|
Naš M 91 
Traženo je poluautomatsko oružje koje će da funkcioniše u temperaturnom rasponu od -30°C do +50°C, kapaciteta deset metaka, sa praktičnom brzinom paljbe 10 met/min za cilj udaljen 300 m. Tražena preciznost je 2MOA (60 mm na 100 m). Osnovni zahtev za ovo oružje je precizna vatrena podrška trupama na liniji dejstva, pa za njih u literaturi može da se nađe naziv "frontovske snajperke" - DMR (Designatet Marksman Rifle).
Razvijana početkom sedamdesetih godina prošlog veka, poluautomatska puška M-76 konstrukciono je zasnovana na sistemu "kalašnjikova", sa korišćenjem pozajmice gasova i rotacionog zatvarača sa dve bradavice. Kapacitet odvojivog okvira je deset metaka u snažnom kalibru 7,92x57. Za upotrebu u širokom temperaturnom opsegu ili kada je neredovno održavana (zaprljana), puška je snabdevena selektorom protoka gasova, koji joj omogućava nesmetan rad. Ovo rešenje "pozajmljeno" je sa belgijske FAL. Cev je duga 550 mm i bez obzira na relativno skromnu dužinu, omogućava zadovoljavajuću preciznost do 1200 m, iako se kao praktična granica efikasnog dometa, navodi 800 m. Doduše, za mehaničke nišane kojima je puška opremljena, ova daljina je suviše optimistička. Standardno, M-76 je opremljena optičkim nišanom Zrak ON-76 4x23, sa analognom skalom za merenje daljine, tricijumskim osvetljenjem končanice i posebnim preklopnikom za IC zaslon, čija je uloga otkrivanje aktivnih izvora toplotnog zračenja (IC farovi vozila i sl.). Optika je montirana na bočnom nosaču, čija je baza šina sa presekom u obliku "lastinog repa", na levoj strani sanduka oružja. Ovakvo konstrukciono rešenje iznuđeno je time što je poklopac sanduka od tankog lima, kao kod automatske puške M-70, koji nije u stanju da nosi montažu sa optikom.
Snajperska puška M-91 kalibra 7,62x54R, po silueti neodoljivo podseća na rumunsku verziju legendarnog Dragunova, zbog okvira koji se skoro naslanja na štitnik okidača. Ipak, ova sličnost ograničena je samo na spoljašnji izgled. Konstrukciono, snajperka M-91 i dalje je "derivat" "kalašnjikova". Kod sistema Dragunov, nosač zatvarača i gasni klip predstavljaju fizički odvojene komponente, kao kod naše PAP M-59, a postoje razlike i u sistemu okidanja. Kod M-91 gasni klip i nosač zatvarača su spojeni u jednu celinu. Inženjeri iz "Zastave", objašnjavaju da je to učinjeno iz dva razloga. Pre svega, radi se o već osvojenim proizvodnim procesima i tehnologiji, a manji broj pokretnih delova u mehanizmu znači da je izbegnuto sudaranje komponenti, pa je mehaničko naprezanje manje, a rad automatike ujednačeniji. U odnosu na Dragunov, postoji još jedna razlika: naša snajperka ima regulator gasnog protoka, kao njena "starija sestra" M-76. Oružje je primetno lakše u odnosu na M-76, ali i značajno duže, pre svega zahvaljujući 620 mm dugoj cevi. Zahtevi koje je naručilac-vojska, postavio pred M-91 identični su onima koje ispunjava M-76 i što se tiče pouzdanosti i održavanja, kao i preciznosti, kapaciteta, brzine paljbe itd. To je još jedna potvrda da je M-76 dobro oružje, ali M-91 u ergonomskom pogledu donosi nekoliko poboljšanja.
Izvor: Kalibar
|
