offline
- Recce
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 18 Apr 2011
- Poruke: 6273
|
RecA ::Neide nista po automatizmu!!!
Evo sta kaze zakon:
Rehabilitacija lica pravosnažno osuđenog u krivičnom postupku znači da se, pod zakonom propisanim uslovima, u određenom trenutku to lice ponovo smatra neosuđivanim, njegova osuda se briše iz svih evidencija, i prestaju sve pravne posledice te osude.
Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014 - dalje: KZ) poznaje dve vrste rehabilitacije - zakonsku i sudsku, čije su posledice iste, s tim što je izričito propisano da se rehabilitacijom ni u kom slučaju ne dira u prava trećih lica koja se na osudi zasnivaju (na primer pravo na naknadu štete).
Zakonska rehabilitacija je obavezna, nastupa po sili zakona, bez ikakve inicijative osuđenog, a odnosi se na lica koja, pre osude na koju se rehabilitacija odnosi, nisu bila osuđivana, ili se smatraju neosuđivanim. Da bi za ova osuđena lica rehabilitacija nastupila po sili zakona, potrebno je da protekne određeni vremenski rok od ranije osude, kao i da u tom periodu ne učine novo krivično delo. Rokovi za rehabilitaciju se razlikuju u zavisnosti od težine izrečene sankcije:
1. godinu dana od dana pravnosnažnosti presude (rešenja) ukoliko je lice oglašeno krivim a oslobođeno od kazne, ili mu je izrečena sudska opomena,
2. godinu dana od dana isteka roka proveravanja ako je licu izrečena uslovna osuda,
3. tri godine od dana kad je kazna izvršena, zastarela ili oproštena ako je lice osuđeno na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole ili kaznu zatvora do šest meseci,
4. pet godina od dana kad je kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ako je lice osuđeno na kaznu zatvora preko šest meseci do jedne godine,
5. deset godina od dana kad je kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ako je lice osuđeno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine.
U svakom slučaju, zakonska rehabilitacija ne može nastati ako sporedna kazna još nije izvršena ili ako još uvek traju mere bezbednosti.
Za razliku od zakonske, sudska rehabilitacija je fakultativna, moguća samo na inicijativu osuđenog lica, a do nje dolazi na osnovu odluke suda koji o toj molbi odlučuje. KZ propisuje da se ona može dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako u roku od 10 godina od dana kad je kazna izdržana, zastarela ili oproštena ne učini novo delo.
Čak i kada je istekao propisani rok, u kom osuđeni nije učinio novo krivično delo, sud nije dužan da ga rehabilituje, već će odluku od tome doneti po slobodnoj oceni, ceneći pre svega da li je osuđeni svojim vladanjem zaslužio rehabilitaciju, da li je, prema svojim mogućnostima, nadoknadio štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom, kao i prirodu i značaj učinjenog dela, te druge okolnosti od značaja za davanje rehabilitacije.
Sud neće dozvoliti rehabilitaciju ukoliko sporedna kazna nije izvršena, ili još uvek traju mere bezbednosti (što je malo verovatno imajući u vidu rok od 10 godina koji se za ovaj vid rehabilitacije traži), a sud može rehabilitovati i lice koje je više puta osuđeno, ako su u pogledu svake osude - svakog krivičnog dela za koje je lice osuđeno, ispunjeni svi uslovi za zakonsku, odnosno sudsku rehabilitaciju. Za odlučivanje o rehabilitaciji nadležan je viši sud.
|
