Osnovni pojmovi iz balistike

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da ali kugla u tom slucaju zadrzava stalni bolji balisticki koeficient od duguljastog puscanog metka koji se tumba.Najveci problem izracuna je balisticki koeficjent objekta koji nije kugla,kugla ima oko 0,50 ali koji bc ima zrno koje se tumba??Problem je koeficjent otpora zraka koji daje ogroman otpor i smanjuje brzinu bar visestruko u odnosu na izracun bez otpora zraka.

Mythbustersi su isto obradjivali tu temu ali ne mogu naci epizodu.Velika je razlika u tome jeli metak ispaljen pod uglom od 90 pa se vertikalno vraca na zemlju, ili pod manjim uglom.Pod manjim uglom cak i zadrzava spin sve do pada, dok pod 90 ne zadrzava spin.Ukratko njihov zakljucak je bio da kao nisu opasni pod 90 ali jesu pod nekim uglovima, posebno jaka puscana municija.

Ne slazem se sa tim stereotipnim zaključcima da bi poslijedica bila sahrana i sl bez argumenata.To treba izracunati .
Stereotipni mit je da bi se novcic koji pada sa zgrade od 100 katova zabio u asvalt.Oni su ga ispaljivali brzinom pada sa Empire State bildinga i nema sanse da bi novcic ozlijedio covjeka cak i pogodkom u glavu a u asvalt se nije zabio cak i kad su ga ispalili 10 puta vecom brzinom od one pri prirodnom padu sa zgrade.Ovdje je u tocnom izracunu energije najveci problem koeficjent otpora zraka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajd složit ću se sa tim neslaganjem sa stereotipnim izlaganjem bez računa, ali isto tako bi sa punom odgovornošću izjavio da to što tražiš nije moguće izračunati da bude jednoznačno i matematički i brojčano potpuno sukladno.
Sam si rekao, metak koji se tumba. Interval tumbanja? Koji metak je u pitanju? Koje su tolerancije geometrije? Koje su tolerancije sastava materijala?
Jako puno upitnika što znači da ipak neki algoritam pravi aritmetičku sredinu, a onda dolazimo do toga da u inžinjeringu zato i imamo puno koeficijenata, faktora i empirijskih formula koje su nastale kao rezultat aritmetičke sredine.

Ja znam da sam našao more jedno zrna koja su slobodnim padom pala dole. Nekim njuška, nekim guzica nabijena. Znači kako ga dopalo.

Eto zadatka, kamion razne municije i pucanje u zrak. I nakon 100-1000 mjerenja po uzorku eto aritmetičke sredine za BC.

• 2Ovo se svidja korisnicima: LonelyWolf, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Masu 11.5 grama za punu olovnu kuglu u slobodnom padu dao sam samo primera radi (proračun za kin. energiju daje lepu okruglu brojku od oko 20 J). Inače aerodinamika geometrije kugle je valjda prva u balistici proučavana i o tome ima brdo podataka. Za kugle promera 5-50 mm u području turbulentnog režima opstrujavanja u rasponu brzina 0.1-0.3 Ma ,za većinu fluida u praksi, koef. dinamičkog otpora (Co) se kreće između 0.43 i 0.47 (brojka donekle ovisi o uglačanosti površine). Konačnu brzinu vertikalno ispuštene kugle koja ne rotrira lako se da izračunati/dobro proceniti za podatke stand. atmosfere. Za uzet Co=0.45 ja dobio 59 m/s. Koriolisov efekat će više delovati na otklon i putanju, a mnogo manje tu na konačnu brzinu. Za većinu ostalih oblika projektila iz pešadijskog oružja, a koja se najčešće susreću u praksi, precizniji teorijski proračun za duge trajektorije se može izvršiti jedino numeričkim (iterativnim) metodama. Najveći problem je znati dal zrno u letu ostaje dinamički i statički stabilno na trajektoriji. Evo samo jedan razlog zašto. Ako je zrno ispucano nadzvučnom brzinom, u dugoj trajektoriji, mora proći kroz transonični režim usporavanja. U tom režimu, zbog haotičnih efekata opstrujavanja, zrno može biti iznenada malo na bilo koju stranu otklonjenu od trajektorije, da bi odmah potom zadržalo stabilan let (a da ga zadrži šta nije nužno). Gdje će tačno to zrno pasti, niti simulacija ne može precizno da odgovori već se podaci daju u procentima verovatnoće. Ako zrno postane nestabilno, često se događa da pada u spiralnoj putanji pošto ono i rotira (ovisno o brzini i lokaciji težišta u zrnu). Ako se to događa, "tumbanje" je u tom slučaju ne baš tačan opis. Konačna brzina je kad padne na tlo naravno dosta manja nego kad ostane na stabilnoj trajektoriji i opasnost da ubije/teže rani manja. E sad kakvu su municiju stavljali u tom dokumentarcu švabe ne znam. Znam da je pištolj bio šaržeraš , kal.10 mm i odokativno podsećao na Glocka. No sećam se brzine pri padu od oko 140 m/s i da je energija kojom je udarilo o zemlju debelo premašivala 100 J. Mythbustersima ja neb dao ni da mi ovce čuvaju kad se radi o tim stvarima, zašto ih stalno pominjete?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prosta fizika (iz osnovne skole) pokazuje da je vertikalna brzina projektila ispaljenog pod 90' u silaznoj putaji na startnoj tacki (u povratku) JEDNAKA pocetnoj brzini. Sad, u jednacinu treba ubaciti efekat vazdusnog otpora koji posle izvesnog vremena anulira gravitaciono ubrzanje.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa znam,o tome cijelo vrijeme i pisem,to da je brzina jednaka vrijedilo bi na mjesecu ali na zemlji ta brzina je i do desetak puta manja pri padu nego pocetna brzina ispaljivanja.

