Ja sam nazalost od Napolje Slo ali zivim sada ovde unutar rezervata tako da isto kao i ti trazim,samo posto sam frik masinac jedini pistolj koji me zanima zbog izbora delova koncepcije(prosto trazi da ga doradjujes i preradjujes) je 1911 ali onda povlaci kvalitetnu bazu za ulaganje....
jk74,imao sam taj Dan W. u rukama,pistolj je stvarno utegnut i upasovan,vidi se da je bas,bas kvalitetna sprava. I lepa. Stavio bih ga rame uz rame sa SnW 1911.
Tamo odakle god dolazi kosta oko 1300 eura i mislim da vredi svaki od njih,ako ne mozda i koji vise,ali isto tako mislim da ne vredi te pare +1000e na ime pocetnog poreza za nas budale iz Srbije. To je bezobrazluk.
Ono sto ja licno ne mogu da progutam su te farbe kojima se danas finisira oruzje,da neko pistolj te klase "ofarba",sem ako je u pitanju profesionalni vojnik i izlaganje celika teskim vremenskim uslovima,meni je jednostavno...gan-koat,dura-koat,cera-koat...šit-koat.
Po pitanju klasike,Dan Wesson Valor i nesto nema previse veze sa klasikom sem sto je sav od glodanih otkivaka celika.
Kalibru-Novosti nesto bas i ne verujem,ali zato Recce-a i ovde prisutnog Nina uzimam za vrlo vrlo ozbiljne momke i uvek bi ih rado pitao za savet i pazljivo saslusao.
Noriko koji pominje i ima Lajavi je u US po pojavljivanju prodavan za 300,300 i kusur dolara,cena mu je za kratko vreme skoro duplirana za osnovni model a sada se vise ne prodaje tj ne uvozi se u US vec duze vreme. Problem je sto kinezi taj pistolj rade komplet glodanjem otkivaka,po ceni duplo nizoj od kojekakvih reklamiranih mikrolivenih i sto su americki oruzari sve glasnije poceli da komentarisu da je Noriko u odnosu na sve ostale nenadjebiva osnova za ozbiljan i skup kastom 1911 pistolj.
Ako cemo da porucujemo kod Dede a obzirom da je danas pretposlednji dan za post-ekspres i da si ti tamo gore vec odabrao tri modela,ja bi se odlucio za model koji je meni (jedna od par) definicija hladno-brunirane klasike, pa kom opanci,kom stari National Match(King).
Eh, taj opevani a potom ignorisani Norinco je zaista pravljen po old-school metodama a ono sto je zanimljivo je cinjenica da su mali zuti ljudi (zedni moravske vode) koristili kvalitetniji celik nego na originalnim modelima "made in USA". Wilson Combat ih je koristio kao osnovu za dorade na nekim "race gun" varijantama. Negde u starim "Guns and Ammo" casopisima imam i slike tog lepotana. Zanimljivo je sto Wilson nije uklonio grb proizvodjaca i natpis "Made in China". Nesto poput ovoga
BTW
Mislim da Nino ima jedan takav na prodaju.
Норинко је изнахваљен те онолико у некој њиховој "Поштована редакцијо ...", мислим Америкен рајфлмена, има томе година.
Наиме, због ембарга на кинеску робу, престао је да се увози, а оно што се затекло, затекло се. Пита читалац за савет, у прилици је да купи половног "Кинеза", двоуми се. Стручњак препоручује, одличан је, и сам је власник два примерка, сасвим "писмен" приступ класици, са више но довољно меса за фризирање.
Наводно су урадили и упоредни тест- ушли у насумичну продавницу, узели још насумичније један патриЈотски, "сделано в САД" и Норинко. Отишли на стрелиште, гађали, кињили, тек- кинески био бољи!
Noriko pravi 1911 pistolje od recikliranog celika od zeleznickih sina jeste odlicna baza za custom 1911 i eksakt clon colta,ali treba imati u vidu da sam pistolj nije bas upasovan i precizan fali mu zavrsnica i match cev koja se rucno upasuje da bi bio vrhunski pistolj sve u svemu koliko para toliko muzike doduse isplati se ja bih ga prvi pazario i doradio jer je onda isplativa investicija nazalost liseni smo te mogucnosti zbog samo embarga na oruzje i delove kao i na raspolaganje svojom imovinom tj pistoljem....
Ја баш немам ништа против Церакоута. Али све зависи на ком пиштољу.
Руку на срце то бих урадио на јефтинијем пиштољу.
Лепо ми стоји на овом 1911, али и због шине и детаља, комплет.
Али исто тако је леп и фабрички, коме шина никако не би стајала.
Што се мене тиче, ја би оба.
Cini mi se da je Vilsonova politika bila da pokupuje brdo Norinka, rasturi ih "u sitna crevca" i da onda sparuje navlake sa odgovarajucim rukohvatima. A navodno su imali i direktan dil sa Kinezima da ih ovi snabdijevaju samo sa navlakama i rukohvatima.
Da budem iskren, na pocetku sam malo bio skepican prema cinjenici da je pistolj iz Kine, jasno je zasto. A onda sam, poslije ispaljenih nekoliko stotina komada metaka iz '44. shvatio da je upravo to pistolj za mene. Robustan, pouzdan, precizan koliko treba, iako bih zamijenio fabricke nisane, i otvoren za doradu, sto mi je takodje bitno. Jednostavno, ni jedan komad oruzja koji sam imao, nije prosao bez dobijanja nekog mog licnog pecata.
