|
|
|
Poslao: 19 Dec 2014 23:45
|
offline
- Pridružio: 31 Avg 2014
- Poruke: 45
|
Bobo123 ::Ne imenujem 
Desavalo se da ljudi koji su u svakodnevnom kontaktu (policija) sa oruzjem naprave gresku, srecom ne tragicnu. Rupa u stolu nemi svedok nemilih dogadjaja...
kod mene u kraju, na zurci se klinci igrali lovackim karabinom i, naravno, jedan dobio metak u glavu, ovaj drugi u zatvor...
A da ne pricam za tonu slucajeva koje znam, gde je metak zavrsavao u televizoru, stolu, podu, zidu...
Ja kad vidim budalu koja mlati oruzjem, repertira, zakocuje, prazni -puni, ili ga nosi mimo propisa - bezim glavom bez obzira !
Nas su u vojsci ucili: "prazna puska jednom godisnje mora da opali !"...
Oruzje nije za neozbiljne, a posebno ne za Dzon Vejnove, Tarzane i slicne...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Dec 2014 10:32
|
offline
- MikeHammer
- Počasni građanin
- Dimitrije P. Majkić
- ginekolog amater
- Pridružio: 21 Nov 2014
- Poruke: 750
- Gde živiš: Beograd
|
U vremenu u kom se većina filmova snima s velikom količinom oružja i igraju se video igre u kojima se koristi oružje a u kom je ukinuto služenje vojnog roka mladi ljudi nemaju kada gde i od koga da steknu pravi odnos prema oružju.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Dec 2014 12:26
|
offline
- teodorica
- Ugledni građanin
- Pridružio: 10 Feb 2007
- Poruke: 474
- Gde živiš: Sremska Mitrovica
|
Odgovornost prema oruzju se neguje od malih nogu.Vise volim i one sto ih oruzje ne interesuje od onih sto sve znaju.Prvi ga nece ni dirati zbog nezainteresovanosti.Ovi drugi,kad ga jednom uzmu u ruke,preuzimaju i odgovornost.Nas urodjeni seljoberski stav prema oruzju,doduse ce se vrlo tesko izleciti.Nema tu izgovora mentalitet i kojekakve gluposti.Sve se u zivotu oblikuje.Zavisi samo sta nam se servira.Tek na kraju treba da stupi drzava sa zakonima jednakim za sve.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2014 17:48
|
offline
- ssekir75
- Legendarni građanin
- Pridružio: 16 Jun 2010
- Poruke: 3147
- Gde živiš: bela crkva banat
|
а како, пријатељу, да се обликује одговорност према оружју, кад се све чини да деца не дођу у додир са њим??? кад сам ја био клинац, у оно "зло и диктаторско време", ваздушна пушка и тРомос АПН су били третирани као играчке. дијаболе и малокалибарска муниција куповала се у књижари и гвожђари. колико пута нас је милиција видла како гађамо свраке и вране, и једини коментар је био "децо, пазите да неком не истерате очи са тим пушкама". ни чија је, ни одакле ти, ни ко ти дао, ни не дај боже. стрељачке секције у свакој школи биле су нормална појава, а и одбрана и заштита су, иако већини досадне као предмет, ипак чиниле своје. а сад, не дао ти бог да виде ваздушару код детета. не опра те дунав. одбрана и заштита укинуте, војска такође. родитељи не подносе оружје, а дете воли (мој случај), нема ко да га научи, и чим дође у посед ето могућности да дође до белаја. строг закон је управо рецепт за велики број несрећа. дозвољавањем нормалне употребе оружја само ће се повећати свест код људи који га поседују, а богами и код оних који не поседују а волели би.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2014 18:32
|
offline
- manda87
- Počasni građanin
- Pridružio: 18 Dec 2014
- Poruke: 807
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Ја сам од малена заволео оружје. Нажалост мој отац није никада волео, али је ипак имао пушку и пиштољ.
Од њега нисам могао ништа да научим. Једном приликом је ушао да узме пиштољ, пошто нису успели да закољу вепра од 300 кила, и како он и дан данас каже, случајно је секретарица попила метак. Мислим на машину не на жену. 
