Snajperske puške

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije uopste cudno,tog trenutka dolazi do velikog stresa i peromene nacina opstrujavanja,zrno bukvalno udara u vazdusni zid.
Da zrno ima samo dva cista oblika kretanja,pravolinijsko i rotaciono oko ose koja prolazi kroz vrh i centar repa zrna taj problem ne bi postojao.
Postoji i trece kretanje takozvano klacenje zrna,vrh zrna pravi kruznicu koja je manja ili veca u zavisnosti od vise faktora medju kojima i konstruktivni oblik zrna i raspored masa duz ose zrna.
Zbog toga je neki oblik manje osetjliv na tu pojavu a neki vise.
Zrno postane nestabilno i pocne da se tumba.
To je razlog nastanka HPBT zrna,centar mase je pomeren ka zadnjem delu projektila a prednji suplji deo je balisticka kapa.
To su razvili Rusi ranih pedesetih godina kao snajperski metak,samo sto je tehnologija izrade bila drugacija pa se nije videla rupica na vrhu.
Zrno je normalno zatvarano sa zadnje strane.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DVC virus ::Ovde se konkretno radilo o Lapuinoj municije Skener 167 grena.
Tablice i racun su jedno,teren malo brka matematiku,pogotovo kada su u pitanju granicne vrednosti.
Dva parametra koja niko ne navodi kod merenja su trenutna meteo situacija i stvaran kalibar cevi kod doticnog oruzija.(moze da varira od 7.58mm do 7.64mm)To nema presudan uticaj na velicinu grupe ali ima ogroman na pocetnu brzinu.Sto bi strelci koji pucaju palmu rekli imate spore i brze cevi.
Овде је таблица за наведени метак.
http://www.lapua.com/view_product_tables.php?produ.....d=products
Наводе брзину од 364 м/с на 800 метара.

За наведено оружје, да ли калибар варира због коришћења или израде?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovde pricamo o fabrickim merama,pohabanost je nesto drugo i spada u drugu problematiku.
Imam dve vrhunske puske,koje su na potpuno suprotnom tolerancijskim granicama.
Parker hejlje izuzetno tesan 7.59mm i
Sulc larsen 7.64mm
Obadve rade perfektno ali svaka vuce svoje probleme.
Tesna cev je tolerantnija na varijacije u doziranju baruta i daje vece brzine sa istim laboracijama,ali je mnogo vise podlozna bakarisanju i povecanoj eroziji usled povecanog opterecenja.
Labavija cev je trajnija,ali ne moze da da neke maksimalne brzine iz odradjene zapremine barutne komore.
Pravilo za subsoniku je jednostavno,cim zrno padne ispod 400m/s jako je blizu problema.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

izvinjavam se neocity, malo je pogresan termin "teska snajperska puska"... radi se o dalekometnoj snajperskoj pusci 12.7mm M93... nemoj uzeti za zlo ovo moje ispravljanje...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vasiljevic ::@Zorge:

Mnogo godina nema nekog wow metka koji će da promeni nešto previše pa da ga predstavimo ovde kao idealno rešenje. Naš, ili tačnije nemački 8x57IS je odličan metak koji je kod nas često minimiziran i omalovažavan, i koji je odličan za svoj posao. Stara naša boljka, sve što je tuđe je uvek bolje od našeg. Pitanje unapređenja kod njega je vezano za razvoj novih zrna, dakle, primena novih dostignuća u balistici velikih daljina. Ja volim da dajem ovaj link:

http://lutz-moeller-jagd.de/8-mm-S/8x57IS-Taras-1-und-2.htm

Nemac, koji se baš bavi time da pravi zrna za velike daljine i koji između ostalog pokriva veliki broj kalibara. Da se razumemo, zrna jesu skupa jer se ona rade u vrlo malim serijama ručno, dakle, daleko od neke velikoserijske proizvodnje. Pri velikoserijskoj prizvodnji cene idu drastično niže, jeste da se nešto gubi u kvalitetu izrade, ali daje ideju gde se može sa njime.

Dotični Taras ima balistički koeficijent do 0.806 do 0.813, u toj klasi se nalaze i zrna tipa LM-101 i LM-102, gde recimo LM102 ima BC od 1.219. To znači da ta zrna iznose velike količine energije i zadržavaju dosta velike brzine na velikim daljinama. Ili prevod ovako: na daljini od 1000m, ima brzinu od 461m/s, vreme leta dotle je 1,6059 s i ima energiju od 1349 J. To je usput rečeno energija koju ima zrno kalibra 223 na daljini od cirka 100 metara, možda nešto više. Koji je tu problem? Pa sad, Taras je nešto duži od standardne dužine, mislim da se radi o dužini 2-3mm, što verovatno nebi pravilo neki preveliki problem na većini oružja, možda menje dorade ali ne preveliki problem. Sad, kad bi se išlo na zrna tipa LM-102, tu mislim da bi bilo većih problema jer je zrno veće i što je nogo bitnije traži veću brzinu zrna, cirka 70ak m/s u odnosu na Taras pa bi to značilo jače punjenje (dakle, em je zrno teže em veće brzine) pa to dovodi do sigurno dosta većih prtitisaka pa mislim da bi bilo nešto teže izvodljivo ali ajd, nisam to previše razmatrao. Jednostavno, Taras odrađuje posao odlično uz zadržavanje pritisaka, masa i dimenzija u okviru standarda.

