mm (7,92x57 mm)
Dužina: 1219 mm.
Masa praznog oružja: 11,5 kg.
Dužina cevi: 535 mm.
Način hranjenja: redenik člankasti metalni kapaciteta 50 metaka (koji se mogao međusobno spajati do čak 250 metaka).
Početna brzina zrna: 755 m/s.
Efikasan domet: 1000 m.
Brzina gađanja: 1300 metaka u minuti.
Tip metka: metak 7,92x57 mm sa zrnom SS-Mauzer.




Vatra iz MG-42




Dopuna: 09 Jan 2010 13:01

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

duzio jedno vrime u domovinskom ratu.strasno ubojit.najbolji od sviju puskomitraljeza.po meni bolji i od famoznog M84.samo tezak cca 12.5kg.
pucanje s njim u dugim rafalima nije da nije moguce al posli 1-2 sek. nemas kontrolu i prosipas municiju bez veze.zakon za kratke rafale.po10-20metaka moze se pogodit.sve priko je lutrija.
gustoca strasna.tesko je s njim bez pomocnika.nekako ide kad imas dobos od 75 metaka ikao se znao zaglavit ponekad pa nisam stavljao 75 nego 70 ili cak 65.to je nekako islo al par sekundi i gotovo.al kad bi pucao sa redenikom pomocnik obavezan.kad pucas sa zemlje i ide nekako al kad bi puca iz zaklona koji je radjen na brzinu recimo iz srusene kuce il sa prozora koji je nacet onda bi zna zapet od onih silnih komada betona i prasine.
ma sve u svemu prva liga.al da zvuk.boli glava.ko da paras neku krpu.ono rrrrrrrrrrrrrrrr.strava jedna.pripoznas ga na 100 kilometara kad pocme rezit.
koja uspomena

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mg 34 & Mg 42 [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

ja sam ga (na srecu) slusao samo u Call of Duty :-))

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Walther45

O kojim to dobošima za 75 metaka ti javljaš. Ja sam u JNA bio nišandžija M53 i u doboš smo stavljali po jedan redenik sa 50 metaka. Inače bili su samo ovakvi redenici koje si mogao jednostavno spajati u beskraj.

Moje iskustvo je bilo da je M-53 bio kod pogadjanja dosta precizan.

Pouzdanost: Zavisilo je koju sam cijev upotrebljavao. Sa osnovnom (30% nagrižena) potpuni užas, a sa rezervnom (0%) štepao je ko Singerica apsolutno pouzdano.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ima dvi vrste dobosa.koji su se mogli stavljat.oni koje je proizvodila jugoslavija i njemacka.i jedni idrugi proizvodili su dobose po 50 met.tu si u pravu al postoje i dobosi od 75metaka koji su proizvodili njemci navodno za MG34 (nemam pojma) od 75.koji su kako sam naveo bili vrlo nepouzdani.pa sam morao puniti sa cak 65 kom.
jer u domovinskom ratu smo morali vodit racuna o dugotrajnosti na bojistu.tako da mi tih 15 metaka viska mi je puno znacilo.
a da je bio car bojista.i tu si u pravu.bogme je.
a normalno dobos od 50 sa M53 je davan nama u kompletu sa rez.cijevi i sa rukavicama

Dopuna: 10 Jan 2010 9:57

jedino sta sam je ima problema mi je kad mi je puka ono gore dugme od poklopca pa mi se otvara poklopac prilikom otvaranja vatre.al sam i to rjesija vezo sam ga zicom.sta je bilo ubij boze kad bi treba ponovo ovalit redenik sa mecima unutra.
al dobro duzio sam ga (ma vraga duzio.na pocetku rata je bilo uzmi ko sta moze)mozda misec ipo dva.pa sam ga se rjesio.
ipak 12 i po kila.ma bizi ca.bolje lipo M70AB2 na rame.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zahvaljujem

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da to i je največi problem sa takvom vrstom oružja. Svi bi pucali samo nitko ne bi nosio .

Dali je u JNA uvježbavano nešto slično ovome :







PS-nimalo ne zavidim jadniku koji mora držat cijev kraj uha i slušat ovu beštiju kak pjeva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Uvežbavano je i u JNA posebno u gađanju ciljeva u vazduhu