Zakon o oružju i municiji

• 1Ovo se svidja korisniku: Šid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

постоји. раније је био годину дана, а сада је пола године. време се рачуна од решења о наследству. а рок за предају у полицију до окончања оставинске расправе је 45 дана ако се ја добро сећам.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ако рок оде, оде и наследство.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ово нисам разумео баш најбоље. да појасним. власник је преминуо рецимо 1. марта. то не значи да ће 1. септембра оружје прећи у власништво државе. рок за предају у полицију на чување је 45 дана од смрти власника, дакле половином априла. неће вам нико замерити ако га предате месец дана по смрти, сви знају да се у том случају има још милион важнијих и пречих ствари за завршавање, али ово је обавезно да се уради без обзира да ли још неко у кући има оружје или не. после саме сахране и завршавања папирологије иде се на оставинску расправу, која је рецимо 1. априла. ако се одмах донесе решење, рок вам је шест месеци. скорашње искуство мог груповође је да се много килави због ове фамозне пререгистрације, али да и полиција схвата ситуацију и да се пре истека 6 месеци обнављају захтеви и све то иде без већих проблема. не знам тачно шта све треба да се приложи у том случају, тако да је најпаметније питати у локалној полицијској станици. ако си ловац није проблем, али ако ниси и не желиш да се бавиш тиме најбоље се учлани у неки стрељачки клуб, заврши обуку (осим ако ниси војно лице, резервни официр или по службеној дужности не носиш оружје) или ако хоћеш да будеш ловац положи ловачки испит (кошта 4000, то знам од пре две недеље, али услов за то је да имаш завршену обуку).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moze i za prvo vreme da se precuti za oruzije.

kad zavrsis ostavninu cevi sakrijes u podrum i neprijavljujes.
Kad sredis papire koji su vazniji lepo prijavis da si sredjivao podrum i nasao cevi zatrpane u nekom ormanu u i prijavis sup-u oni lepo pokupe i uradis dopunu ostavnine platis 3000-4000 dinara taksu za tu dopunu i mozes na miru da radis prodaju ili sta vec.

Proveren recept

• 3Ovo se svidja korisnicima: Recce, hyla, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo kako prodje zena iz Milanovca po tom pitanju

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/docekali-su-me-k.....je/m9dfrbm

• 4Ovo se svidja korisnicima: ssekir75, Milan A. Nikolic, RecA, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vlasnik oruzja ima zakonsku obavezu da oruzje cuva NEDOSTUPNO svojim ukucanima i bilo kome. Vlasnik oruzja ne mora da upozna porodicu sta od oruzja ima a clanovi porodice nemaju pravo i ne smeju da nose to oruzje bilo gde pa ni u PS. S druge strane drzavna uprava ima podatke o preminulom ( umrlica kod maticara), ima podatke i o zaostalom oruzju. Iole pismen advokat moze da skine odgovornost sa clanova porodice pokojnog vlasnika.

• 1Ovo se svidja korisniku: RecA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

е па ту је јадац, што би они морали по службеној дужности да иду кући и покупе оружје до окончања оставинског поступка. то нису радили ни у редовно време, а не сад кад не знају где им је глава због пререгистрације. са друге стране, лако може да се деси и ово што реца прича, да се правиш блесав, по принципу знам да га је било али не знам где је склоњено, чим нађемо јављамо. с тим штои се тада накаче као крпељи док се не нађе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verovatno je tu situacija kako gde, od grada do grada

• 7Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, miodrag, Bane san, manda87, voja64, ssekir75, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ссекир,

Ја сам то урадио овако (у договору с мајком, наравно). Када сам после годину и нешто дана од смрти оца (погодило се да је падала нека ревизија у то доба па сам понео утоку, а био сам иначе мобилисан, па сам дошао право са ''позоринице''; у то време (деведесетих) ми резервисти се ни у дугме нисмо разликовали од професионалаца, чак нас ни они нису разликовали. Велике станице по БГ (ја сам био у Старом Граду), па тек кроз разговор схвате да си резервиста. Иначе смо били обучени у њиховом рангу.
Углавном, одем код ''референта по оружју'' (интересантно је да су по свим општинским управама углавном жене), извадим мој тетејац (ништа чудно, пола нас је онај службени, као неразрађен и замашћен држало код куће). Средимо за минут, а госпођа пита: ''Овај горе, Јово, то ти је отац?''. Да.
Он треба да донесе два пиштоља на увид. ''Види ти то с њим'' кажем ја. ''Како?''. Ено бежанијског новог гробља, тамо је већ дуже од године.
''Добро, а пиштољи? Оставина?'' поче она да вади ствари колико може или да се покрива. Ја јој одговорим (још није био Дејтон). ''Колегинице, он је имао петорицу браће у Сарајеву. Послао им је то што је могао - два пиштоља, да се бране као за време Другог св. рата па шта буде.
Она ми је дала цедуљицу, на њој сам то исто написао, ставила у предмет, предмет запечатила и - ништа порез, ништа нагле провере, претреси...А драгоцене успомене су на сигурном месту.

Како је сада, не знам, али знам да увек има неко кога ћеш убедти и ко неће да се кида због тебе...Колико пута смо ми то на позорници радили: видиш да је веће зезање да га приводиш, него да му опалиш два шамара и пустиш...

• 3Ovo se svidja korisnicima: RecA, Bane san, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

знам ја то, чика сиријусе, зато и кажем: има га, знам да га има, а где је, е то не знам. а нешто слично се десило и нама. очев ујак донео је из априлског рата коњички карабин. нов новцат, цевка сија као хромирана, брунинг као малопре да је урађен. ретко се појављивао у јавности, али сам отприлике у то време кад си ти решавао то што си имао и ја пуцао из њега. после сам га очистио ко што бог заповеда, и оставио. међутим, деда воја га није склонио исти дан јер је било време жетве, а нашао га је мој братанац који је тада имао 4,5 године. деда га је онда негде сакрио и после неколико дана умро. где је, немамо појма ни дан данас. детектор не помаже јер су греде коване кланфама. додуше, ни брата ни братанца савршено не занима оружје, једино би га брат задржао као успомену на деду. е иисто тако може да се деси и са легалним оружјем, да наследници буквално не знају где је остављено.