offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
Republikanac ::
Jovan Nenad ::
Moram na ovome da se zadržim.
Zar se ,,srpska nacionalistička ideja,, iz 90ih (kako autor teksta to nazva) može uopšte smatrati nacionalizmom?
Imala je sve oblike etnocentrizma. Osim toga, Balunovic i ti se u ovome sasvim slazete, Princip nema nista sa ovima koji su 90. ih godina XX veka "srbovali".
Taj etnocentrizam koji pomineš, a čiji su ideolozi bivši komunistički apartčici (Šešelj, Drašković, Milošević i dr.) , koji su, uzgred budi rečeno, svako u svojim različitim političkim razvojima, bili oponenti srpskog nacionalizma, ne može se smatrati srpskom nacionalističkom idejom koju poznajemo. Sa Balunovićem se ne slažem upravo u tome što on kroz ovaj nemušt program/iskrivljenu predstavu, pokušaj nacionalizma iz 90ih, kritikuje srpski nacionalizam, što je iz starta pogrešan pristup.
Citat:Jovan Nenad ::
Dakle, čak i on, koga neki danas nazivaju jedinim srpskim fašistom, pre je bio jugoslovenski nego srpski fašista.
Nije jedini, ali je svakako jedan od najznacajnijih. Milan Stojadinovic bio je fasisoidan, dakle "mirisao" je na naciste, ali nije bio sasvim njihov. Dimitrije LJotic nije bio jedini srpski nacista, nego predvodnik malene grupe koju danas nazivamo ljoticevcima. Strahinja Janjic, Velibor Jonic, Kosta Musicki itd. su svi redom nacista do naciste.
Da li je srpski nacizam postojao,u nekom drugom ili Ljotiću, koji je poslužio kao istorijski pandan nacizmu nekih drugih naroda na ovim prostorima, nije tema ovde. Njega sam iskoristio kako bih na njegovom primeru (kao najekstremnijem) predstavio srpski nacionalizam s početka 20. veka. Kako je on sve suprotno onome za šta ga danas optužuju.
Jovan Nenad ::
Pripadnici Mlade Bosne svakako naginju ka, tada privlačnim, levim učenjima, međutim, oni su pre svega Srbi-Hrvati-jugoslovenski nacionalisti.
Gavrilo Princip se na saslusanju izjasnio kao "Srbohrvat", a u toku saslusanja je na nekoliko mesta ponovio da mu je cilj stvaranje slobodne Jugoslavije. Smem da se kladim da oni koji danas medju Srbima velicaju Principa ni u najgorem snu nece to da priznaju, a mnogi od njih i ne znaju za te podatke! 
Jovan Nenad ::
Treba li pomenuti da su se među mladobosancima našli i Jezdimir Dangić i Dobrosav Jevđević kasniji četnički komandanti i antikomunisti, kao i Muhamed Mehmedbašić, takođe pripadnik ravnogorskog pokreta. Mustafa Golubić iako kasnije revolucionar, agent SSSR-a, na Solunskom procesu izjasnio se kao ,,Srbin muhamedanske vere,,.
Eh, pa nasao se i Ivo Andric, buduci clan SKJ i apologeta titoistickog rezima u medjunarodnim okvirima. Bio je tu i dr Mladen Stojanovic, kasniji partizanski komandant Kozare i brat mu Sreten Stojanovic, buduce veliko ime jugoslovenske likovne umetnosti itd. Ne mozemo se 1914. godine deliti na partizane i cetnike?!?
Naravno - možda bi Gavrilo Princip 1941. pristupio NOP-u, možda i Četnicima, to ne možemo znati. JAsno je samo da je Mlada Bosna bila pro-srpska, organizacija jugoslovenskih nacionalista.
Citat:Jezdimir Dangic je u emigraciji, posle Drugog svetskog rata, izdavao novine u kojima je tvrdio da Srbi sa Hrvatima nemaju ama bas nista zajedno, da poticu iz Indije i da je njihovo ime staro nekoliko hiljada godina. A bio je ranije pripadnik "Mlade Bosne" ranije!?!
Jovan Nenad ::
Jezdimir Dangić? Jel to nakon što su ga streljali 1947. godine?
Citat:Međutim, opšti trend u Srbiji jeste takav da se, u želji da umilostivimo naše nove prijatelje, i u zebnji da ih neka naša izjava ne bi rasrdila, ponašamo u skladu sa tim, te se i u slučaju Gavrila Principa može čuti kako iza njegovog čina stoji nekakva teroristička internacionala toga doba a da njegova, i borba Mlade Bosne za cilj nije imala oslobođenje Bosne od tirjanstva i okupacije države-tamnice naroda i ujedinjenje sa Srbijom-pijemontom jugoslovenstva.
To sa terorizmom nema nikakve veze! To je kalemljenje savremenih teorijskih pojmova na neko proslo vreme u kome sami ti pojmovi nisu ni postojali! Meni je mnogo smesno kada cujem, recimo, da se dinastijski sukob izmedju kralja Dragutina i kralja Milutina u Srbiji (trajao od 1302. do 1312. godine) kod nekih ljudi naziva "gradjanskim ratom". Pa, ko su bili gradjani u Srbiji na pocetku XIV veka kada taj pojam ne postoji nigde u Evropi, ama nigde na svetu u to doba? Ili, ovo je cak uslo u istoriju umetnosti kao termin "karolinska renesansa". A renesansa ce se pojaviti tek pola milenijuma kasnije!?!
Dakle, niko nije terorista na pocetku XX veka, pa ni Princip! Niko nije terorista ni od atentatora na kralja Aleksandra I u Marseju 1934. godine jer se ni tada niko ne naziva teroristima. Imamo "pun kufer" pamfleta marionetskog nedicevskog rezima u Srbiji ili ustaskih vlasti u NDH i u njima se umesto "terorista" za partizane (negde i za cetnike) koristi izraz "banditi".
