Poluautomatska puška 7,62 mm M59/66

88

Poluautomatska puška 7,62 mm M59/66

offline
  • Pridružio: 18 Feb 2021
  • Poruke: 53

ALBION101 ::Uvek me je cudilo zasto su uvodili SKS kada su vec imali SVT. Dobro, u njihovoj upotrebi nije se dobro pokazala ali nije ni SKS.
SVT-40 je bio izuzetno skup i komplikovan za masovnu proizvodnju , a i nastankom sovjetskog srednjeg metka 7,62 x 39 tokom rata je prevladalo mišljenje da je puni kalibar 7,62 x 54R zastareo, zbog čega se pristupilo razvoju PM-a(RPD) i puške(SKS) koja će novi kalibar koristiti. Na kraju krajeva, SKS je bio dosta jednostavniji i jeftiniji za proizvodnju od SVT, iako je fiksni magacin manje praktičan i teži za brzo punjenje od odvojivog okvira istog kapaciteta.

Kada se krajem četrdesetih pojavio AK-47, postalo je jasno da će on ubrzo zameniti SKS, jer je u uslovima modernog bojišta svakom vojniku pružao daleko veću vatrenu moć. Ipak, sve do nastanka pojednostavljene varijante AKM 1959. Sovjetska Armija je većinom i dalje koristila SKS, jer je izvorni AK-47 rađen glodanjem, što je dosta sporiji i teži proces proizvodnje. Zato AK-47 nije korišćen u Korejskom Ratu (SVT i SKS su korišćeni u ograničenom broju), a prvi poznati konflikt u kojem je AK video upotrebu je gušenje Mađarske Revolucije 1956.

Tek u prvoj polovini šezdesetih je Sovjetska Armija potpuno prešla na AK/AKM , a SKS se sve do raspada SSSR-a zadržao u nekim nepešadijskim pozadinskim jedinicama, čak i danas je to u Rusiji rezervna i ceremonijalna puška, pored desetina miliona AK derivata koji su joj na raspolaganju.

Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 12 Jan 2011
  • Poruke: 3690

Ja sam imao priliku da koristim SVT-40 i ne deluje mi da je nesto mnogo skuplji za proizvodnju od SKS-a , koji se isto radi glodanjem. Pored toga SKS ima gotovo identicnu tezinu, a koristi srednji kaliber. AK nije koriscen u Koreji jer je u to vreme bukvalno bio vojna tajna. Oni kojima je izdat morali su da ga nose u specijalnim futrolama, sve dok masovno nije uveden u upotrebu.

offline
  • Pridružio: 18 Feb 2021
  • Poruke: 53

Proizvodnja SVT-40 je prekinuta nedugo nakon napada Hitlera na SSSR, jer je oduzimala mnogo vremena i resursa za bržu proizvodnju Mosinki i automata Špagin PPŠ. U svakom slučaju, i pored inovativne poluautomatske paljbe to je anahrono dugačka puška, već u predvečerje WW2 je širom sveta započeo trend masovnog opremanja vojske karabinima. M1 Garand, Arisaka Tip 99, Karabiner 98K, Li Enfild No 4, Karkano M38, MAS-36, FEG-35M, naša M1924, sve su to karabini koji su sa prve linije potisli tradicionalne duge pešadijske puške koje su većinom bile korišćene u rovovima Prvog Svetskog Rata. Verovatno je na taj koncept uticala i nova Blitz Krieg doktrina.

offline
  • Pridružio: 03 Mar 2010
  • Poruke: 970

Radoje ::Proizvodnja SVT-40 je prekinuta nedugo nakon napada Hitlera na SSSR, jer je oduzimala mnogo vremena i resursa za bržu proizvodnju Mosinki i automata Špagin PPŠ. U svakom slučaju, i pored inovativne poluautomatske paljbe to je anahrono dugačka puška, već u predvečerje WW2 je širom sveta započeo trend masovnog opremanja vojske karabinima. M1 Garand, Arisaka Tip 99, Karabiner 98K, Li Enfild No 4, Karkano M38, MAS-36, FEG-35M, naša M1924, sve su to karabini koji su sa prve linije potisli tradicionalne duge pešadijske puške koje su većinom bile korišćene u rovovima Prvog Svetskog Rata. Verovatno je na taj koncept uticala i nova Blitz Krieg doktrina.
Nijedan od boldiranih modela nije karabin, ponajmanje Arisaka koja je duža i nezgrapnija od SVT40. Možeš li da nam, neukima, pojednostaviš koje odlike čine jednu pešadijsku pušku karabinom?
Lepo je od tebe što si preveo tekst s Vikipedije: " It was intended to be the Soviet Red Army's new service rifle, but its production was disrupted by the German invasion in 1941.", sve smatrajući kako na ovom forumu ostali to ne znaju.
Inače, skoro sve SVT40 su do kraja rata izdavane korisnicima bez rezervnog okvira, jer je bilo predviđeno da se puška puni ramovima od po pet metaka koji su bili standardni i za Mosin ili pojedinačnim unosom municije odozgo.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 20008