rizbo,ovo sto sam pisao o tome da metak gubi spin pod uglom od 90 su navodno mjerili tj snimali zrno tijekom putanja nekim radarom,ne mythbustersi nego neka druga ekipa,a ne znam zasto ti mythbustersima nebi dao ovce da cuvaju?? Ljudi sve rade pred kamerama eksperimantalno i prakticno za razliku od nekih babljih prica.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja isto govorim o drugoj, ozbiljnijoj ekipi. Mythbustersi su zabavna emisija kojoj je pristup problemima površan, a često i pogrešan. Pogledao sam tu epizodu sa pucnjem u vis i eksperimentalno i sa zaključkom je bedna

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Све што пада, има неку своју терминалну брзину, која је одређена површином тела које пада. Терминална брзина је највећа брзина које слободнопадајуће тело може да постигне, јер се тад силе убрзања (гравитација) изједначавају са силама отпора ваздуха, на које утиче површина тела.

Кориолис утиче на хоризонталне хице, али не и на вертикалне (док год не гледамо место пада).

Ризбо је супер описао шта је потребно знати...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iako je usrana wikipedia ipak ima nekih poveznica po ovoj temi sa zadnjih par stranica pa i do ona dva preplaćena šarlatana.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Celebratory_gunfire

Ali razlog zbog ovog linka je samo onaj uvodni dio koji nas svrstava po ovoj tradiciji sumanutog pucanja u zrak sa Bliskim Istokom, Afganistanom, Pakistanom i sjeverom Indije. Pazi, čak ni na jugu Indije to ne rade!
I tko god bude pokušavao da ospori neka se ne trudi...jednostavno je to istina i činjenica. Bez obzira na neke i puno njih dobrih karakteristika, nekad stvarno znamo biti dno dna.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::

Ali razlog zbog ovog linka je samo onaj uvodni dio koji nas svrstava po ovoj tradiciji sumanutog pucanja u zrak sa Bliskim Istokom, Afganistanom, Pakistanom i sjeverom Indije. Pazi, čak ni na jugu Indije to ne rade!
I tko god bude pokušavao da ospori neka se ne trudi...jednostavno je to istina i činjenica. Bez obzira na neke i puno njih dobrih karakteristika, nekad stvarno znamo biti dno dna.


Si siguran,evo kako Italijani slave uskrs

https://www.facebook.com/tuchedici/videos/653900728097616/

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Darko Matuško
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prve ozbiljnije studije o puščanim projektilima ispucanim pod 90° radio je general J.S.Hatcher 1920. To možete pročitati u njegovoj knjižurini, glava XX- str. 510-520.
Najvažniji zaključak je da u mnogo slučajeva (ovisno o brzini rotacije i konstrukciji zrna ), pada u stabilizovanom režimu bez tumbanja, na rep. Terminalna brzina za kalibre 7.62 mm i mase zrna 9-10 grama je oko 90 m/s.