offline
- Recce
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 18 Apr 2011
- Poruke: 6279
|
- 37Ovo se svidja korisnicima: voja64, Parker, lord sir giga, dac, 357magnum, bojank, Toni, A.R.Chafee.Jr., Krusarac, amstel, 5.56, Libertas, hyla, simazr, DrugiREI, kunktator, miodrag, Shomy, pein, Thunderlion, zdrebac, su27, DPera, aleksmajstor, Metanoja, Milan A. Nikolic, dragoljub11987, blackbeast, YU-UKI, RecA, 4bobo, Gosha101980, manda87, Istman, Zi0mek, HrcAk47, darcaud
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
OK, hajdemo onda ovako:
U vezi sa poslednjim u nizu (najblaze receno) diletantskih poteza trenutne vlasti i izjave Predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koja se odnosi na „...razoružavanje Srbije...“, putem revizije legalno stečenih dozvola za posedovanje, nošenje i upotrebu oružja, protivna je zdravom razumu i vodi u kršenje prava, slobode i krajnjem onesposobljavanju čitave nacije.Dosadašnji zakoni, koji su za cilj imali bezbednost pri rukovanju i korišćenju oružja u našoj zemlji, čak i u slučaju skorašnje tragedije, bili su primenjeni i poštovani od strane odgovornih lica koja su oružje posedovali. Samo da podsetimo, u Srbiji je još uvek na snazi Zakon o upotrebi streljana, funkcionisanju streljačkih društava, u svrhu obuke u bezbednom korišćenju oružja. Nekada je obuka bila sastavni deo školskog sistema, kako u osnovnim tako i u srednjim školama, gde se nije mogla dobiti prelazna ocena iz predmeta Opštenarodne odbrane bez uspešno obavljenog bojevog gađanja, vojničkom puškom M-48 u kružnu metu na daljini od 100m. Naša Streljačka društva-Streljačke družine, bile su zastupljene i deo svake Mesne zajednice. Iz njih su proizašli naši (Jugoslovenski, a kasnije i Srpski) najbolji sportisti, strelci koji su ponosno, sa takmičenja širom Sveta, dolazili okićeni brojnim medaljama.
Naši đaci, naša deca iomladina, na ovim prostorima, bili su upoznati sa korišćenjem i upotrebom oružja, bez straha, uz veliko poštovanje koje je u našem narodu generacijama bilo podsetnik na krvava nasleđa. Niko se nije usuđivao skrnaviti oružje, iako je bio obučen rukovati njime. Bili smo spremna nacija, sposobna da se odbrani i zaštiti. Ovaj predlog zakona, uskraćuje nam, ponovo, pravo odbrane i zaštite, i odbija one koji su nas mogli ponovo ponosno predstaviti na tim takmičenima. Razlog suprotstavljanja ovom potezu Predsednika i Vlade Republike Srbije leži i u činjenici, da je na teritoriji Republike Srbije sve veći priliv imigranata, koji dolaze iz ratom zahvaćenih područja Iraka, Avganistana, Sirije...Čest je sučaj da su ti, većinom stasali i vojno sposobni muškarci, naoružani, i da predstavljaju pretnju lokalnom stanovništvu. Previše često, nije za zanemarivanje, pljačkaju, maltretiraju i napadaju naše sugrađane. Od nas se očekuje da se goloruki branimo, ili da čekamo da završe pljačku, maltretiranje ili silovanje, uz Predsednikove tvrdnje da će nas zaštititi policija i vojska. Ni policija ni vojska nisu uspele da sačuvaju živote dece, i to ne jednom, već su nas izneverili više puta.
Umesto da nam se obezbedi osnovno ljudsko pravo samoodbrane, građani, već preplašeni, biće još više onesposobljeni i nespremni. Razoružana država je uvek na meti svih. Bez vojske, još od ukidanja obaveznog služenja vojnog roka, ovo je još jedan pokušaj u nizu, da sebe kao narod ponudimo bilo kom stranom osvajaču. Razoružavanje države, tj.stanovništva, nam kroz istoriju ništa dobro nije donelo, ali se niko očigledno ne vodi primerima i nije ih briga za ranija, pa tako ni za buduća krvoprolića. Zaključak ovome može biti samo jedan. Priprema nastupanja u režiji bilo koje strane sile, počinje ovako. Onesposobi pa osvoji, najlakši je način orobljavanja i zatiranja jednog naroda. Predsednik je ovim zakonima upravo otvorio vrata na koja će ući mnoga zla, i oduzeo nam pravo da se usprotivimo, odbranimo i preživimo
Srbija je drzava ciji Vrhovni komndant i Predsednik javno kaze da nema dovoljno ljudstva cak ni u specijalnim snagama (koje svuda predstavljaju samo deo ukupnog ljudstva). Imamo decenijske teritorijalne sporove sa susednim drzavama i deo fakticki okupirane teritorije od strane pobunjenicke populacije koja je vec dokazala svoju teroristicku orijentaciju tokom progona srpskog stanovnistva ali i procentualno najvecim ucescem u sastavu ISIL formacija u odnosu na broj stanovnika. U takvim uslovima protura se prica da je oduzimanje oruzja esencijalno pitanje za bezbednost stanovnistva.
U opustelim selima staracko stanovnistvo treba goloruko da brani i sebe i svoju stoku od copora pasa lutalica i zveri.
U okolini Vranja, Preseva, Bujanovca i drugih naselja, mestani cak i uz prisustvo Zandarmerije ne mogu bezbedno da udju na svoj posed jer ih napadaju organizovane siptarske bande koje kradu sumu i otvaraju vatru na nase policajce.
Ekonomski ucinak najavljenih mera je katastrofalan. Trgovci oruzjem i opremom, uposlenici u lovstvu i turizmu, radnici strelista i sportskih klubova kao i njihove porodice ostaju bez prihoda. Ko ce i gde da ih zaposli?
Sta ce biti sa oruzjem koje se oduzima vlasnicima? Da li ce biti placena trzisna cena ili ce to opet neko proceniti kao zemljiste za auto-put pa ce neciji otac ponovo masno zaraditi na prodaji u inostranstvu?
Da li iko vodi racuna o nivou troskova i ulozenog novca od strane legalnih vlasnika oruzja koji se sliva u drzavnu kasu? Razni pregledi, takse, potvrde, obuke, uverenja... Valjda se jedino u Srbiji placa porez na oruzje za licnu bezbednost. To je po misljenju vlasti luksuz koji treba naplatiti. Lov u skupim vozilima i sport valjda nisu?
MUP nikada nije izasao sa konkretnim podacima i presekom za napr. 5 godina o
- broju izvrsenih krivicnih dela uz upotrebu vatrenog oruzja
- procentu rasvetljenih takvih dela
- procentualnom ucescu legalnog oruzja u takvim delima
- koliki procenat smrtnih posledica od upotrebe vatrenog oruzja odlazi na samoubistva
i niz drugih pitnja koja proizilaze iz ove problematike.
U javnost se cesto izlazi sa proizvoljnim procenama o broju komada oruzja, vlasnika, i uvek se potencira na tome da je to "ogromna brojka". Sve bez ikakvog uporista u realnosti i odgovornosti za dezinforamcije.
Sa druge strane, drzave koje nam po mnogo cemu predstavljaju uzor imaju daleko liberalnije zakone i proprcionalno vecu kolicinu oruzja po glavi stanovnika (da pomenemo Svajcarsku, Finsku, Austriju...)
U ovo vreme medijske harange pozivaju se da daju "strucno misljenje" ljudi koji nemaju nikakve veze sa ovom problematikom. Uz svo postovanje za umetnicki doprinos navoditi misljenje nekakave Konstrakte ili Vlada Georgijeva po ovim pitanjima ima manje smisla nego traziti savet od prosecnog keramicara, kafedzije ili kamiondzije.
Na kraju, ali ne i poslednje, bezbednost je drustveno stanje koje je u najvecoj meri uslovljeno pravilnim usmerenjem i edukacijom stanovnistva a ne restriktivnim merama.
|
