Citat:Video: Pesma posvećena drugom pešadijskom puku „Knjaz Mihailo“ koji je dobio naziv Gvozdeni puk.
Пукни зоро
Da li čuješ mila
moga konja kas,
da li čuješ sa planina
zove te moj glas.
Zasviraše trube
završi se boj,
zvona zvone, zora sviće
vraćam se rode moj.
Aj pa, pukni zoro
staru majku probudi,
pa da vidi
ko joj dolazi.
Aj pa, pukni zoro
moju dragu da ljubim,
bele grudi
da joj zagrlim.
Kad tamo daleko
vidim odžak siv,
staru šljivu, rodnu njivu
vraćam se kući živ.
A najboljih nema
odneo ih boj,
čuvala me slika tvoja
vraćam se rode moj.
(Petar Ristanović – Srpski Akademski krug)
10:28, 27.01.2016.
Izložba o "Gvozdenom puku" u Nišu
Ratna zastava ovog puka najodlikovanija
Citat:U niškoj galeriji Sinagoga u četvrtak 28. januara u 12 sati biće otvorena izložba posvećena najodlikovanijoj jedinici u srpskoj vojsci - Drugom pešadijskom puku "Knjaz Mihailo’’ prvog poziva, odnosno “Gvozdenom puku”.
Ovaj puk je mobilisan u Prokuplju početkom oktobra 1912. godine, a činili su ga vojni obveznici od 21. do 31. godine života.
U toku ratova 1912 - 1918. godine, Srbija je mobilisala oko 100 pešadijskih, konjičkih i artiljerijskih pukova. Sve ove jedinice su hrabro i požrtvovano, uz velike gubitke, izvršile svoju patriotsku dužnost. Međutim, samo je jedan puk, zbog svoje legendarne hrabrosti, kao najbolji puk srpske vojske dobio počasni naziv “Gvozdeni puk” - kaže autor izložbe.
Ovaj puk je najodlikovaniji u srpskoj vojski - u njemu je 208 nosilaca Karađorđeve zvezde sa mačevima i 36 dvostrukih nosilaca.
I druga ratna odlikovanja kitila su grudi junaka “Gvozdenog puka”, boraca za oslobođenje Srbije iz Toplice, Jablanice i Zaplanja - navodi se u pozivu za izložbu.
Citat:Pripadnici Treće brigade Kopnene vojske sa ponosom neguju tradiciju slavnog "gvozdenog puka". Drugi pešadijski puk "Knjaz Mihailo" od protivnika dobio epitet "gvozdeni"
Станислав Бинички је компоновао песму Марш на Дрину, која је посвећена првом ратном команданту Гвозденог пука, пуковнику Миливоју Стојановићу званом Брка, који је погину у славном јуришу за Кременицу у колубарској битци, а уједно та песма је и посвећена Гвозденом пуку.
Пошто сам овде сад далеке 2011. године сазнао да је Димитрије Милић, био један од ратних комаданата који је погину 1918. године у битци за Кајмакчалан, питао сам се да ли је можда у роду са мојом проодицом. Па сам тако на своју иницијативу почео да истражујем и дошао сам захваљујући помоћи људи из пар музеја у Србији, али и у Црној Гори до података да је пук Милић био мој далеки рођак који је водио чувени српски пук Књаз Михаило од 1914-1918. године.
И ми сремци преко рођака ипак имамо славне претке који су војевали у 1.СР, а да се нисмо доселили после истог у Војеводину, већ да смо у ситој били пре тог великог рата 100+ година...
Пуковник Димитрије Милић је из мог краја. Рођен је у селу Војска у Ресавском срезу. У истом оном месту где је стотинак година раније рођен и чувени ресавски војвода Стеван Синђелић.
Командант "Гвозденог пука" постао је децембра 1914. године, након погибије пуковник Миливоја Стојановића Брке. Погинуо је на Солунском фронту, децембра 1916. године, источно од коте 1387, недалеко од села Макова.
Citat:Нема те силе на земљи која нас може победити! Ми не знамо за страх. Код душмана смо први пут спознали шта то значи, док га сабљама разгонимо и на атоме растављамо. Питају нас бојите ли се смрти, док су гледали како ка нама крећу непрегледне колоне непријатеља, са све тешким хаубицама и мерзерима...
