bojank ::jazbar ::... Itekako je potrebna kod upotrebe DU pogotovo komandiru koji mora mnogo puta izviriti radi osmatranja situacije i terena. Kritične su prve minute dok se otrovni aerosoli ne rasprše dovoljno da se smanji koncentracija na "prihvatljivu", naravno sve zavisi i od specifičnih meteoroloških uvjeta.
Ajmo ponovo, prakticno ista opasnost se javlja i kod koriscenja potkalibarne municije od volframa.
A da ne pricam o produktima sagorevanja svega i svacega na bojnom polju.
Slitine tungstena koje se upotrebljavaju za penetratore nisu toliko opasne. Mnogo toksičniji od Tungstena je primerice obično olovo. Nemoj da uspoređuješ Tungsten sa DU. Baš zbog manje toksičnosti ako ga uspoređujemo sa DU se upotrebljava masovno kao alternativa za izradu penetratora.
Nijedan teski metal nije dobar za oralnu upotrebu (da se proguta). Ali osiromaseni uranijum je radioaktivan. Neka je 40% od prirodnog uranijuma, ali je to opet previse i gadno. Nece te direktno ubiti radijacija od njega, ali ce izazvati bolestine kod mnogih; sto cepanje DNK, sto rak.
Ako je polovina od onoga sto ovaj Nemacki naucnik kaze tacno, isplati se OU zameniti Tungstinom.
Sad, ne znam iz kog razloga se insistira na imenu "tungsten" kada je rec o elementu koji se zove (i u hemiji obelezava) kao "volfram". Valjda zbog toga sto se na engleskom govornom podrucju tako kaze?
Nivo toksicnosti volframa je nizi nego kod zive, a zahvaljuci bezbrojnim sijalicama oko nas, pre svega u zatvorenom prostoru, tokom poslednjeg veka ljudi su udahnuli vise volfram-oksid isparenja nego za sve predhodno vreme... Nadalje, penetratori se (zbog tvrdoce) ne prave od cistog volframa vec od hemijski znatno stabilnijeg jedinjenja volfram-karbida cija je toksicnost primetno niza. Licno, radije bih bio izlozen volframu nego DU.
Glavni protivnik OU i (izvoznik potkalibarnih od volframa) su Nemci. Naravno da ce vodu na svoju vodenicu.
Uprkos napretku municije od volframa najnovija americka i ruska potkalibarna municija je od OU iako su i jedni i drugi ozbiljno eksperimentisali sa volframom - a i jedni i drugi izvoze samo municiju od volframa.
Meni dosta sto se tice performansi.
Dopuna: 18 Nov 2014 13:28
Recce ::...Nadalje, penetratori se (zbog tvrdoce) ne prave od cistog volframa vec od hemijski znatno stabilnijeg jedinjenja volfram-karbida cija je toksicnost primetno niza. Licno, radije bih bio izlozen volframu nego DU.
Wolfram karbid se koristio, kao (mali) dodatak u celicnim potkalibarnim projektilima radi poboljsanja probojnosti (primer M88 aka BM-15 potkalibarna). Koristio se i za potkalibarne bez pera (sve pre sredine '70ih za 105mm L7 to i 100mm BM-. On ne podnosi veliki odnos duzina/precnik (koji je jako bitan za probojnost) , i takodje ako je u nosu projektila povecava sansu za rikoset pri kriticnom uglu (preko 60 stepeni) - zbog toga sovjetska BM-26 potkalibarna recimo ima ulozak od volfram-karbida u zadnjem delu celicnog projektila...
Za sve novije (od pocetka '80ih) se koristi uglavnom volfram cink nikl legura, sa sadrzajem volframa od oko 90-98%.
Inace legura volframa koja se koristi za najnovije nemacke potkalibarne projektile (DM53/DM63) ima neka od svojstava OU ukljucujuci i (delimicnu) pirofornost, tako da sto se tice sirenja "poganih" aerosola nije mnogo bolja od OU.
Sto se tice otrovnosti, jedina prednost volframa u odnosu na zivu je sto je dosta inertniji pa se teze unosi u organizam. A sto se otrovnosti tice prosla je zamena volframovih sijalica za stedljive zivine pa ti vidi...
Dopuna: 18 Nov 2014 13:34
Recce ::Sad, ne znam iz kog razloga se insistira na imenu "tungsten" kada je rec o elementu koji se zove (i u hemiji obelezava) kao "volfram". Valjda zbog toga sto se na engleskom govornom podrucju tako kaze? ...
Zove se tungsten u pola sveta, volfram u drugoj polovini. Posto se zove tungsten u anglo-saksonskoj literaturi a kada su imali hemiju vecina ljudi nije pazila zapatio se (za nas) pogresan naziv.
OU ima ono piro-svojstvo. Zapali se prilikom probijanja. Svejedno ga treba zabraniti zbog stetnog dejstva na ljude i okolinu.
Rusi nece koristiti OU, ili ga vaditi iz skladista, osim ako ne izbije Svetski rat. To je vec pametna politika. Ameri i Britanci bi ga koristili i protiv Zulu plemena. To je problem.
OU je piroforičan na 1600 C, skoro duplo manje od wolframa, to znači da na toj temperaturi počinje spontano da gori. OU ima još jedno svojstvo koje je značajno za vojnu upotrebu, a to je da se prilikom proboja sam zaoštrava...zapravo da se troši tako da penetrator uvijek ostaje šiljat.
Na stranu sve dobre strane OU za pravljenje municije ali najbitnija je da je dzaba! Volfram & Co. kostaju bruku para a OU je tu u ogromnim kolicinama i besplatan je. Njegovi "proizvodjaci" ga moraju za skupe pare odlagati na specijalnim deponijama i slicno. Ako ga daju proizvodjacima municije, usparace bruku para. Isto tako i proizvodjaci ce usparati bruku para jer ne placaju sirovinu. Isto tako, i americke OS ce isti upotrijebiti izvan granica svoje zemlje (gdje ne postoji njihova EPA- Enviromental Protective Agency) i 'ladno ih zaboli ona stvar. Tako da je jedan od najjacih razloga za upotrebu OU u stvari politicko-ekonomske prirode.
Ovaj po onoj narodnoj mora da je imao ČIZME jer da je imao Šubaru pokvarila bi mu se sigurno frizura a stara je izreka da Čizma glavu čuva...
Da ne čuva glavu samo ovaj šlem od balističkog pletiva i epoksi smola već i stari dobri čelični šlem ...
. On ne podnosi veliki odnos duzina/precnik (koji je jako bitan za probojnost) , i takodje ako je u nosu projektila povecava sansu za rikoset pri kriticnom uglu (preko 60 stepeni) - zbog toga sovjetska BM-26 potkalibarna recimo ima ulozak od volfram-karbida u zadnjem delu celicnog projektila...
