offline
- Ivan_D
- Građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 94
- Gde živiš: Idvor
|
Čitam Vas, već prilično vremena ali se ne uključujem u diskusiju. Pa evo, da i ja iznesem svoje mišljenje. Da, ovo ste već čuli ranije i ja neću reći ništa novo i revolucionarno, već samo iznosim svoje mišljenje. Raspravljamo već dvadesetak strana na temu „Šta je snajper?“ Snajper je sistem, sklop više faktora koji zajedno stvaraju opasnog borca. Krenimo redom:
ČOVEK: Najvažniji od svih.
To je borac, (neka mi Dame oproste što pišem u muškom rodu. Sve ovo se odnosi i na žene.) visoko svestan i motivisan da sa svojim oružijem krene u borbu. Motivacija, želja za borbom i pružanje otpora je glavni činilac svakog oružanog sukoba. Upravo zato, svaka oružana sila, svaki agresor, predstavljao je sebe kao oslobodioca, svemoćnog i pravednog, tako moćnog da se svaki otpor prema njemu čini potpuno uzaludan. Ovaj proces je stalan i stvaran a ostvaruje se čitavim nizom psihološko-propagandnih aktivnosti. U ratu, ovaj pritisak će biti još veći, jer, dok kod pojedinca postoji pola želje za otporom, on nije pobeđen. Daklem, Snajperista mora verovati da je njegova misija pravedna i svrsishodna. Da sa svakim metkom, precizno upućenim ka neprijatelju, otvara put ka pobedi u sukobu. Druga važna stavka ovog faktora je fizička spremnost. Snajperista mora biti kadar da stigne i utekne. Da danima provede na otvorenom, orijentiše se bez mape i kompasa i stigne neprimećen u zonu dejstva, mokar i gladan, da dejstvuje po neprijatelju i nestane kao da ga nikada nije ni bilo, bez ikakvog traga. Ovo nije mala stvar, treba biti sportski tip, voditi zdrav život, biti blizak sa prirodom i stopiti se sa njom. Ako se uklope ove dve osobine već se ima uvid u osobu koja je spremna da se bori, bilo kao deo armije, bilo kao pojedinac. Psihološki, snajperista mora biti prosečno ili natprosečno inteligentan. Stabilna, racionalna i emotivno zrela osoba koja zna da kontroliše svoje postupke u ekstremnim situacijama. Dosta se vodi diskusija o tome kako snajperista mora da ima posebne sposobnosti zbog svesnog i jasnog oduzimanja nečjeg života. Neka o tome raspravljaju psiholozi, ali moje lično mišljenje je da bilo koja, normalna, zdrava i prava osoba, sa željom da se bori protiv neprijatelja u oružanom sukobu, oduzeće mu život bez nekog preteranog kajanja. Obrazovanje je takođe bitno, ne u smislu nivoa obrazovanja i usmerenja. Bitan je stav sa se konstantno usvaja novo znanje, spremnost na učenje i usavršavanje. Svi kursevi i škole za snajperiste imaće malo efekata ako nemau prave kandidate. Zato je selekcija tako rigorozna i zato se stalno traže novi polaznici. Baš zato, smatram, da je potrebno okrenuti stvar. Treba stvoriti kampove za omladinu gde će se posmatranjem i edukacijom izabrati osobe koje mogu biti dobri snajperisti. Iz mnoštva izabrati najbolje. Kako izgleda dobar snajperista? Ta osoba je potekla iz klasične stabilne porodice koja živi u ruralnoj sredini. Psihički zdrva i stabilna osoba. U osnovnoj školi pokazala je najmanje dobar uspeh. Bavi se sportom. Odrasla je uz oružije i ima jasno izgrađenu kulturu oružija. Od 10-12 godine koristi oružije i natprosečni je strelac. Lovac i/ili ribolovac a boravak u prirodi nije nikakav problem. Osećaj patriotizma je usađen u najranijem uzrastu, svesno i pragmatično razmišlja. Ima pozitivan stav prema životu i lokalnoj sredini. Nema kriminalni dosije, poštuje zakon i pravila. Retko se eksponira i ničim posebnim ga ne možete izdvojiti iz grupe.
PUŠKA: Instrument virtuoza.