Па ми смрти у очи гледамо! Ми се смрти не бојимо! Ми са њом другујемо јер је то капија која води до вечности... .. ЈЕР уз помоћ Христа Бога и његових славопобедоносних анђеоских бестелесних сила КОНАЧНА ПОБЕДА БИЋЕ НАША!
Официри и војници-неустрашиви бесмртни витезови светог 2.пешадијског гвозденог пука "Књаз Михаило" познатији као Гвоздени Пук. Најславније ратне формације у модерној историји света.
Grupa gradjana i MZ Bistrica (opstina Lazarevac) 4.12.2016 godine sa pocetkom u 12 sati u zaseoku Kremenica organizuje postavljanje spomen obelezja komandantu Gvozdenog puka Milivoju Stojanovicu Brki. Naime, Milivoje Stojanovic Brka je poginuo 4.12.1914.godine bas u ovom zaseoku tj brdu Kremenica.
Grupa gradjana je u okviru svojih mogucnosti i bez finansijske podrske drzave (kazu da su kasno podneli zahtev) odlucila da pored Lovackog doma postavi spomen obelezje komandantu 2.pesadijskog``Gvozdenog`` puka. Nekada su stariji ljudi znali i tacno mesto pogibije pukovnika Brke ali se to vremenom zaboravilo posto nikada nije obelezeno tako da je odluceno da se spomen obelezje postavi pored Lovackog doma.
Nadam se da cu biti u prilici da prisustvujem tom dogadjaju i da cu imati neki izvestaj da podelim u ovoj temi. A ako jos neko zeli da prisustvuje neka izvoli doci.
Има ли неко информацију о врсти личног наоружања 2. пп (и осталих пукова Моравске дивизије пп) у току битке на Колубари? Већ дуже време уз помоћ метал детектора те на основу пронађеног ратног материјала цртам карту положаја наше и АУ војске на подручју Враче брда и Човке. Ровови једва да су видљиви и за десетак година природа ће учинити своје. Са српске стране налазим муницију и чауре српског маузера 7*57 и руског Мозин - Наган у нешто мањем броју. Ако бих знао који је пук био наружан руским пушкама онда бих одређене локације могао повезати са тим пуком. Из ратних дневника, у основи, знам првобитни распоред 1., 2., 3. и 16.пп али је касније током развија борбе ситуација знатно измењена. Ако је неко заинтересиван, могу послати линк ка карти.
kaleun ::Има ли неко информацију о врсти личног наоружања 2. пп (и осталих пукова Моравске дивизије пп) у току битке на Колубари? Већ дуже време уз помоћ метал детектора те на основу пронађеног ратног материјала цртам карту положаја наше и АУ војске на подручју Враче брда и Човке. Ровови једва да су видљиви и за десетак година природа ће учинити своје. Са српске стране налазим муницију и чауре српског маузера 7*57 и руског Мозин - Наган у нешто мањем броју. Ако бих знао који је пук био наружан руским пушкама онда бих одређене локације могао повезати са тим пуком. Из ратних дневника, у основи, знам првобитни распоред 1., 2., 3. и 16.пп али је касније током развија борбе ситуација знатно измењена. Ако је неко заинтересиван, могу послати линк ка карти.
Поздрав
16 prekobrojni je bio prakticno niski puk. O njemu se ne moze naci preterano mnogo informacija.
Medjutim, taj puk je unistio nemacku varijantu naseg Gvozdenog puka, cuvenu nemacku 11.-tu lovacku diviziju. Unistio je braneci tek osvojeni Kajmakcalan.
Zbog neverovatno guste artiljerijske vatre ostale jedinice nisu mogle da pristignu u pomoc, tako da je puk ostao da se brani sam protiv kompletne nemacke divizije. Tukli su se ceo dan i deo noci. Na kraju bitke je ispred rovova puka ostalo preko 4000 nemackih leseva. Posle toga je ova nemacka divizija rasformirana.
Istu sudbinu je doziveo i 16.-ti puk, zbog gubitaka je rasformiran posle te bitke. Ali je odbranio Kajmakcalan tog dana.
Cudo je bila ta Moravska divizija prvog poziva. Samo se za neke heroje zna malo vise, a za neke malo manje.
