Можда је било, али ево - да подсетимо. Стварно најбоље војничке чизме у ЈНА, чувени ''бунари'': На многим фотографијама које имам из Гарде види се мешовито опремање чизмама. Године 1973. почеле су да се уводе оне са два кајишчића (ове које се и сада користе), а ГБ је прва добијала све новотарије, тако да има фотографија где се старешине налазе са оба модела. То је, наравно, кратко трајало јер војска , као што се зна, не трпи шаренило. Међутим, на логоровању (Пескови, Браничево), старешине су радије носиле ''бунаре''.
Чизме са доње фотографије носио сам десет месеци у Ужичкој 15. На многим снимцима оне се јасно виде. Ми смо мислили да су коњичке, међутим нису. Реч је о класичним парадним чизмама. Лакиране су комплетно. Карактеристично за њих је што је луб иза пете урађен тако да се врло лако превуче преко пете и чизма се скине лакше него патика. Исто тако се лако и обува, чак лакше него стари ''бунари'' за које су постојале и оне ракље за изување. Те ракље ће Воја већ негде да ископа, гарантовано... То је била нека врста даске (личи на гас папучицу код неког старог фапа) која стоји под углом. Једном ногом станете на њу, а другом углавите пету у те ракље и скинете. То је било непопуларно јер се тако оштећивала чизма, али је свеједно коришћено. Тих проблема парадна чизма није имала.
На слици се налазе два стварно легендарна официра ГБ - Новица Марковић (командант почасног батаљона) и Франц Петерка, командант ГБ. Овако, из профила, код мајора Марковића, јасно се види ивица луба чизме (изнад пете) која држи чизму на свом месту, али и омогућава лако скидање.
Док не дође Воја, или "У одсуству командира, заповеда каплар Ћира...".
Код јахаћих чизама, са мамузама, ово је био пеницилин.
Или несрећни посилни, који је сцимавао и слиндравао чизме са ногу надређеног, опкорачивзи ногу, док су му леђа (тачније позадина) били ослонац за одупирање другим стопалом (са или без чизме).
Хвала ти . То је то! Кога је мрзело да се скроз одшнира, имао је проблема са изувањем. Мислим да су због тога дизајнирали нове чизме и - претерали. Онај преклоп на тада новим чизмама са два каишчића јесте био кицошки и олакшавао је обување и изување ...али: скратио је дубину чизме! Свако гажење по води и блату преко чланка била је шанса (и остала) да се чизма напуни водом, блатом или чим већ. Код старих ''бунара'' то није могло да се деси, скоро да су били до пола цеванице. А кад се ове садашње чизме изују и поређају, свака изгледа као пијана баба - накривљене бесповратно на неку страну.
😀
Мени се рецимо током одслужења војног рока десило да се кожа већ после недељу дана толико натопила знојем, да увече их рецимо премажем ималином, угланцам, да би ујутру када бих узео чизме, видео да су беле флеке избиле на све стране. Процес се понављао свакодневно, можда је моја грешка била јер их нисам одржавао како треба, не знам, али сам им прибележио минус ту. Друго, жешће су неудобне, појам ,,мекоћа" код ових чизама не постоји, као да се стоји на камену, да не објашњавам шта то ради стопалу, качио сам слике на једно стотинак страна пре ове па може да се погледа из прве руке. Треће, пуштају воду, свака дубља бара која се загази резултира мокрим ногама. Четврто, кожа је без поставе унутра па зна да буде и хладно зими ]
Мислим генерално, ево да одговорим човеку са видео клипа, мени су биле зло. И осим дизајна који ми се свиђа и робусности коже од које је направена изузев ђона који је посебна прича, не знам шта бих могао позитивно још да издвојим!?
Ево доказ да нисам потпуни мрачњак, имам један пар код куће одавно зрео за отпис
То је била нека врста даске (личи на гас папучицу код неког старог фапа) која стоји под углом. Једном ногом станете на њу, а другом углавите пету у те ракље и скинете. То је било непопуларно јер се тако оштећивала чизма, али је свеједно коришћено. Тих проблема парадна чизма није имала.
