Recce vas predlog o otkupu oruzja se mogao sinoc cuti na jednoj TV stanici.Mogu reci realno jedan jedini konkretan predlog koji je vidio svjetlost dana a tice se legalnog oruzja .Valjda ce neko ko propisuje ove zakone imati i to u vidu.
Pazite sta pisete ljudi,prvenstveno zarad vas jer definitivno se cita forum dobrano.
Џабе закон,кад они што треба да га спроведу,не спроводе га.Није Србија,већ Црна Гора.То му дође исто стање.
Котор: У аутомобилу 18-годишњака арсенал ножева, тужилац није препознао кривично дело
Претрес аутомобила 18-годишњака уследио је јер га је полиција пратила због других сумњивих радњи, због чега је био под присмотром.
"Јутрос око 07,40 х, предузимајући планске активности око обиласка школа на територији Општине Котор од стране ПС СКП извршен је преглед лица и возила и то Ј.К. ( 18 ) из Рисна. Преглед је извршен на школском паркингу у Котору и у возилу је пронађено пет ножева, дрвена бејзбол палица, метални бокс, електрични шокер, више комада разних алата погодних за обијање брава, универзална клешта са прикључцима, две лампе..."
Они који желе да задрже успомену на деду, оца или покојног мужа, могу ове цеви и да онеспособе. Процедура кошта око 150 евра, од чега су око 100 евра трошкови лиценцираног оружара, који ће извадити ударну иглу, пробушити цев и све заварити. Преосталих 50 евра су трошкови одношења у Крагујевац, у Агенцију за испитивање, жигосање и обележавање оружја, направа и муниције, ради добијања потврде да је оружје онеспособљено, као и издавање дозволе за поседовање таквог оружја у МУП-у.
Citat:
Легално оружје, пак, према речима Душка Илића, из Националне асоцијације за оружје Србије (НАОС), поседује око седам одсто грађана, односно нешто више од пола милиона. Они имају регистрованих око 766.000 комада, од чега око 220.000 кратких цеви. Председник државе најавио је да ће овај број бити смањен за око 90 одсто. Илић очекује да ће у поседу грађана реално остати око 40.000 пиштоља.
- С обзиром на то да је понуђен и откуп за легално оружје, верујем да ће један број људи, око 10 одсто, вратити оно што им није потребно, а што су вероватно наследили - каже Илић.
Са оваквим људима не челу НАОС-а одузимаће и пиштоље на воду а они неће ни реч рећи.
Прво, да ли је оружје (у поседу грађана) имовина, приватна илити лична својина? Ваљда јесте. А ево шта о имовини каже устав:
Citat:Право на имовину
Члан 58.
Јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
Право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.
Законом се може ограничити начин коришћења имовине.
Одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено је само у складу са законом.
Ко је тај који одређује шта је јавни интерес, по ком основу тај има право одлучивања и како се оно може примењивати на целе категорије становништва па још по врсти имовине? Једно је кад се некоме например експроприше земља е да би се изградио пут, ту је јавни интерес јасан и тешко га је оспорити. Али сасвим је друго одузимати маси становништва право својине једне врсте предмета (па још у начелу дозвољене цивилима, не говоримо о војној опреми овде). Зар не би требало да се ту јавни интерес оцењује појединачно, од случаја до случаја?
Ограничење начина коришћења мало је другачија прича. Ту има простора за ограничења (дозвола за ношење, начин преношења, простор у којем је дозвољена употреба итд) али ограничење не би смело залазити у саму суштину и намену предмета у поседу, као што је лепо илустровао колега Бојан, примером аутомобила.
Друго, зашто и по ком основу полиција, или било ко, може имати дискреционо право одлучивања о својини? Ако постоје јасни и мерљиви критеријуми онда не може бити дискреционог права. То је већ могућа дискриминација, зар не? Мени дискреционо право одузимања имовине или ограничавања њеног коришћења има смисла само као привремена мера, никако трајна. Пример: уплашена родбина тражи да се оружје одузме сенилном члану породице. У таквом примеру полиција би могла (само привремено) одузети оружје и задржати га до коначне одлуке надлежног тела (суда, рецимо).
Треће, колико се сећам један од принципа на којима се темеље закони у овом делу света каже да се законски једном стечена права не могу умањивати. Дакле ако је неко по важећем закону испунио услове и стекао право на набавку и држање оружја одговарајуће категорије онда ниједан нови закон не би смео то право оспорити или умањити. Све нове категоризације и услови смели би да важе тек од дана доношења новог закона, за нове набавке, а не ретроактивно, зар не?
Да ли би неко од правника ово могао мало да разјасни? Да ли је уопште неко оцењивао уставност овог закона? О овим мерама да и не говорим.
Тзв. јавни сервис за који смо сви приморани да плаћамо претплату. Емисија Таковска 10 под насловом "Зашто нам не треба оружје". У опису видеа стоји:
Citat:Čini se da nikada do sada u srpskom narodu nije bila jača svest da je lično naoružanje civilima nepotrebno i da će proizvesti više štete nego koristi. Da li smo ovu lekciju mogli da savladamo i bez dve jezive tragedije.
U Srbiji od ponedeljka teče akcija nekažnjenog vraćanja svake vrste naoružanja koje se legalno ili nelegalno nalazi kod civilnog stanovništva.
Непристрасност на нивоу Дер Штурмера. Жена из службе за сузбијање криминала МУП-а републике Србије која не зна или намерно лаже о најосновнијим стварима.
Пре емисије пуштена је 7. епизода серијала "Фантастична планета" под насловом "Оружје" у ком за разлику од горепоменуте емисије аутор поприлично непристрасно истражује питање ватреног оружја у САД, Исланду (где готово свака кућа има пушку а последње убиство ватреним оружјем се догодило пре 15 година) и БиХ (где се говори о минама па није непосредно везано за тему).
Nisam pravnik, ali njihova logika je ta da ti država ne oduzima stečenu imovinu (osim ako nisi počinio neki prekršaj), već ti oduzima dozvolu koju ti je izdala. Onda ti imaš obavezu da nakon oduzimanja dozvole, to oružje pokloniš, prodaš ili predaš državi, jer više nisi legalan vlasnik (oduzeta ti je dozvola za držanje ili nošenje).
Kao recimo za automobil. Država ne može da ga oduzme (osim ako njime nije počinjeno krivično delo) ali može da oduzme dozvolu za upravljanje motornim vozilom. Razlika je ta da u tom slučaju automobil možeš da zadržiš, ali oružje ne.
