offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25785
|
https://www.facebook.com/1445177462387771/photos/a.....=3&theater
Odličan tekst i ovde...
U Vezi novog ZOOM Dragan Šaponjić stavlja fokus na dva problema.
Posle dugog čekanja i mnogo nagađanja, dobili smo novi Zakon o oružju i municiji. Ovaj pravni akt je uveo regulativu po nekim značajnim pitanjima u ovoj oblasti, a ispunio je znatan deo očekivanja ljubitelja oružja. Kategorizacija oružja usklađena je s normativnim aktima Evropske Unije, ukinuta su brojna besmislena ograničenja, tako da je sada nabavka municije pojednostavljena, spravljanje municije za sopstvene potrebe legalizovano, nabavka vazdušnog i tetivnog oružja liberalizovana, baš kao i oružje na crni barut, hemijski sprejevi punjeni nadražljivcima i tzv. elektrošokeri". Definisani su i uslovi držanja oružja.
Kolekcionari i ljubitelji oružja će sada daleko brže i jednostavnije nabavljati oružje i delove za njega, a u sportsku kategoriju svrstano je i hladno oružje. Neka od pitanja koja se tiču primene pojedinih tipova oružja u lovu, kao i visina dažbina regulisani su drugim zakonskim aktima izvan ZOOM, pa ih ovom prilikom neću komentarisati. Ali, celu godinu nakon usvajanja i na samom početku primene novog ZOOM pokazale su se i pojedine manjkavosti. Kao ljubitelj i profesionalac, koji je u stalnom dodiru sa oružjem, fokusiraću se na dva problema koja, po mišljenju mnogih, predstavljaju značajan propust.
Pravo na samoodbranu je jedno od elementarnih prava i garantuju ga najviši pravni akti. Po ZOOM, u članu 11 stav 8 tačka 1, doslovce stoji da fizičko lice može posedovati oružje za ličnu bezbednost koje (uz niz drugih uslova među kojima je i bezbednosna provera nadležnog organa) ima opravdan razlog tj. "za oružje za ličnu bezbednost iz kategorije B - ukoliko učine verovatnim da bi im mogla biti ugrožena lična bezbednost zbog prirode posla ili drugih okolnosti".
Ovako formulisana odrednica problematična je iz više razloga. Pri nabavci sportskog ili lovačkog oružja, fizičko lice bez problema dokazuje ispunjavanje uslova lovnom kartom ili članstvom u streljačkom klubu. Kojom se aktivnošću dokazuje ugroženost? Da li je logično očekivati da to uradi građanin ako već policija radi bezbednosnu proveru podobnosti? Koji su kriterijumi za ugroženost, da li će i to biti jedno od diskrecionih prava MUP? Ko određuje momenat kada prestaje ugroženost, a time i razlog za držanje oružja za ličnu bezbednost?
Nakon toga, vlasnik mora da se bavi streljaštvom ili da proda oružje. Nije ostavljena mogućnost za posedovanje oružja licima koja neće da se aktivno bave streljaštvom, ali žele da imaju komad oružja "za svaki slučaj", jer se tako osećaju bezbednije. Šta se dešava ako nadležni organ zaključi da neko nije ugrožen, a on, ipak, bude oštećeni u napadu na život, telo ili imovinu? Da li će neko snositi odgovornost za procenu koja je ugrozila nečija elementarna prava ili će odgovor biti lakonski "ne bi te ni pištolj zaštitio"?
Pritom, ovakvo oružje za ličnu zaštitu ne smete držati npr. na radnom mestu ako ste zlatar ili vlasnik menjačnice novca, jer ga morate držati na adresi prebivališta ukoliko nemate dozvolu za nošenje. A i u kući vaše oružje u skladu sa Zakonom mora biti u ormaru obezbeđenom bravom. Da li se iko zapitao, koliko je uopšte smislena i praktična takva "zaštita"? Mišljenja sam da je neophodno izmeniti ovaj stav i tačku ZOOM, pošto je ovakvom formulacijom držanje oružja za ličnu bezbednost potpuno obesmišljeno, a to, svakako, ne ide u prilog ni građanima ni Republici Srbiji.
Takođe, jedan od uslova za posedovanje oružja iz kategorije B jeste zdravstvena sposobnost. Ne ulazeći u ocenu koje zdravstvene uslove treba da ispuni vlasnik oružja, osvrnuo bih se na činjenicu da za privatnu nabavku oružja to isto moraju da dokažu službena lica, pripadnici Vojske, Policije i bezbednosnih agencija. Apsolutno podržavam stav da vlasnik oružja mora ispuniti određene zdravstvene uslove, ali ako već ne moraju da prolaze obuku u rukovanju oružjem koje nose svakodnevno, zašto su u obavezi da prilažu zdravstveno uverenje?
Da li je moguće da pilot koji upravlja letelicom od nekoliko desetina tona, nakrcanom gorivom i oružjem dovoljnim da zbriše gradski kvart, treba da prolazi poseban pregled za lovačku dvocevku? Da li školski policajac koji čuva našu decu nije "zdravstveno ispravan", pa mu je za nabavku sportske malokalibarke potreban poseban pregled? Da li pripadnik Žandarmerije ili SAJ, koji provodi više nedelja na borbenom dežurstvu ili u KZB, treba da ima poseban pregled za nabavku lovačkog karabina?
Šta se dešava ukoliko (hipotetički) ne prođu pregled? Bivaju upućeni na lečenje? Menjaju posao? Ili to, možda, nije važno u "realnom životu" već samo na papiru, to je, ipak, njihova privatna stvar? Ako redovni zdravstveni pregledi ne postoje ili ne obuhvataju njihovu sposobnost da odgovorno nose oružje, to je užasan propust koji se mora momentalno ispraviti. Ali, ako su zdravstveno sposobni, čemu onda suvišan pregled? Da li je neophodno puniti budžet i na takav način?
Nadam se da će ove nedoumice ubrzo biti rešene i da će primena novog ZOOM doneti mnogo pozitivnog za vlasnike oružja i one koji to nameravaju da postanu.
|