Gde ide ovako definisan Taras? Daljina do 1000 metara je sasvim dostupna za njega. Na toj daljini je i dalje iznad brzine zvuka, ima energiju dovoljnu da eliminiše bilo koju metu pa i one sa lakšim ili srednjim pancirima. Smem da se kladim da bi bio daleko bolji od nekog 308 Win. Imamo dovoljno oružja tog kalibra koje lako može da ga koristi i da odradi posao izuzetno kvalitetno. Zaključak je da je naš nacionalni kalibar daleko od penzije, da budemo iskreni, samo neko treba d aodradi posao oko zrna. Nije prevelik posao, nije ni mali, ali je izvodljiv.

@vasiljevic
Uopste ne sumnjam u super performanse ove zrna ali tu ima jedan mali problem.Ovakve ekstra duge zrna traze ekstra brze cevi.Preciznost iz M76 mozda i nece biti na pozeljno nivo jer korak cevi nece valjati, a izrada limitirane serije M76 sa cevi specijlano izradeni za "tarasa" i nije logisticki najsrecnije resenje.Sem to duzina metka nadmasuje dozvoljena duzina i zbog to mozni su zastoji.

Dopuna: 11 Mar 2011 22:38

Zorge ::Diemaco ::Koncept me podseca na Parker Hale M82 sa Pilkington nocnim nisanskim uredjajem;
Кад помену "Паркер Хејл", појавиле се код нас неке репетирке са диоптерима и дебелим цевима, увезене из Енглеске. Кажу цена пристојна и пушке су у добром стању.

Радо бих виркао кроз тај диопер, чисто да видим могу ли да ипак потрефим амбар са 200 метара...

Zasto 200.Oprobaj se i na 1000 metara.Zaboravili smo da napomenemo da mete koji se koriste na 1000 metara su sa dimenzije 182x175, a crni krug je sa dijametar od 110cm.

PS Ima jos jedna interesantna puska napravlena od Zivkov u klasa "urbani snajper" ali u kalibru 45acp.Mislim da i ova repetirka je prigusena.

Dopuna: 11 Mar 2011 22:50

PPS
Trpe
Bik koj sedi

Najverojatno ja vidovte ovaa slika kade e i naseto zname



Toj Кирче Даневски sigurno e makedonec.Ovaa godina i ne se pokazaa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хтио сам да питам 10х10 или неког ко је про.Јесте ли икада изучавали или могли узети у елементе нишањења:
-притисак и влажност ваздуха и угао закривљености у односу на ротацију(говорим о подацима из познатог филма марка валберга).Колико има основе уз све остало за погодак на 850м (или више)
Напомињем да имам јако мало искуства у снајперисању(мање од 50 метака) али сам одличан стријелац.Гађао сам на 100,350,450 и 550

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sap ::Хтио сам да питам 10х10 или неког ко је про.Јесте ли икада изучавали или могли узети у елементе нишањења:
-притисак и влажност ваздуха и угао закривљености у односу на ротацију(говорим о подацима из познатог филма марка валберга).Колико има основе уз све остало за погодак на 850м (или више)
Нисам про, али да пробам да ти одговорим:
Ако мислиш на скретање зрна услед кориолисове силе, за наведени случај - 850 метара, за време лета 1,6 секунди, у најгорем случају (ако се гађа правцем север-југ), на нашој географској ширини, скретање износи око 7цм.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала,значи та појава се зове кориолисова сила и узима се у елементе гађања ,а 7цм свакако није занемарљиво.За правац од сјевера на југ би то онда било лијево скретање.
Чуо сам да постоји у Русији некаква оптика са пулсним дањиномјером који све то мјери,зна ли неко нешто о томе.То сам чуо од снајпериста још деведесетих у смислу ех да нам је то...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Momak je ucestvovao pre dve godine koliko se secam i zauzeo odlicno cetvrto mesto,ako ne gresim.
Ko se vise krece po netu neka pogleda mislim da je to bilo sedmo po redu takmicenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sap ::Хвала,значи та појава се зове кориолисова сила и узима се у елементе гађања ,а 7цм свакако није занемарљиво.За правац од сјевера на југ би то онда било лијево скретање.
Чуо сам да постоји у Русији некаква оптика са пулсним дањиномјером који све то мјери,зна ли неко нешто о томе.То сам чуо од снајпериста још деведесетих у смислу ех да нам је то...
У оба смера (север-југ/југ-север) скретање је на десно (на северној полулопти).

Мислим да и наши производе оптички нишан са даљиномером и балистичким компјутером.
Сам програм за балистику није компликован, може да се врти на мобилним, али треба убацити и подоста података за које треба омања метеоролошка станица