Snajperska puška Zastava M07 7,62x51mm NATO

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

.338 LM je kalibar budučnosti i u mnogome zamenjuje kalibar 12,7x99, efektivni domet je razlike samo 150-300 metara. Znači snajper i antimaterijalna puška odjednom ali mnogo lakša.

Što se antimaterijalne upotrebe tiće, večina lakih oklopnjaka zadržava do kalibra ukupno 7,62x51mm ili 7,62x54mm a oni oklopnjaki koji zadržavaju 8,6x70mm večinom zadržavaju i 12,7x99. Znači netreba ti nositi one glomazne antimaterijalne snajpere od 12,7 mm.

Sa .338 LM (8,6x70mm) možeš uspešno neutralizovati i ljude u zgradama ili sakrivene iza zida ako ima puška posebnu termalnu nišansku spravu. Naravno to je više puška za vojsku manje za civilnu upotrebu.

Snajper PGM 338: http://en.wikipedia.org/wiki/PGM_338

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dali Srpska vojska koristi ovu snajperku??

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jazbar ::Sviđaju mi se Zastavini snajperi prvoklasni dizajn posebno onaj sa drvenim kundakom, nadam se da nije samo imitacija drveta, samo mi nije jasno zašto nemaju u ponudi kalibar .338 LM? Jer to je baš snajperski metak.
Pa nemaju u ponudi 338LM jer lovacki karabin M808 ne se radi u 338LM.Ako bolje razgledas slike od ove snajperke M07, na sajtu zastave, narocito slika SANDUK na cev videces da pise LK M808(08 ne se vidi).LK je od lovacki karabin.Znaci ljudi iz zastave i nisu se bas potrudili mnogo oko ove snajperke.Jednostavno, uzeli su sanduk i cev iz LK M808 i stavili mu snajperski kundak i puska zove snajperska puska.To ne ide tako....od lovackog karabina ne proizlaze vrhunski snajper.
@Zenmk.Mislam deka M07 seuste ne e vlezena vo serisko proizvodstvo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne slažem se da lovaćki karabin i snajper nemogu imati istu osnovu, dapaće. Večinom su bili snajperi razvijani iz znanja izrade lovaćkih karabina a i obratno.

• 1Ovo se svidja korisniku: A001
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aj , dugo nisam nešto ovde piskao pa ....

Prvo, da neke stvari rešimo po pitanju kalibara. Prvo, mnogo armija u svetu i danas kao osnovni kalibar za snajperke koristi standardni srednji kalibar, a to su 308 Win na zapadu i ruski 7.62x54R, kod nas je u upotebi bio isto tako dobar kalibar 7.92x57IS Mauser. Zašto? Razlog nije toliko u pitanju logistike kako mnogi ovde navode, jer većina armija ima u proizvodnji i upotrebi posebnu snajpersku municiju i ona se prvenstveno izdaje snajperistima. Kod njih je pravilo da samo kad nema na raspolaganju snajperske muniije koristi se standardna municija ( a to je vrlo retko, snajperista ne ispaljuje 100 metaka dnevno pa da mu treba ceo tovar municije). Glavni razlog je u naprezanju koje trpi cev snajpera pri upotrebi ovakvog metka i recimo jedne vrlo vruće laboracije kakva je 338 Lapua. To je direktno vezano za pitanje koliko dugo može da preživi cev, a ona je kod 338 sistema drastično manja. Po mnogim mestima stoji ovakav podatak: 338 sistemi imaju životni vek za snajperiste ( dakle, dok preciznost ne padne ispod one tačke koja se za snajper smatra poželjnom) od oko 1500 metaka, dok ista priča za 308 i slične sisteme se kreće od 5 do 6000 metaka. Mala razllika? Dodaj na to i razliku u ceni koja je dosta velika što po pitanju same cene oružja, rezervne cevi i municije, dobija se vrlo velika cifra za jednu armiju pa da ona i ne ratuje. Jednostavno, neki podaci kažu da snajperista da bi održao svoju preciznost treba dnevno da gađa. Uzmite 10 metaka dnevno, za 338 je to 150 dana gađanja. Ili ti dve cevi godišnje. Ili za 308 klasu kalibara, 3 godine gađanja. Plus, za najveći broj zadataka, kalibar te snage je nepotreban, najveći broj zadataka se obavlja na daljinama tipa 600 metara, relativno retko preko 800 metara. Čisto da se zna, neki podaci koji su danas aktuelni kažu da se 75% pucnjava dešava na daljinama do 200 metara, da 90% pucnjava je na daljinama do 300m, i da opseg do 500 metara pokriva skoro sve do 100%. Dakle, prostor za dejstvo snajpera je dosta mali da bi opravdao tolike troškove. Jednostavna ekonomija. Na tim daljinama, bilo koji srednji kalibar iz dobre snajperke sa snajperskom municijom odrađuje posao dobro i precizno. Time 338 dobija samo jednu malu nišu daljina na kojima može da odradi posao kako treba, a to je daljine oko 1000 metara.

Takođe pitanje da li je nama dobar recimo 308 ili maneko bolje rešenje problema. Za divno čudo, ima i toga i mi smo taj kalibar već imali u naoružanju. Da krenemo redom:

Metak 7.62x51NATO sa zrnom M118 čija je masa 11.3gr ima početnu brzinu od 790m/s i energiju zrna od 3526J. Lep podatak, racimo da jeto skoro 2000 J iznad recimo 223 kalibra. Inače, ovo je standardno snajpersko zrno američke armije ( i zapada generalno). Odličan proizvod koji ima manje gubitke brzine od standardnog zrna i koje je rađeno za dejstva na velikim daljinama. Recimo da sa ovim zrnom standardna američka snajperka M24 postiže preciznost ispod 1MOA.

Mi smo do nedavno imali kako kalibar u našoj armiji 7.92x57IS, lep standardni srednji metak nemačke genijalnosti, metak koji je poznat sa naših klasičnih mauzer sistema repetirki. Korišćen na mnogo bolje poznatim Šarcima, ali i na starijim poluautomatskim snajperkama. Početna brzina zrna od 12.7gr (koje je inače standardno) je nekih 800 m/s i početna energija zrna je oko 4100 J, ili ti nekih 600 J više od gore pomenutog 7.62x51. Čisto da se zna, smatra se da je potrebna snaga za neutralisanje žive mete nekih 300-360J. Problem kod ovog metka je nedostatak snajperskog zrna. Danas, ni to nije toliki problem, čisto jedan link:

http://lutz-moeller-jagd.de/8-mm-S/8x57IS-Taras-1-und-2.htm

Dakle, ovo je zrno koje ide u standardni metak, ukupna dužina metka raste za 2mm, dakle nema problema da se smesti u bilo koje oružje namenejno za tu municiju. Gde je razlika u odnosu na recimo u odnosu na gore pomenuto M118? Pa u delu koji se zove balistički koeficijent, i koji kaže koliko zrno gubi na brzini a samim tim i na energiji tokom leta ( dakle, koliki je otpor, prosto rečeno). Kod M118 je BC .495, dok je na ovde pomenutom linku BC .806, dakle, znatno bolji BC koeficijenat, manje gubljenje brzine, veća početna brzina, veća početna energija, dosta veći efikasan domet ... Gde se traži bolje? Oružje koje ispali veliki broj metaka, koje je precizno, koje je ubojito na daljini, koje na 1000 metara ima 461m/s brzine i energiju od oko 1300J, što je recimo malo manje od energije kalibra 5,56 na recimo 100m daljine. Treba li mi 338 pored ovakvog rešenja? Za standardne poslove ne.

Citat:Sa .338 LM (8,6x70mm) možeš uspešno neutralizovati i ljude u zgradama ili sakrivene iza zida ako ima puška posebnu termalnu nišansku spravu.

Ok stoji da može da neutrališe nekoga iza recimo zida. Mada, ajd daj mi link da vidim taj nišan koji će da mi pokaže šta je iza zida od cigala? Takvog nišana nema, nije ovo film sa Švarcenegerom u glavnoj ulozi pa da mi treba frižider da bi sakrio termalni potpis. Čim se nađeš iza nečega što je solidno, kao zid, tu više nema hvatanja toplotnog potpisa, nije čovek tenk pa da isijava kilovate energije.

Citat:Dali Srpska vojska koristi ovu snajperku?

Iskreno, ako imaju imaju recimo 2-3 komada maksimalno, znajući koliko su naručivali u zadnje vreme od Zastave i koliko se daje za naoružavanje vojske. S obzirom da će biti vojnika koliko će biti, ima dosta oružja za njih i bez naruđbi pa ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaci nema sanse da je uvedu u naoruzanje Srpske vojske? A gde ce naci kupce......?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E kad bi navodili šta je sve zastava napravila kao prototipove, neke nulte serije i slično, mislim da bi ti se smučilo. Čisto ono što mi je u pameti, njihov Mastrer automat, odlično odrađen posao, kompaktan, oni koji su ga imali u rukama ga hvalili, i gde je sada? Niko ga ni ne pominje. Tako je i ovde priča, imamo to neka ga na spisku.