Snajperska puška se ne razlikuje od vrhunskog muzičkog instrumenta. Snajperska puška mora biti konstruisana za tu namenu. Stavljanje optičkog nišana na bilo koje oružije ne čini ga snajperskim oružijem. Serijski proizvedeno oružije ima znatno veća odstupanja i nikako ne može biti vrhunsko snajpersko oružije, koliko god se trudili da to urade. Snajperska puška je repetirka, sa obrtno čepnim zatvaračem. Cev mora biti teška, debelih zidova, zbog vibracija. Unutrašnjost cevi je najbitnija, mora imati najmanje 6 žljebova ili poligonalna. Čelik prvoklasan, na cevima se ne sme štedeti. Bilo bi dobro da na spoljašnjoj strani vrha cevi ima napravljen navoj za montiranje prihušivača ili razbijača pucnja. Sanduk i mehanizam: sanduk klasičan, sa magacinom koji prima do 5 metaka, bez ikakvih skidajućih magacina i sličnih gluposti. Mehanizam za okidanje: jednostvan i precizan. Poželjno bi bilo da ima podesivi okidač. Još lepše bi bilo da ima izmenljivi okidač, da bi strelac izabrao onaj koji mu naviše odgovara. Zatvarač obrtno-čepni, neki od sistema Mauzer, sa kočnicom koja deluje na udarnu iglu. Najviše bih želeo da vidim neki mehanizam, sličan Malicheru, koji dejstvuje samo pokretom napred-nazad. Ili Mauzer 66, sa malim hodom i ručicom na prednjoj strani tela zatvarača. U svakom slučaju, zatvarač mora biti precizna mehanika a meterijal od koga je napravljen vrhunskog kvaliteta, kao i cev. Sklop Mehanizam, zatvarač i cev, spajaju se šrafovima za šinu/ram, čiji je zadatak da obezbedi slobodu vibracija cevi i nedozvoli njen kontakt sa kundakom. Ram je izrađen od lakog ali veoma čvrstog materijala. Neka aluminijumska legura, koja nije elastična. Bilo bi ekstra dobro da se ta pozicija radi glodanjem iz otkivka. Kundak puške je laminatni, načinjen od furnira čvrstog drveta (tikovina-mahagoni mi je omiljena kombinacija) koji je impredniran i spojen epoksidnim lepkom, pod viokim pritiskom i temperaturom. Dobijeni materijal je veoma čvrst, ali ipak savršeno lep za oblikovanje i rad. Ove osobine su potrebne da bi se svaki kundak prilagodio strelcu. Ukratko, svaki snajperista dobija pušku napravljenu samo za njega. Kundak se ergonomski obrađuje, ima malo ili nema ni jedan pokretni deo i spaja se sa ostatkom puške šrafovima za ram. Veoma čvrsto i robusno rešenje, veoma korisno ako se zna da snajperista mora da se tim kundakom pomaže prilikom kretanja. Bitna stavka je i remnik, tako da puška mora imati dobro i praktično rešene gajke. Remnik mora da bude kožni, nikako napravljen od sintetičkih materijala. Smatram,da ako neka država želi da ima kvalitetne snajperiste u svojim jedinicama mora imati specijalnu puškarsku radionicu koja će proizvoditi ova oružija. Optički nišan je priča za sebe. Ali, ako bi smo se vratili u prošlost, bilo bi dobro da se na ovakvu pušku montira optični nišan sa fiksnom končanicom. Opet, ja lično volim G končanicu. Podešavanje daljina vrši se okretanjem doboša na zadnjem delu montaže, nešto slično kao kod diopterskih nišana. Ovakva optika bi bila jeftinija za proizvodnju, tako da bi se primat mogao dati na kvalitet izrade končanice i optike. Da ne kažemo da bi bio otporniji na vlagu i prašinu, pošto nema ni jedan otvor. Nisam pristalica noćnih nišana, pre bih dao primat nekom jaaako dobrom, svetlosno jakom klasičnom optičkom nišanu. E, da. Uvećanje optičkog nišana ne bi trebalo biti veće od 10X, idealno 6X , OK je i 4X. Sanjam o jednom 4X100, dugom bar 500 mm.
METAK: Pod faktorom metak podrazimeva se izbor kalibra, konstrukcija zrna i balistika.
