|
Poslao: 13 Okt 2015 21:44
|
online
- Recce
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 18 Apr 2011
- Poruke: 6286
|
Spada schiavonesca je odrednica za tzv. "srpski mac" (izvedenica iz "sclavinia" i zapisana u dubrovackim i venecijanskim dokumentima). Ako je verovati tim izvorima. takav jednosekli mac (kategorija "hand and half") imao je karakteristicnu nakrsnicu u obliku latinicnog slova "S" a detaljnije je obradjen u knjizi Marka Aleksica "Mediaval Swords from Southeastern Europe Material from 12th to 15th. Century". Prvo pisano pominjanje ovog tipa maceva odnosi se na izvesnog kovaca Dobrica Bunisalica i njegovo nasledje... Macevi su kovani na podrucju od Makedonije do Hercegovine ukljucujuci i danasnju Albaniju ali i Bugarsku i juznu Ugarsku. Ako ima nekih istorijskih izvora o "srpskom macu" u Sloveniji voleo bih da ih podelimo ovde.
BTW
Sediste kompanije Glock je u gradicu prilicno germanskog imena - Deutch Wagramu, skoro na krajnjem severoistoku Austrije. Nisam znao da je ikada bio u sastavu Slovenije...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 13 Okt 2015 21:55
|
offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16144
- Gde živiš: Lublana
|
Recce ::Spada schiavonesca je odrednica za tzv. "srpski mac" (izvedenica iz "sclavinia" i zapisana u dubrovackim i venecijanskim dokumentima). Ako je verovati tim izvorima. takav jednosekli mac (kategorija "hand and half") imao je karakteristicnu nakrsnicu u obliku latinicnog slova "S" a detaljnije je obradjen u knjizi Marka Aleksica "Mediaval Swords from Southeastern Europe Material from 12th to 15th. Century". Prvo pisano pominjanje ovog tipa maceva odnosi se na izvesnog kovaca Dobrica Bunisalica i njegovo nasledje... Macevi su kovani na podrucju od Makedonije do Hercegovine ukljucujuci i danasnju Albaniju ali i Bugarsku i juznu Ugarsku. Ako ima nekih istorijskih izvora o "srpskom macu" u Sloveniji voleo bih da ih podelimo ovde.
BTW
Sediste kompanije Glock je u gradicu prilicno germanskog imena - Deutch Wagramu, skoro na krajnjem severoistoku Austrije. Nisam znao da je ikada bio u sastavu Slovenije...
Schiavona izvorno nema baš nikakve veze sa Srbijom, možebiti su je kovali neki srbski majstori kao i drugde po Evropi. Sclavinia je Slovenija, Srbija je Servia! Imaš tamo na istorijskom podforumu istorijske karte Slovenije gde ti sve jasno piše, da ne kačim sad tu ponovo.
Glock ima proizvodnju u Borovljama (Ferlach) i u Nemškom Wagramu gde je i uprava: http://www.firmendb.de/firmen/169728.php
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Okt 2015 22:09
|
online
- Recce
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 18 Apr 2011
- Poruke: 6286
|
Nisam bas siguran u to jer u dubrovackim spisima na italijanskom jeziku pridev "sciavonic" oznacava srpsko poreklo (nevezano za maceve, vec i za stoku ili tkanine i srebro). Venecijanci su tu rec neretko koristili za sve slovenske narode a pominju se i "schiavonese" pod otomanskom upravom.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Okt 2015 22:12
|
offline
- shadower78
- Super građanin
- Pridružio: 07 Apr 2012
- Poruke: 1484
- Gde živiš: Iznad zvijezda
|
Napisano: 13 Okt 2015 22:11
Mislim da Sclavini nema vese sa slovencima tj ima zato sto su slaveni/sloveni. Sclavini je generalni naziv za slavene\slovene u mnogim publkacijama se koristi naziv sklovini slovini sclavini za juzne slavene. I u razgovoru ugodnom naroda slovinskoga fra Andrije Kacica Miosica se koriste isti pojmovi. U raznim publikacijama se i kraljevina slavonija naziva sklavinija..
Dopuna: 13 Okt 2015 22:12
Schiavona /schiavoneska znaci zena slavenka na italijanskon/latinskom. I macu ie to ime dano jer su ga koristili etnicki slaveni preko bare,..
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Okt 2015 22:46
|
online
- Recce
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 18 Apr 2011
- Poruke: 6286
|
Da, tokom srednjeg veka u Italiji mac neretko ima zenski rod tj. zensko ime
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Okt 2015 21:44
|
offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3570
- Gde živiš: ZR
|
Китим се туђим перјем, кумашинова Мора матора! Купљен крајем 1984.
Сечиво класично, фабричко, очигледно са добром километражом. Дршка и канија рог (ирвас?) са сребрним оковима. Хералдике за причу, грбови државни, регионални, породични. И име, власник или дародавац?
Показао сам га покојном др Љубиши Рајићу, оснивачу наше Скандинавистике, рече како је по стилу слова и украса стара Мора, негде почетак 20. века, али није баш зналац...
Дршка асиметрична, квргава и легне на длан као позадина на ношу!
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