Inače, kad pričamo o proizvodnji snajperki, uobičajena praksa je da se uzima osnova lovački model. Poznat je Remington 700, i danas je osnova za Remingtonov novi model snajperke za novu američku snajperku. Jednostavno, uzimaju se najbolji proizvodi sa linije, koji daju najbolje karakteristike i koji imaju najmanje tolerancije i od njih se pravi snajperska puška. Jedan od podataka koji pamtim je da je svojevremeno veliki HK od 5% najboljih cevi birao one koje je stavljao na snajperke. Dakle, ako znaš kako, možeš napraviti odličnu snajperku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Или ако се већ помиње шта је одакле узимано за неку снајперску пушку, да поменемо финску "Таркускивари" 85: налазе се чак и са рециклираним сандуцима руских "Мосинки" датираним чак и крајем 19. века. Све се може кад се хоће (и зна). Ако је могао "Валмет", може и "Застава".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vasiljevic ::Aj , dugo nisam nešto ovde piskao pa ....

Prvo, da neke stvari rešimo po pitanju kalibara. Prvo, mnogo armija u svetu i danas kao osnovni kalibar za snajperke koristi standardni srednji kalibar, a to su 308 Win na zapadu i ruski 7.62x54R, kod nas je u upotebi bio isto tako dobar kalibar 7.92x57IS Mauser. Zašto? Razlog nije toliko u pitanju logistike kako mnogi ovde navode, jer većina armija ima u proizvodnji i upotrebi posebnu snajpersku municiju i ona se prvenstveno izdaje snajperistima. Kod njih je pravilo da samo kad nema na raspolaganju snajperske muniije koristi se standardna municija ( a to je vrlo retko, snajperista ne ispaljuje 100 metaka dnevno pa da mu treba ceo tovar municije). Glavni razlog je u naprezanju koje trpi cev snajpera pri upotrebi ovakvog metka i recimo jedne vrlo vruće laboracije kakva je 338 Lapua. To je direktno vezano za pitanje koliko dugo može da preživi cev, a ona je kod 338 sistema drastično manja. Po mnogim mestima stoji ovakav podatak: 338 sistemi imaju životni vek za snajperiste ( dakle, dok preciznost ne padne ispod one tačke koja se za snajper smatra poželjnom) od oko 1500 metaka, dok ista priča za 308 i slične sisteme se kreće od 5 do 6000 metaka. Mala razllika? Dodaj na to i razliku u ceni koja je dosta velika što po pitanju same cene oružja, rezervne cevi i municije, dobija se vrlo velika cifra za jednu armiju pa da ona i ne ratuje. Jednostavno, neki podaci kažu da snajperista da bi održao svoju preciznost treba dnevno da gađa. Uzmite 10 metaka dnevno, za 338 je to 150 dana gađanja. Ili ti dve cevi godišnje. Ili za 308 klasu kalibara, 3 godine gađanja. Plus, za najveći broj zadataka, kalibar te snage je nepotreban, najveći broj zadataka se obavlja na daljinama tipa 600 metara, relativno retko preko 800 metara. Čisto da se zna, neki podaci koji su danas aktuelni kažu da se 75% pucnjava dešava na daljinama do 200 metara, da 90% pucnjava je na daljinama do 300m, i da opseg do 500 metara pokriva skoro sve do 100%. Dakle, prostor za dejstvo snajpera je dosta mali da bi opravdao tolike troškove. Jednostavna ekonomija. Na tim daljinama, bilo koji srednji kalibar iz dobre snajperke sa snajperskom municijom odrađuje posao dobro i precizno. Time 338 dobija samo jednu malu nišu daljina na kojima može da odradi posao kako treba, a to je daljine oko 1000 metara.

Takođe pitanje da li je nama dobar recimo 308 ili maneko bolje rešenje problema. Za divno čudo, ima i toga i mi smo taj kalibar već imali u naoružanju. Da krenemo redom:

Metak 7.62x51NATO sa zrnom M118 čija je masa 11.3gr ima početnu brzinu od 790m/s i energiju zrna od 3526J. Lep podatak, racimo da jeto skoro 2000 J iznad recimo 223 kalibra. Inače, ovo je standardno snajpersko zrno američke armije ( i zapada generalno). Odličan proizvod koji ima manje gubitke brzine od standardnog zrna i koje je rađeno za dejstva na velikim daljinama. Recimo da sa ovim zrnom standardna američka snajperka M24 postiže preciznost ispod 1MOA.

Mi smo do nedavno imali kako kalibar u našoj armiji 7.92x57IS, lep standardni srednji metak nemačke genijalnosti, metak koji je poznat sa naših klasičnih mauzer sistema repetirki. Korišćen na mnogo bolje poznatim Šarcima, ali i na starijim poluautomatskim snajperkama. Početna brzina zrna od 12.7gr (koje je inače standardno) je nekih 800 m/s i početna energija zrna je oko 4100 J, ili ti nekih 600 J više od gore pomenutog 7.62x51. Čisto da se zna, smatra se da je potrebna snaga za neutralisanje žive mete nekih 300-360J. Problem kod ovog metka je nedostatak snajperskog zrna. Danas, ni to nije toliki problem, čisto jedan link:

http://lutz-moeller-jagd.de/8-mm-S/8x57IS-Taras-1-und-2.htm

Dakle, ovo je zrno koje ide u standardni metak, ukupna dužina metka raste za 2mm, dakle nema problema da se smesti u bilo koje oružje namenejno za tu municiju. Gde je razlika u odnosu na recimo u odnosu na gore pomenuto M118? Pa u delu koji se zove balistički koeficijent, i koji kaže koliko zrno gubi na brzini a samim tim i na energiji tokom leta ( dakle, koliki je otpor, prosto rečeno). Kod M118 je BC .495, dok je na ovde pomenutom linku BC .806, dakle, znatno bolji BC koeficijenat, manje gubljenje brzine, veća početna brzina, veća početna energija, dosta veći efikasan domet ... Gde se traži bolje? Oružje koje ispali veliki broj metaka, koje je precizno, koje je ubojito na daljini, koje na 1000 metara ima 461m/s brzine i energiju od oko 1300J, što je recimo malo manje od energije kalibra 5,56 na recimo 100m daljine. Treba li mi 338 pored ovakvog rešenja? Za standardne poslove ne.

Citat:Sa .338 LM (8,6x70mm) možeš uspešno neutralizovati i ljude u zgradama ili sakrivene iza zida ako ima puška posebnu termalnu nišansku spravu.

Ok stoji da može da neutrališe nekoga iza recimo zida. Mada, ajd daj mi link da vidim taj nišan koji će da mi pokaže šta je iza zida od cigala? Takvog nišana nema, nije ovo film sa Švarcenegerom u glavnoj ulozi pa da mi treba frižider da bi sakrio termalni potpis. Čim se nađeš iza nečega što je solidno, kao zid, tu više nema hvatanja toplotnog potpisa, nije čovek tenk pa da isijava kilovate energije.

Citat:Dali Srpska vojska koristi ovu snajperku?

Iskreno, ako imaju imaju recimo 2-3 komada maksimalno, znajući koliko su naručivali u zadnje vreme od Zastave i koliko se daje za naoružavanje vojske. S obzirom da će biti vojnika koliko će biti, ima dosta oružja za njih i bez naruđbi pa ...

Gde samo nađeš te podatke o istrošenosti cevi 1500 metaka za .338 LM naprama 5-6000 metaka za .308 Win?

Napomenuo sam i antimaterijalna svojstva u poređivanju kalibara 338 LM sa .308 Win i .50 Br.

Snajper kal. .338 LM je sigurno optimum svojstava snajpera za živu silu i materijal između gore napomenutih pušaka. I imaju ga sve NATO članice u specijalnim jedinicama, dok ide snajper .308 win 7.62x51 u redovne jedinice na nivou voda ili čete, za neutralisanje drugih slićnih snajpera ili gnezda sa mitraljezima... Baš da imaju običnu municiju 7,62x51 pri ruci, zato je i pravljen snajper za široku primenu.

Za olovni zid nema optike!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Podaci na netu, ima dosta sajtova koji se baev snajperistikom, preciznim gađanjem, i sl ludorijama, i tu ima dosta podataka. Tačnije ide ovako: cev može da ispali i mnogo više ali pada preciznost i to dosta. Danas, snajperka ima preciznost opsega 0.5 MOA pa na više. Najbolje sportske su ispod 0.5MOA. Jedan od podataka je na koji sam naleteo je otprilkike ovaj: čovek je iz svoje puške ispalio nekih 4000 metaka, na početku je ta puška stalno imala preciznost ispod 0.5MOA. Na kraju, dakle, posle tih 4000 metaka, njena preciznost je bila u opsegu 1.5 do 1.7 MOA. Dakle, 3-4 puta pogoršana preciznost. Na daljini od 100 metara, ajd manje više, to je pove'anje sa 15mm na recimo 45mm. E sad, šta da se radi kad je reč o daljini od 1000 metara gde je to ne milimetri već u najboljem slučaju negde 25cm krug? Pa to puta 3 .... Takva puška nije za snajpere, pogotovu ako govorimo o vrućem punjenju tipa 338 LM.

Pomenuta antimaterijal svooojstva nikad neće dostići 12.7mm. Za takva dejstva gađa se veliki cilj, i tu nije bitno biti wow precizan već treba isporučiti wow na kvadrat efekat. Danas, 12.7mm snajperi imaju preciznost od standardno 1MOA (ima i preciznijih, sa 0.5MOA), i za njih je kao standardno zrno u upotrebi Raufoss Mk.211. To je ovo zrno:

http://en.wikipedia.org/wiki/Raufoss_Mk_211

Nije dat link zbog ko zna koliko pametnih podataka već zbog slike sa strane, presek zrna. Eksplozivno zrno 12.7mm, mase 43.5 gr (mislim da ima u sebi 15gr eksplozivne mase), je sigurno mnogo veći wow na cilju od bilo koje 338 LM. Razlika u masi oružja postoji, ali opet, to je dejstvo po nečemu što je vrlo specifično pa .... Tako da i uvom delu 338 nema šta da radi. Ono što stoji je ono što sam rekao: namena 338 je dejstvo na daljinama od min 800m pa na više ( to je negde do 1200-1300m max), dakle, vrlo uska niša dejstva.

Neznam da li si pogledao onaj link o Taras verziji metka 7.92mm. I podatke o njemu. Zapitaj se o ovome:

338LM na istih 1000m sa zrnom od 19.4gr Scenar ima brzinu od 481m/s i energiju od 2240J. Dakle, sama brzina metka je ista kao kod pomenutog Taras metka. Energija je veća zbog veće mase zrna za 338 LM, ali opet, to su energije koje su dovoljne u oba slučaja da obore čak i mete sa balističkom zaštitom. BC je nešto veći kod Taras sistema ( dakle, .806 prema .785), dakle, skoro isto, što kaže odličan nov proizvod na obe strane. Ne mogu da govorim koji ima manji pad ( jednostavno, podaci za Taras imaju nulu na 300m, a oni koji ja imam za 338 imaju nulu na 500m), ali pretpostavka je da je to vrlo slično. Dakle, osim energija, ostatak je vrlo sličan, a to na kraju znači da na daljini recimo 1000m snajperista sa Taras metkom ima veće šanse da plasira tačniji i efikasniji hitac od 338 LM metka jednostavno jer je trzaj oružja kud i kamo manji. Da li je energija bitnija za njega od preciznosti pogotka, pogotovu ako sa oba zrna odrađuje posao? I ako se uzme da je uobičajeno manja masa oružja u srednjem kalibru u odnosu na oružje kalibra 338, što znači lakše rukovanje i nošenje .... Hmmm, mislim da bi tu bilo dosta materijala za dalje rasprave.

Sa druge strane, ako bi govorili o hot kalibrima za velike daljine koji nose dosta energije, tu veće i mnogo bolje rezultate daje recimo po kalibru sličan proizvod 375 Chaytec, i opet jedan link:

http://lutz-moeller-jagd.de/9,5-mm/LM-119.htm

Dakle, zrno LM-119 sa BC 1,530 , što je daleko više od 338LM, sa brzinom zrna na 1000m od 665m/s, i energijom na toj daljini od oko 5850J, što je baš wow i što teško da može da postigne 338LM ikad. Imaš i veći kalibar, poznatiji 408 Chaytec, pa .... Nije 338LM neko sveto pismo, da se razumemo.

Da li nama ili bilo kome ko uzima novu snajperku u ovakvim hot kalibrima išta znači unifikacija? Ne. Jednostavno, za njih mora da postoji snajperska municija i da se isporuči snajperisti, kod njih nema ima kod onih municije koja nije snajperska ali radi i kod mene, tu ima samo ta municija i ništa više. I tu pre treba obratiti pažnju na rezultatnego na unifikaciju.

Inače, Taras je dat kao primer jer pokazuje da neki stari sistemi imaju više mogućnosti nadogradnje i da sa tom nadogradnjom oni postaju nešto mnogo opasnije. I da imaju mnogo više mogućnosti da se nadograde u odnosu na neke novije standarde ( recimo, kod 7.92 Taras je zrno moglo da stane nešt dublje u čauru, i time je moglo da bude duže i aeerodinamičnije, i da da bolje rezultate, što je malo problematično kod 7.62x51 NATO).