|
|
Sirius ::Да поновимо, није згорег: ''Шарац'' је, практично, дете металругије и механике с краја 19. века. Кланица Првог светског рата убедила је планере да им треба савршена 'машина'', изванредног (и наравно - скупог) квалитета, па су тако и конструисали. Сваки примерак оружја и оруђа иззрађен између два светска рата био је идеал машинске обраде и занатског знања.
Тако су настали шарац и брзи шарац. Нова, још суровија провера - Други светски рат показала је да је стрељачко оружје непотребно прекомликовано, преквалитетно и скупо. Немци су реаговали прекасно, па је тако настала јуришна пушка, народни пиштољ, итд.
Није никакво чудо што управо из руске школе долазе крајње једноставна, јевтина, бескрајно поуздана и - пре свега - сврсисходна оружја. Руска митраљеска школа има невероватну гаму савршено једноставних механизама. За Немце је један дегтарјев (нимало леп и нимало атрактиван) био шок у сваком смислу речи. ПКТ је дете такве доктрине и дизајна и хвала богу да Русе није издао осећај за једноставност и практичност. Они никада никога нису имали намеру да импресионирају изгледом већ учинком. За мене је најлепши пм на свету свакако брзи шарац, али кад бих сад морао поново на прву линију, зна се шта бих узео. Уместо АК ладно бих узео шпагина, а уместо трапавог шарца - цецу, наравно. Sa ovim se uglavnom ne mogu složiti!
MG34 jeste nastao kao posledica iskustava iz 1.SR i bio je produkt tadašnjeg mašinstva, ali MG42 je druga priča.
MG42 jeste komplikovan i ima mnoštvo delova, ali je tehnologija izrade većine tih delova jednostavna. Da bi ocenili koliko je neko oružje teško za izradu, moramo znati kolio je potrebno radnih sati za njegovu izradu, koliko je potrebno radnih sati na strugu i glodalici.
Ne razumem se mnogo u mašinstvo i ne znam da li je u vreme 2.SR bio skuplji sat obrade na strugu ili na glodalici, ali to je bitno pri oceni tehnologičnosti oružja. Isto tako bitne su i tolerancije između pokretnih delova, finoća obrade kliznih površina i korištenje specijalnih čelika ili deficitarnih materijala. Takođe je bitna i raspoloživa količina strugova, glodalica i presa različite tonaže, kako u fabrikama oružja, tako i u fabrikama koje bi se u ratu prevele na proizvodnju oružja.
Nisam baš ubeđen da je za izradu DP potrebno manje mašinskog rada u odnosu na MG42, ako ima manje delova. Kod DP se sanduk mora mašinski obraditi (zbog ispusta za bravljenje), kao i celi zatvarač i krilca za bravljenje. I ''otežana'' verzija DP, teški mitraljez DS39 je smatran za prekomplikovan za izradu.
Izrada što više delova štampanjem limova, a posebno sanduka oružja, znatno pojednostavljuje proizvodnju. I upravo to je glavna prednost MG42 nad drugim puškomitraljezima/mitraljezima tog vremena. I PKT ima sanduk izrađen štampanjem lima.
Zanimljivo da se ideja izrade sanduka oružja nije pojavila kao posledica ratne nužde 2.SR, već pre rata. I prototip MP38, MP36 je imao sanduk od štampanog lima, ali se na MP38 odustalo od toga, da bi se na MP40 ponovo vratili na štampani sanduk.
voja64 ::Razvojni put od pradede MG 15 do praunučeta MG 74.
Prandeda.MG 15 na opitovanju pred 1 SR.
Po oznakama na šapci ovog iza, ova fotografija nije mogla nastati pre 1935. godine!
Inače pod oznakom MG15 je postojalo više mitraljeza, Bergmanov MG15 iz 1.SR, kao i ovaj avionski iz 2.SR.
voja64 ::
Onaj problem uvođenja je relikt izvorne verzije jer je isti napravljen pre svega kao PKT za opremanje tenkova gde je uglavnom bio desno od osnovne Ceve pa otuda i hranjenje sa desne strane a pošto je ispao nenadhebiv dodat mu je uz kundak i nožice i ON a potom i sve ostalo Mislim da su sovjeti prvo u naoružanje uveli pešadijsku verziju PK, a koju godinu kasnije i tenkovsku PKT. Ali, hranjenje s desne strane je svakako posledica planirane unifikacije pešadijske i tenkovske verzije.
PKT je u odnosu na PK dobio i dužu cev, iste dužine kao na SGMT, da bi imali isti balistiku i time se ne bi morale menjati končanice na tenkovskim nišanskim spravama.
voja64 ::Razlog osim velike nabavne cene za raspisivanje konkursa za razvoj novog MGa je i ovaj:
Dugotrajna zamena cevi.
Pokušaj da se ovo otkloni je delimično uspešno rešen dodavanjem postolja gde se na istom znatno lakše vrši zamena cevi tako što se zakreće samo prednji deo sa cevi a ostalo je fiksirano a pride su im dodali i ON .
To jeste popravilo brzinu zamene cevi i učinak ali ga je i poskupilo.
Ovo nema veze!
MG34/42 se kao puškomitraljez (sa nožica) koristio na nivou streljačkog odeljenja, a kao mitraljez (sa postolja) na nivou pešadijskog bataljona. Nemci su u svakom streljačkom odelenju imali po jedan puškomitraljez, a u 4.četi bataljona 12 mitraljeza.
|