Napisano: 17 Feb 2022 12:35

Radoje ::Proizvodnja SVT-40 je prekinuta nedugo nakon napada Hitlera na SSSR...
Ne nije, proizvodjen je do kraja 1944, ukljucujuci i automatsku varijantu AVT-40, i malu kolicinu karabina u polu i punoj automatskoj varijanti (SKT-40 i AKT-40). Vise ih je proizvedeno za vreme rata nego pre.
Zaboravi englesku wikipediu kada se prica o sovjetskom naoruzanju.

Dopuna: 17 Feb 2022 12:37

Skrabalo ::...Inače, skoro sve SVT40 su do kraja rata izdavane korisnicima bez rezervnog okvira, jer je bilo predviđeno da se puška puni ramovima od po pet metaka koji su bili standardni i za Mosin ili pojedinačnim unosom municije odozgo.

Problem proizvodnje okvira zadovoljavajuceg kvaliteta (bolno mesto SVT), po pravilu iz 1940. uz SVT (38 doduse, ne 40) su isla 2 okvira i ostatak u ramovima. Puska se regularno puni ramovima, a drugi okvir se cuva za "stani-pani". Pocetkom 1941. je bilo planirano da se izdaju 3 okvira + ramovi, ali to nikada nije ostvareno.

Dopuna: 17 Feb 2022 12:42

Radoje ::...SVT-40 je bio izuzetno skup i komplikovan za masovnu proizvodnju...


Ne.

offline
  • Recce 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 18 Apr 2011
  • Poruke: 6261

SVT-40 koristili su i nemci (njihova ispitivanja potvrdila su da je laksa i pouzdanija od Gew. 43). Po preciznosti je bila uporediva sa M-1 (ali je Garand bio znatno robustnije oruzje) pa je napravljeno oko 50.000 snajperki. Ipak, stari Mossin - Nagant je bio bolji za ovu ulogu jer je preciznost SVT-40 varirala od vise cinilaca (kvalitet municije, temperatura i sl...)

offline
  • Pridružio: 12 Jan 2011
  • Poruke: 3690

U raznoj literaturi sam nasao da je jedan od glavnih problema bio kvalitet drveta koji je koriscen, te je kundak cesto pucao, sto realno nije neresiv problem. Finci, Nemci i svi ostali su koristili SVT mnogo uspesnije od sovjeta.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 20008

I Sovjeti su je koristili skroz uspesno, u raznim "elitnijim" jedinicama - padobranci, mornaricka pesadija, neke gardijske jedinice - zato je proizvodnja i nastavljena. Problem u drugim jedinicama je bio nizak nivo tehnicke kulture. Jako dobra knjiga:
https://mitra-books.com/history/samozaryadnye-i-av.....humak.html

offline
  • Pridružio: 03 Nov 2009
  • Poruke: 5878
  • Gde živiš: U podrumu,mučim električara...

offline
  • Pridružio: 18 Feb 2021
  • Poruke: 53

Da li osim JNA postoji još neka armija u svetu koja je do početka osamdesetih koristila PAP kao standardnu pešadijsku pušku prve linije?

Kad kažem PAP, ne mislim na savremenije posleratne modele koji imaju odvojive magacine (L1A1, MAS-49, itd.) nego na PAP sa fiksnim magacinom koji se puni klipovima, tipa SKS i M1 Garand.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1088 korisnika na forumu :: 45 registrovanih, 8 sakrivenih i 1035 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, 8u47, AK - 230, bobomicek, Bobrock1, bokisha253, ccoogg123, Dežurni pod palubom, djboj, draganl, Excalibur13, Fog of War, Georgius, grenadir, HogarStrashni, Kriglord, krkalon, Krusarac, kubura91, laurusri, Lucije Kvint, Mad Serb, mercedesamg, Metanoja, milenko crazy north, Milos ZA, milutin134, miodrag, pein, RJ, Romibrat, SD izvidjac, solic, stegonosa, StepskiVuk, styg, Suva planina, Tandrkalo, Tila Painen, tubular, VJ, vladulns, voja64, zhuki8, zziko