До краја средње нисам имао ни прилику да се срећем са оружјем, мада сам чачкао по нету.
Е онда дође војска. Ту сам и научио и шта и како.
Прво и основно правило: Оружје се увек третира као да је пуно. не да јесте пуно, већ као да је пуно.
За проверу треба мање више једна секунда, а неко, не желећи да протраћи ту једну секунду цео живот ће да робује.
После сам радио 4 године у ВП, и тамо наравно је основно "смарање" које живот значи, провера, провера и само провера.
Никада нећу заборавити када смо у војсци завршили са чишћењем наоружања, зовне ме заћа и каже, Манда, ај донеси ми цигаре са стола. Ја скокнем, нисам прешао 10 метара, каже он, е не мора имам овде.
Вратим се ја, узимам пушку да је ставим у сошку, а он пита, јел празна? Ја кажем наравно. Деде провери. Ја скинем оквир, откочим, затварач назад, кад метак испаде. Школски наравно.
УВЕК проверите, макар се окренули на секунду од оружја, још та једна вас неће ништа коштати.
Строг закон не ваља у сваком случају, а најважније је образовање, не едукација, јер је то туђица већ образовање.
Читам на америчким форумима, жале се да од државе до државе су различити закони, али већина само пита, који пиштољ за скривено ношење, која пушка за одбрану куће... Ја у себи. Добро је вама. Не кукајте.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2014 18:54
|
offline
- ssekir75
- Legendarni građanin
- Pridružio: 16 Jun 2010
- Poruke: 3147
- Gde živiš: bela crkva banat
|
имао је и мој отац пиштољ, али иако га никад није крио, није га волео. у 99% сам ја и гађао из њега и одржавао га. а основне ствари ме је научио комшија, стари ловац, који ми је и давао ваздушару. у моје време нета није било, учили смо гледајући партизанске филмове и евентуално кад су били дани армије, овог или оног рода, па посете касарни. теча ми је исто пуно причао као клинцу, тек се био вратио из војске и био је пун утисака, тако да сам још пре школе знао и шта је то радар и како отприлике ради, и шта је ербејац, троцевац, шарац... да се авиони деле на ловце, извиђаче, бомбардере и "оне што возе падобранце" (нишлија, јбг ), да није свако возило на гусеницама и са топом тенк већ има ту још неких сокоћала (ово ми додуше није било баш сасвим јасно) и још гомилу којекаквих глупости. сећам се да су једном у обданиште дошли војници за дан армије (тамо негде 81-2.) и расклопили једну паповку и једну м70, а ја пипнем "федер" и кажем "ово је повратна опруга". умал нису попадали у несвест дете од 5-6 година зна шта је повратна опруга у трећем разреду сам расклопио и склопио м70, такође на велико чуђење војника (сећам му се и имена, кнез анте са хвара ) са 7 година пуцао из стричеве тоз 63 (имаћу ту пушку пре или касније) а са 12 из карабина 30-06. имам скоро 39 година, бог живи зна колико метака иза себе, бокерицу и два карабина, резервни официр пешадије, ловац и стручни пратилац, и не видим да ми нешто смета то што сам одмалена с оружјем. и у недељу сам се оладио кад сам гледао једну тоз 66 од једног груповође, јер је матори на доручку није испразнио већ само спустио петлиће. срећа моја што увек гледам да ли је пушка празна, чак и кад знам да јесте. јес да нико не би страдао јер сам је окренуо у поље а није ни била напета, али опет... од недеље ће богами све пушке на доручку бити преломљене, бар у мојој групи!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2014 20:29
|
offline
- duxhm
- Legendarni građanin
- Pridružio: 12 Maj 2010
- Poruke: 2928
|
@ssekir75
Moj otac nikada nije ni imao vareno oruzje. Valjda mu ga bilo previse u detinjstvu Mislim da covek ne mora da se rodi sa oruzjem da bi bio odgovoran prema istom. Sto kazes bitno je da te interesuje, a znanje se skupi ovako ili onako.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
