offline
- vasiljevic
- Elitni građanin
- Pridružio: 09 Jan 2006
- Poruke: 1519
- Gde živiš: Beograd
|
Koliko je teško pogoditi metu na 1000 metara i koliko treba da se zna balistika i ostalo, mislim da može da posluži ovi podaci koje sam pokupio na netu o jednoj od najboljih snajperskih pušaka ikada, jeste u pitanju poluautoma ali je to HK PSG-1, dakle, nešto i danas ne prevaziđeno po mnogima i po meni.
Dakle, iz nemačkih izvora, pretpostavljam da je ovo dato iz fabrike, dakle, sigurno puška koja je napravljena sa minimalnim, tolerancijama, sa ručno punjenom municijom, sa vrhunskim strelcem pucano 5 metaka:
Na 100m postignut krug od 7.5mm, na 350m postignuto 45mm, na 600m postignuto 110mm, na 800m postignuto 170mm i na 1000mm postignuto 240mm. Kad bi gledali podatke po poznatom MOA to bi značilo da je na 100m postignuto negde oko 0.2 MOA a na pomenutih 1000 postignuta preciznost od oko 0.7 MOA. Inače, fabrika je uz te puške davala ovakvu garanciju: do daljina 100m davana garancija od 0.3 MOA, do 300m davana garancija od 0.5MOA i ako se ne varam preko tih daljina davana garancija za 0.7 MOA. I to postiže puška koja je 80ih imala cenu od preko 10.000 maraka komad, dakle, jednaku ceni jednog golfa. Koje ima masu od oko 9.5 kg napunjena sa optikom na sebi. Hmmm, ne mala masa, daleko veća od mnogih snajperskih pušaka tog tipa u svetu danas, dakle, dosta manji uticaj trzaja kod nje nego kod nekih drugih danas na tržištu.
Zašto je ovo napisano? Pa da pokaže onaj deo o balistici metka i kako se ponaša metak na većim daljinama i da na kraju krajeva, nema beganja od balistike i matematike. I ovo su podaci u nekim idelanim uslovima, dakle, ne vetar ili ko zna šta (ko misli da su ljudi iz HK izašli na strelište odlukom ajmo mi to sutra za 5 minuta, e taj se gadno vara). Dodajte na to sad neke nepredvidljive faktore tipa temperature, vetra, vlažnosti vazduha, malih pomeraja položaja strelca i puške ( zbog ko zna kakvih faktora na frontu ili strelištu), nesavršenost zrna i mase bvarutnog punjenja kod neke fabričke municije pa će svakome biti jasno koliko je teško postići pogodak na daljini od 1000 metara. Napisao sve to 10ka lepo. Uzmite da je pomenutih 24 cm šire od neke glave, i dobijate situaciju da na toj daljini je teško garantovati i sa ovakvom puškom da ćé biti siguran pogodak u glavu. I to u uslovima tačno određene daljine. Sa najverovatnije Hensoldt optikom (ili ko ne zna, to je Carl Zeiss za vojnu namenu), koja je uvek bila jedna od najboljih ako ne i najbolja u svetu, dakle, odlična slika koja mnogo pomaže pri gađanju. I sad na celu ovu priču presecite sa gađanjem na daljinama 1000 metara diopterskim nišanom na metu koju jedva i da vidite. Ne kažem nemoguće, samo kažem, nije nimalo lako ni jednostavno, traži sigurno vrlo jasne uslove da bi se to postiglo.
Inače, na jednom članku od Palma shutingu, ima i ovaj deo opisa koji najbolje opisuje celu priču:
Citat:You'll notice in the picture above that the shooter, Allen Elliott, a fine Palma shooter, appears to be praying. Prayer is always a good idea before a Palma match. The wind, heat, dust, haze, mirage and other unseen forces are all working against the under-powered .308 spitting out whatever bullet we choose to use -- and at 1000 yards, those forces are usually winning! Pray early and often, it helps.
Inače, mnogo bolje slike šta se vidi na oko 1000 metara (ili ti na 1000 jardi), sa strelcem koji nišani i metama u daljini, jeste da nije baš nešto velika slika, ali će svakome dati neku ideju o kojim daljinama mi govorimo:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Pa dole na kraj strane.
I još jedan link, opet pomenuto gađanje na velike daljine, sa dimenzijama, vi preračunavajte, jedan inč je 25.4mm, svaka emta ima i daljine za koje je naemnjena, čisto onako usput rečeno:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ja se spuštao po tabeli do onih 800-1000 jardi pa preračunao, i dođe veličina mete 170x182cm, a samo centralni deo LRFC je 66x66 cm. Baš mala meta  .
Usput rečeno, manja opservacija koju imam odavno, da naša M76 nije ni malo naivna i loša puškica, stav koji dugo zastupam. Što se vidi i po raznim postovima ovde o grupama na 800m daljina. Nije baš na nivou PSG1, ali je sasvim dobro i ozbiljno rešenje kome je jedini problem bila neodgovarajuća optika.
@DVC virus:
Kad se već pozivaš na Ruse i njihovo davno napisano, onda da kažem neke podatke koje možda ne znaš. U nekadašnjem SSSRu još od vremena Staljina pa na ovamo, imali su izuzetno razvijen sistem streljaštva koji je široko sponzorisala država. I tu nije bilo nedostatka municije. I kretalo se od najmanjeg mesta pa na više. Vežbalo se ozbiljo, takmičenja, kod njih su strelci imali izuzetno veliko poštovanje i sve zasluge. I to im je pomoglo u II SR kad su iz tih redova i redova lovaca regrutovali ogorman broj njihovih snajperista, od muškaraca do žena koji su svi vratili to ulaganje u njih sve sa kamatama. I taj sistm je kod tih koji su napravili teoriju koju treba primeniti to održali i posle Staljina dugo. Ili ti vežba čini majstora. Bez vežbe nema teorije. Bez ta dva nema rezultata. Dalje, nema tu komandovano opaljenje ili šta ja znam, na kraju, sve to prelazi u instinkt. Ili po rečima jednog čoveka koji se takmičio, i donosio medalje, a koga sam ja upoznao, znanm kada da povučem okidač a kad će da opali puška, nemam pojma. Bito da sam ja odradioi posao kad je trebalo. Ako to odradim kako treba , ostalo legne na svoje mesto.
|
