offline
- shadower78
- Super građanin
- Pridružio: 07 Apr 2012
- Poruke: 1485
- Gde živiš: Iznad zvijezda
|
Slucajno naletih na ovo pa reko da postavim. Ovo je iz kalibra.
Citat:Velika sila okidanja
Na red je došla i domaća Crna strela M-93 u ruskom kalibru 12,7x108. Ovo oružje prvi put sam isprobao 1995, a zatim još nekoliko puta. Svaki put sam imao po neku zamerku, ali sada, skoro deceniju i po kasnije, bilo je vreme da se preleže "dečije bolesti". Sa 16 kg mase prazna i bez optike i dužine 1.670 mm, je najteža i najduža puška na testu. Doduše, ima i tačno 1.000 mm dugu cev sa osam žlebova desnog koraka uvijanja od 381 mm. Koristi okvire sa pet metaka i opremljena je optikom Zrak M-94 sa odgovarajućom končanicom.
Vizuelno, naša puška podseća na jednu od prvih konstrukcija ovog tipa RAI-500. Za to je zaslužan kundak sa sistemom amortizera trzaja, za koga je navedeno oružje poslužilo kao inspiracija. Naša M-93 može da se pohvali veoma mekanim radom. Velika masa, amortizer u kundaku i gasna kočnica sa učinkom od 62% (fabrički podatak), zaista ne zamara strelca. Međutim, smetalo mi je skoro sve ostalo.
Na kundaku, po "Zastavinom" običaju, nedostaje obrazina. Pa, taj jeftini komad drveta se stavlja i na lovačke karabine, da ne govorimo o oružju, od koga se očekuje da pogodi cilj na daljini preko 1 km. Ručica za nošenje je prilično dobro pozicionirana, ali kada pušku podignete, ona stoji iskošeno, tako da ukoliko je nosite u desnoj ruci okvir stalno udara u nogu, u visini kolena. Kod stavljanja okvira u oružje, morate da budete strpljivi, jer to ume da bude "pipav" posao. Znam da brzo prepunjavanje svakako nije prioritet kod oružja ovog tipa, ali potreba da nimalo nežno udarite okvir sa donje strane da biste ga fiksirali u pušku, nema nikakvo opravdanje. Možda slučajno, a možda se nekome učinilo zgodno, nožice su montirane baš u tački ravnoteže. Kada pokušavate da nanišanite udaljeni cilj, a imate pušku koja sa optikom i municijom teži skoro 20 kg, veliki je problem što se svaki pokret tela (ramena), odrazi na oružje kao da se nalazi na klackalici. Oslonac nožica u obliku sanki nije naročito praktičan, a kada izvadite okvir, cela puška ostane u horizontalnom položaju u labavoj ravnoteži, oslanjajući se upravo na nožice. Kočnica je poluga iza okidača (kao na PAP M-59/66), što je sa stanovišta bezbednosti verovatno najgore rešenje, ali Crna strela se svakako neće nositi, zapeta sa metkom u cevi.
Na vatrenoj liniji, isprobavamo novi PPU metak sa zrnom rađenim od punog komada bakra mase 50 g sa početnom brzinom od 830 m/s. Posle kraćeg nišanjenja, povlačim okidač. Ništa. Pritežem još jače. Ništa. Stegnem zube i cimnem. Konačno, pucanj. Sila okidanja je nedopustivo velika za oružje, koje pretenduje na pridev "precizno". Ipak, slika na meti je bolja od očekivane. Uz sve propuste "Zastava" pravi precizno oružje, pa su grupe prečnika 100-150 mm, a najbolja je iznosila pristojnih 80 mm. To je znatno bolje od rezultata koje sam imao pri ranijim kontaktima sa Crnom strelom, a zasluge za to, verovatno, pripadaju i kvalitetnijoj municiji. Pribojavao sam se problema sa otvaranjem zatvarača, jer se ponekad dešavalo da je sila potrebna za tu operaciju tolika da smo morali da koristimo alat. Srećom, sve funkcioniše normalno, iako je za Crnu strelu potrebno daleko više snage, nego kod konkurencije.
Zatvarač na M-93 je najduži i ima najmanju zabravljujuću površinu. Potpuno je prekopiran sa M-48 samo uz veće dimenzije. Uz cenu od oko 6.000 dolara, za koliko "Mitchel Arms" ovu pušku nudi u SAD teško je konkurentna.
Dragan Šaponjić
|
. Ladno igram danas i vidim pusku koja lici mnogo na nasu M93 sa tom razlikom sto joj je oznaka u Igrici Z93 i onda procitam sledeci opis:
