offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3583
- Gde živiš: ZR
|
Излете ми још један извор-Мита Петровић, Ратне белешке 1876, 1877 и 1878 I, Народни музеј Чачак, 1955!
Свеска прва, Догађаји са Јавора 1876
Књигу је, иначе, добио на поклон ( 4-XII-1961 ), у знак сећања на посету Чачку, генерал Н Г, са печатом Општине и потписом Председника...
Аутор, професор цртања и краснописа реалке у Чачку, отац Надежде и Растка, био је "дивизиски цртач".
Осврнуо се, на неколико страна, и на наоружање.
Како су била наоружана поједина оделења војске, ко је њима командовао и шта су учинили за време четири месечне крваве борбе
1. Пешадија
Сваки пешак прве класе имао је војничко одело, цео пар:чакшире, блузу, шињел и капу, а наоружан је био са пушком пибодовачом- острагушом (која се због простоте свога механизма и лаким пуњењем и избацивањем, показала као најбоља за време рата и као најпоузданије оружје у борби ), с муницијском торбицом у којој је имао по 60 метака, с кратким и затупастим ашовчићем, који је са стране имао тестерицу (зубце) за копање малог заклона на самом ратишту. Пешаци су добили пољске шаторе, сваки по једно платно и побадач, затим порцију за јело и чутурицу за воду.
Пешак друге класе имао је само, тојест добио је шињел и капу, порцију и чутурицу, а наоружан пушком гриновачом- острагушом, која је била најнепоузданије и најрђавије оружје, јер је после избачених 7-8 метака, војник више није кадар да метак унутра утисне од нахватане чађи и ђубрета. Војнику ништа друго не остаје до, ако нема времена на бојишту да је очисти масном провученом крпом, да окрене плећа па брзо одступи испред непријатеља који се служи са најсавршенијим оружјем. Затим је сваки имао кожну торбицу са по 60 метака. Неки су имали шаторе, а већина бригада друге класе није имала шаторе.
Пешак треће класе, кад је позван од куће да пође на ратиште, добио је тада само пушку и то предњачу од разног калибра. Било их је руских, и бог те пита каквих ту није било заступљених, сем кремењача што није било. Других војних потреба они нису имали, нити су добили.
Прва и друга класа сложена је у веће делове, тојест у десетине, водове, чете и батаљоне. На пример, у једном воду има десетина којој је старешина водник; у једној чети има четири вода којом командује четовођа; у једном батаљону има четири чете којима командује командант батаљона, у првој класи је официр, а у другој народни старешина- најстарији четовођа.
Као што је Србија подељена на округе, а окрузи на срезове, тако сваки срез даје по један батаљон прве класе војника и по један батаљон друге класе. Ти сложени батаљони из више срезова једног округа састављају једну бригаду прве класе и једну бригаду друге класе. А трећа класа скупља се такође из срезова, која не излази, нити може изићи више од пола батаљона, па и то је много. Трећа класа стоји под командом за време борбе свога среског старешине, којом он командује и предводи је.
2. Пионири
Сваки пионир је имао по цео пар војничких хаљина.Уз то је добио и ранац, у који је своје потребе сложио. Споља, са стране обесио је пијук, или ашов, или секиру, а одозго сложио шаторско платно и убодач (дрво) преко кога се пресавија шатор. Био је наоружан руском предњачом и носио торбицу са 60 метака, у тежини пет и по килограма, крај порције и чутурице.
Сваки округ давао је по једну чету пионира и то сакупљених из оних народних војника који су пре служили у стајаћој војсци - пионирском оделењу (женикору ). Свака чета је бројала са часницима 180 људи, који се узимаху као војници прве класе и наступају са својом бригадом прве класе. Пионирима командује и управља у рату по један инжињеријски официр.
3. Занатлије
Занатлија је наоружан пушком предњачом и муницијом као и други војник прве класе. Он нема више никаквих државних, војничких ствари. Каогод што сваки округ даје по једну чету пионира, тако исто даје и по једну чету занатлија, сакупљену из разних занатлија. Та чета иде уз бригаду прве класе и врши разне послове, који спадају у круг њиховог рада као: шивење, поткивање, закивање, прављење опанака итд.
4. Артилерија
Артилериста нема ништа више сем војних хаљина, цео пар на себи. Разуме се, добио је порцију, чутуру и шаторско платно, а од оружја ништа. Сваки округ даје толико народних војника колико је потребно једној батерији, брдској или пољској.
5. Коњица
Сваки коњаник има свог сопственог коња. Од државе добио је цео пар војних хаљина, порцију, чутуру и шаторско платно. Наоружан је пушком гриновачом са 60 патрона и сабљом. Сваки округ даје по један ескадрон од 130 људи, којима командује официр.
6. Комора
Комора је сложена из кола с коњима, из кола с воловима и из коња са самарима. Подељена је на стројеву, која доноси храну из магацина војсци и која носи за војском у резерви свакад за по четири дана хране. Даље, била је магацинска комора, која преноси храну из једног магацина у други, ближи, тј. из даљег места у ближе. Штабовсака комора находи се уз штаб и носи канцеларијске потребе, а не муницијске. Најзад, муницијска комора носи борцима на ратиште муницију и раздаје је војницима. САмо прва, стројева комора била је наоружана пушкама предњачама, а друга ниједна. И ниједна није имала никаквих војних потреба...
|