Mislim da se termin terorista u slučaju Gavrila Principa koristi kako bi se Nadvojvoda Ferdinand u ulozi žrtve približio današnjem evropljaninu.
Citat:Jovan Nenad ::
U skladu sa opštim trendom nostalgije i žala za državom Habsburga zaboravlja se da ona nije bila samo zemlja valcera, Hajdna, Mocarta, Šuberta, već da je istovremeno, zaista bila i tamnica naroda.
Austro-Ugarska je po svemu na pocetku XX veka bila jedna dotrajala i raspadajuca tvorevina, nesto od srednjovekovnog konglomerata raznih oblasti koje je na okupu drzala jos jedino kruna Habzburga oslonjena na najratobornije krugove u vojsci, tromu birokratiju i spijune koji su bujali na sve strane. Nemali broj ljudi se sprdao sa njom (Jaroslav Hasek, Ernest Hemingvej itd.) Ona jednostavno nije bila sposobna da izdrzi trku sa drugim velikim silama, cak je i Rusija miljama odmicala od nje u razvoju. Gledajuci njenu imperijalnu logiku, Austro-Ugarska je morala da napadne Srbiju i da pokusa da se probije do Soluna i dalje, na istok, kako bi mogla da parira Velikoj Britaniji, Francuskoj, SAD, pa i Rusiji.
Ovde se slažem s tobom. Sve i da nije bilo Sarajevskog atentata i Prvog rata, Monarhija je bila osuđena na nestajanje.
Citat:Jovan Nenad ::
U skladu sa tom nostalgijom, Gavrilo Princip prikazuje se kao krvnik koji je svojim hicem, prekinuo život ne samo nadvojvodi, već i tom centru evropske kulture i preteči multietničnosti.
O, divna je ta multietnicnost bila. U Dalmaciji su, recimo, u Gimnazijama tek na pocetku XX veka uspeli da se izbore da srpska i hrvatska deca uce na svom maternjem jeziku. Veca je etnicka, a svakako verska, tolerancija bila u Turskoj nego u Austro-Ugarskoj. U Turskoj nije bilo sa vrha propagiranog antisemitizma. U nekim austro-ugarskim gradovima, u Zagrebu, na primer, ali ne samo u Zagrebu, u XVII veku je bio zabranjen ulazak u grad Jevrejima! U isto vreme jevrejska trgovina je cvetala u Turskoj s obzirom da je Turcima bilo ispod casti da se bave trgovinom.
Zaboravio si danak koji su Jevreji Beču plaćali pa sve do pada Monarhije.
Citat:Jovan Nenad ::
Ne znam da li Gavrilo Princip pripada Kusturici ili Amfilohiju, ali znam da on nikako ne pripada Bosni i Hercegovini jer se on upravo svojim delom njoj suprotstavio. Bosna i Hercegovina je, ovakva kakva je danas, kao ideja nastala u Beču, u istom dvoru u kome njegova sjena luta već sto godina.
S obzirom na ponasanje danasnjih elita na nasem prostoru, Princip ne pripada nikome! Ni Srbiji, ni Hrvatskoj, ni Bosni i Hercegovini. Jednostavno nismo vredni takvih velicina. Sposobni smo samo da ih ukaljamo. Zato je bolje da se on i "Mlada Bosna" proucavaju kao istorijskih fenomeni, strogo naucnom metodologijom i bez primesa prigodnih govora sto ih politicari (ili popovi) "drobe" o znacajnim godisnjicama.
Ovde se takođe sa autorom nisam složio. On napominje da on treba da pripadne narodima BiH kao simbol anikolonijalne borbe. Ja mislim da su Princip i Bošnjaci danas najveći neprijatelji. To nam uostalom i pokazuje njihov odnos prema Principu i svemu što su on i Mlada Bosna predstavljali. Pucajući u nadvojvodu, Princip je pucao i u tadašnju politiku bečkog dvora prema BiH, koja se, zašto lagati, danas baštini upravo u modernoj BiH.
Citat:Napomenuo bih samo jos ovo, nevezano za tvoj odgovor. Narodu se servira jedna stereotipna slika da su nasi istoricari neaktivni, da nam se namece krivica za izbijanje Prvog svetskog rata, da je zapadna propaganda strahovita itd. Prema onome sto pratim nista od toga nije tacno. Niti su nasi naucnici neaktivni, naprotiv, u Beogradu se priprema impozantan skup istoricara o toj temi, niti nam se od svetske nauke pronalazi krivica za rat (druga je stvar sta pricaju politicari, ali ne moze se na osnovu ponasanja politicara tumaciti rad ozbiljnih naucnika u svetu) niti je ta propaganda sa Zapada toliko mocna.
Ono sto je svakako pohvalno to je da se nasa naucna elita nije "upecala" da pravi "dane pijeteta" Ceru, Kolubari itd. nego se skoncentrisala na razgonetanje najzamrsenijih delova 1914. godine, a to je svakako Julska kriza i njeno prerastanje u Prvi svetski rat. Time je uhvatila tokove sa svetskim tendencijama jer u fokusu stranih istoricara, koliko sam primetio, nisu ni Marna ni Tanenberg, nego upravo Julska kriza. Sve ide u prilog onoj tezi koja je izrecena odavno, a to je da se Prvi svetski rat nije mogao izbeci, ne zbog Srbije, ne cak ni zbog Austro-Ugarske specijalno, vec zbog konstelacije snaga u svetu na pocetku XX veka.
Ja se nadam da si u pravu i da ćemo u ovom procesu izbeći ulogu krivca.
|
