Кад већ реч иде о руском пригушеном оружју, ево илустрације пригушеног пиштоља Дерјагина са ознаком ПБ који је усвојен у напружање '67. године. Механизам за окидање и још пар детаља позајмљени су од Макарова, а и калибар им је исти 9 мм ПМ. Није било места за повратну опругу на стандардном месту, око цеви, па постоји клацкалица у рукохвату коју потискује посебна повратна опруга, а ова даље потискује навлаку/затварач.
Овај пиштољ користи стандардну (једва) надзвучну муницију, чија се брзина смањује на око 290 м/с, истицањем гасова кроз десет отвора на цеви, који се хладе пролазећи кроз ролну од челичне мрежице. У предњем одвојивом делу пригушивача (ради пиштољ и без њега) постоје четири експанзивне коморе са косим зидовима, где се гасови ковитлају и задржавају унутра.
Al' si ga iskopao, svaka ti cast.
Vec sama mrezica odradjuje posao a sa ovim cunkom je tek prica koju nisi konkretizovao kroz velicinu redukovanog zvuka.
vazonja ::Al' si ga iskopao, svaka ti cast.
Vec sama mrezica odradjuje posao a sa ovim cunkom je tek prica koju nisi konkretizovao kroz velicinu redukovanog zvuka.
Пази кад нигде нисам сретао помињање неких децибела.
Zaboravio sam izvor (mozda Al Paulson?) ali se ovaj pistolj nije pokazao kao vrhunsko rjesenje, barem sto se tice redukcije zvuka. Prihvatljivo da, dobro da, ali nikako tako dobro kao savremena rjesenja. Pogotovo ne kao PSS.
Cinjenica je da mnogi ruski prigusivaci imaju ovu konstrukciju. Od ovog pistolja, steckina, vala i vintoreza i jos par nekih konstrukcija za automate. Sam pristup konstruisanju je tipican za Ruse. Maznu tudje rjesenje (finsko), uproste ga (ok, ovdje malo iskomplikuju), pa onda sve to naprave tako da ga i najveci idiot u uniformi moze koristi kako treba.
lajavi krelac ::Zaboravio sam izvor (mozda Al Paulson?) ali se ovaj pistolj nije pokazao kao vrhunsko rjesenje, barem sto se tice redukcije zvuka. Prihvatljivo da, dobro da, ali nikako tako dobro kao savremena rjesenja. Pogotovo ne kao PSS.
Пригушује он сасвим солидно, али затварач шљапка без пардона и то веома гласно. Жалили су се на незграпност пиштоља са овом предњом експанзивном комором - ствар је дуга 31 сантим, а они навикли на малешног Макарова.
Не знам да ли се констатација да је то мазнуто финско решење односи на пригушивач на ПБ-у, али руски извори наводе да је пригушивач конструисан "по математичком моделу динамике гасова" и да је те прорачуне некакав старији сарадник ЦНИИ ТочМаш-а са презименом Неугодов.
Sigurno je da su neke cike vrsile matematicke proracune za ovu konstrkciju. Ali sama osnovna konstrukcija je finska i to firme Vaime ( sto znaci prigusivac). Ta njihova konstrukcija je prva pocela da koristi pregrade postavljene na ovaj nacin ali su bile znatno cesce i radjene su od Al odlivaka. Na taj nacin je proizvodnja maximalno pojednostavljena i pojeftinjena a rezultati prigusenja su bili za to vrijeme vrhunski. Mana prigusivacima je bilo to sto za automatska oruzja nisu imali mogucnost zastite od samoodvrtanja i bili su predugi. Te dvije stvari u kombinaciji mogu da uticu na preciznost a cak i da uniste konstrukciju. Ali to za pistolje i nije neki problem, bar ne uvijek.
Inace, priguseni Steckin je imao zanimljivu konstrukciju. Na izbusenu cijev oruzja je navucena nesto sira cijev. Na taj nacin je postizana definitivno podzvucna brzina zrna a onda je slijedila ova kostrukcija prigusivaca kao na PB mada mi se cini da je malo duza ali se ne mogu zakleti. I sve bi ovo moglo da se kaze da je genijalno da nije isto takvo nesto uradio HuK na jednom od P9S (9mm para) u to vrijeme. Svapsko rjesenje je bilo sa fiksno navucenom cijevi. Moze se lako pretpostaviti da je u pitanju djelo industrijske spijunaze od strane Sovjeta jer su bili pravi majstori za tu vrstu posla.
Malo veci problem komornog prigusivaca na automatskoj paljbi, bar onako kako se vecinom koristilo, je pregrevanje. Dodje do belog usijanja i prevelikih erozija na otvorima komora. U toj opciji se dobro pokazala varijanta prigusivaca sa perforiranom cevi obmotanom prohronskom mrezicom i manjom predkomorom ispred. Valter je davno radio eksperimente sa metalnom vunom i mrezicom a posle se malo "po matematickom modelu...." i na kraju presudjuje opitovanje.
zorge
te zalbe... Pa za konstruktora prigusivac obicno nije nikada dovoljno veliki, za operativca nikada dovoljno mali, ili je nefunkcionalan odrzavanju, onda pocnu kompromisi.