Nije lako izabrati metak za snajpersko oružije. Tu se mora voditi računa o mnogo zahteva, osobina, dobrih i loših strana. Idealno bi bilo, da se odabere jedan kalibar, i da se empiriskim putem dođe do idealne konstrukcije zrna. Smatram da bi metak 8X57IS mogao da postane snajperski metak, pošto je široko rasprostranjen i ima dobre balističke osobine. Naravno, daleko je od idealnog, ali na velikim udaljenostima ima dovoljno energije i brzine. Sa izborom kalibra nisam izašao na čisto, tako da bi moja preporuka bila da se usvoji čaura od 7,9mm Mauzer a da se empiriski napravi novo zrno koje će imati bolje balističke osobine (položeniju putanju) do 600m a ipak dovoljno energije da nanese štetu do 1000m. Takođe, u obzir bi mogao da dođe i 8X68 Mauzer, klasični evropski jelenski kalibar. Pola colne monstrume ne volim. To naoružanje je namenjeno uništavanju tehike i teško da bi se borci snašli da lako uteknu sa tolikom gvožđurijom na leđima.
SITUACIJA: Prostor i vreme.
Pod situacijom podrazimevam prostorne, vremnske i meteorološke uslove.
Prostor se mora shvatiti kao položaj strelca i cilja. Gde se oni nalaze u odnosu jedan na drugog. Ovo je bitna stavka, pošto se balistika bitno menja ukoliko su mesni uglovi veliki. Vreme, hronološko vreme, podrazimeva doba godine, i doba dana. A meteorološka situacija podrazimeva sve one faktore koji utiču na balistiku, kao što je temperatura, priotisak, brzina i pravac vetra. Ali ovde su i osvetljenost, kao jedna od uslova da se uoči i osmotri potencijalni cilj. Snajperista mora posedovati osećaj za situaciju. Mora da prepozna sve uslove u kojima se nalazi i uzeti ih u obzir kada se priprema za otvaranje vatre. Nema tu mesta kalkulatorima i računarima koji sve više ulaze u obuku za snajperiste: „Čekaj neprijatelju, zabagovao mi se Ipod!“ Ovo se stiče samo dugotrajnom vežbom, praksom i stalnim boravkom na otvorenom.
PROTIVNIK: Da, i protivnik je bitan.
Mnogo je mudrih reči izrečeno o protivniku i neću se tu zadržati. Koga snajperista napada? Pa prvenstveno to su neprijateljski vojnici. Naravno, bilo je nebrojeno primera da se snajperom delovalo po civilima u nekom oružanom sukobu. Ovakva upotreba snajperskog oružija i snajperiste dovodi do veoma loših posledica, bilo političkih, bilo moralnih. Nažalost, u ratovima nikada nije nedostajalo sitnih duša koje su svoju žeđ za osvetom tražile u ubijanju civila, pa makar oni bili na protivničkoj strani u malom prljavom građanskom ratu. To može svako, to nije „fora“. Snajperista svoje ciljeve bira po važnosti, pošto ima samo jednu priliku da ga neutrališe. Neprijatelj se dugo proučava i udara tamo gde najviše boli. Naravno, mora se voditi računa da ni neprijatelj neće sedeti skrštenih ruku. Svakodnevno se uveode nove elektronske sprave koje mogu otkriti položaj snajperiste. Gotovo momentalno, od trenutka opaljenja metka, može se utvrditi odakle je došao, na osnovu pucnja. Infracrvene kamere beleže termalni spektar vrelih gasova i na taj način otkrivaju snajperistu i njegovo oružije. Radari snimaju let zrna i računaju mesto ispaljenja. Laseri sevaju na sve strane, ne bi li uhvatili odbljesak optike... Sve ovo već postoji na bojnom polju. Svakim danom se ovi sistemu usavršavaju upravo zato što je snajper moćno oružije. Snajperista mora da izađe sa svim ovim na kraj, ili će mu doći kraj. Da bude svestan koga i kako napada. Koji su rizici i kako ih izbeći. Snajper može dejstvovati po velikom broju ciljeva. Sve ono što se može uništiti ili oštetiti na strani neprijatelja vredan je cilj za snajperistu.
Iz svega gore napisanog, vidi se moje viđenje ove teme. Mislim da je snajper sibioza vojnika snajperiste i njegovog oružija – snajperske puške, koju će prilagoditi svakoj situaciji i jedan metak uputiti precizno ka protivniku tako da tim udarcem nanese najveći mogući gubitak. Ako Vam se čini da osoba koja nosi snajper ima odlike supermena... niste u pravu. To može biti bilo ko, svaki muškarac ili žena. Dovoljno je da poseduje želju za borbom, za pruženje otpora, i tada sa svojim već stečenim znanjima može postati smrtonosni protivnik.
Ovako nešto se ne može postići jednostavnim kursom od 30-60-90 dana, pričanjem bajki i iznošenjem primera. Snajperista se mora podići i obučavati od detinjstva. Kao egzotična biljčica!
Ivan_D
|
