Puška M-48

• 5Ovo se svidja korisnicima: VP6919, kuntalo, bojank, ssekir75, sekretar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: Bugarska nijednu domaću pušku ili pištolj nije proizvela pre 60-tih(čak ni po licenci kao mi)

Nebitno, njihovi proizvodi su prestizali jugoslovenske često za po celu deceniju.

Citat:. Rumunija pre Drugog Svetskog Rata nije imala proizvodnju lakog naoružanja.

Nije tačno.

Citat:Mađarska je bila otprilike na istom nivou kao mi,ona je proizvodila pušku FEG-35M (derivat puške Manliher M1895),ostala joj je fabrika još iz vremena bivše Austrougarske.

Kada bi se šalili.

Citat: Po mom sudu,Italija i Austrija su jedine dve susedne zemlje koje su pre rata imale jaču vojnu industriju od Kraljevine Jugoslavije,ali već u vreme FNRJ su bile otprilike egal.

Tvoji sudovi izneti ovde su pogrešni i bez trunke osnova.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro,šta je Rumunija proizvodila od pešadijskog naoružanja pre nego što je počela da dobija pomoć od Sovjeta krajem četrdesetih/početkom pedesetih godina? Znam da je tokom rata Kugir proizvodio automate Orita,to je nešto slično talijanskoj Bereti 38,ali njih je proizvedeno svega nekoliko hiljada. Vojne puške,pištolje i mitraljeze nisu proizvodili,svi su bili iz uvoza(VZ.24,MG-34 i Bereta M1935). Zastava je tridesetih proizvodila i standardnu pušku M1924 i puškomitraljez ZB-37.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, voja64, VP6919, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ZB vz. 30 i puške Mauzer.
Ono što ti nikako da prihvatiš i procesuiraš je da njihove industrije nisubile porušene, mašinski parkovi odvučeni u Nemačku, a radnici internirani. Pa su posle rata lako kao sovjetski sateliti usvajali razno oružje u proizvodnju mnogo pre jugoslovenskih divova.

• 1Ovo se svidja korisniku: ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ALBION101 ::Za sve ostale nisam siguran, a nemam nesto vremena da proveravam. Sto se Italije tice debelo si promasio. Italija je bila jaaako daleko od SFRJ.
Italijani su pravili nosace helikoptera 60tih godina, ne kopije ili po licenci, vec njihova konstrukcija. Juguslavija da je postojala jos 50 godina ne bi bila u stanju da napravi tako nesto.

Pa dobro sad, SFRJ i nije trebala takvo plovilo tako da nije imala potrebe da ga gradi uopste.

Po nekim procenama, sedamdesetih i osamdesetih ekonomski smo zaostajali iza italjana deset godina, a iza Austrije pet godina.

Sto se naoruzanja tice, Italija je bila dosta ispred nas u mornarici (normalno, takva su zemlja, izlaze na vise mora i imaju veliku tradiciju), mozda nesto ispred nas ili jednaki u vazduhoplovstvu i jednaki ili slabiji od nas u kopnenoj vojsci (sto je opet normalno, vecina nase nam bivse zemlje je bila bez dodira sa morem).

• 5Ovo se svidja korisnicima: kuntalo, VP6919, amstel, ssekir75, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Radoje ::
Mađarska je bila otprilike na istom nivou kao mi,ona je proizvodila pušku FEG-35M (derivat puške Manliher M1895),ostala joj je fabrika još iz vremena bivše Austrougarske. Grčka nije imala vojnu industriju u to vreme. Po mom sudu,Italija i Austrija su jedine dve susedne zemlje koje su pre rata imale jaču vojnu industriju od Kraljevine Jugoslavije,ali već u vreme FNRJ su bile otprilike egal.
Mađarska u fabrici Fegyver- és Gépgyár je proizvodila pištolje Roth–Steyr M1907 i FÉG 37M, dok Kraljevina Srbija/SHS/Jugoslavija nije ni mogla da to pokuša. Dalje, pre naše bivše države je uveliko proizvodila puške Mannlicher M1895, kasnije i modele M95/31 i FÉG 35M. Automat Danuvia 43M i mitraljezi MG M.07/31 nemaju pandan u Kragujevcu. Od artiljerije samo treba navesti topove 40 mm 40M i haubice M.14/35 te M.14/39. Od oklopnjaka, pravili su Toldi, Turán, Nimród i Zrínyi. Tenkovi pre Drugog svetskog rata u nama susednoj državi!
Bilo je tu pregršt samostalnih konstrukcija, za razliku od ovdašnje situacije.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skrabalo, VP6919
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni :: ...Italija ... mozda nesto ispred nas ili jednaki u vazduhoplovstvu ... .
Daleko ispred nas i po kvalitetu i po kvantitetu, čak i kada bi računali samo domaću proizvodnju.
@Radoje
Bugarska je imala sasvim solidnu proizvodnju streljačkog oružja od WWII
Bugari su imali i tajne projekte specijalnog oružja, posebne konstrukcije za tipske zadatke ali i sopstvene kopije zapadnih rešenja koje su imale i izvestan komercijalni uspeh od 80—ih pa na ovamo.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, kuntalo, VP6919
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Grci su pre 2.s.r. imali prototip automatske puske/lakog PM u srednjem kalibru, Pyrkal "EPK". Toliko o tome da nisu imali vojnu industriju.



A kod nas su u tom momentu i dalje imali ideju prepravke Mannlicher 1895 na polu-automatsku, koja je u ostatku sveta umrla najkasnije 20ih.

• 4Ovo se svidja korisnicima: kuntalo, bojank, VP6919, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pošto je neko izneo netačan podatakl kako su predratni zaposleni fabrike u Kragujevcu mahom internirani, a oni koji su "nešto radili" za vreme okupacije su bili posle oslobođenja bili proganjani od nove vlasti, treba imati u vidu da je pretežni deo radnika VTZ poginuo tokom rata na različite načine kako u redovima domaćih oružanih formacija, tako i u sklopu terora nad civilima od strane okupatorskih snaga i domaćih izdajnika. Od predratnih oko 10.000 zaposlenih u Vojnotehničkom zavodu, na posao posle završetka rata javilo svega 670.
Mađarski konstruktor Pal Kiralji je osmislio Danuvia automat, kasnije vrlo sličan Cristobal Carbine. Kojeg smo mi ovde imali sličnog do WW2?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Pošto je neko izneo netačan podatakl kako su predratni zaposleni fabrike u Kragujevcu mahom internirani,

Za drugi deo nisam odgovoran, ovo sam i ja pomenuo. Nalazio sam na par mesta informacije o interniranih radnika iz 1942. godine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tačno je kako su neki internirani, ali barata se cifrom od najviše dve stotine. U poređenju s skoro devet hiljada poginulih - skoro pa u domenu statističke greške.