offline
- Dule_smor
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 11 Maj 2010
- Poruke: 1
|
Straka ::
Dopuna: 12 Avg 2009 0:36
Evo i teme za diskusiju o Prvom svetskom ratu.Nadam se da ce biti zanimljiva barem kao topic o ww2.Na pocetku da kazemo kako je do rata doslo, koji su uzroci stajali iza toga i neke opste stvari o samom ratu.Kasnije cemo se fokusirati na najzanimljivije delove i bitke, pre svega one na Balkanu.
Prvi svetski rat je globalni sukob koji se odvijao uglavnom u Evropi od 1914. do 1918.Njegovi uzroci su mnogo komplikovaniji nego sto se to obicno tvrdi i imaju korene u neresenim razmiricama velikih sila.Glavni ucesnici rata su bili Austrougarska, Nemacka, Otomanska imperija i Bugarska sa jedne strane(Centralne sile), dok su sa druge strane bili Francuska, Rusija, Britanija(Sile Antante) i Srbija kojima su se kasnije prikljucile Grcka, Italija, USA, Japan i druge zemlje.Ukupno je u ratu ucestvovalo 28 zemalja sa 1,5 milijardi ljudi(tri cetvrtine tadasnje svetske populacije).Mobilisano je bilo preko 70 miliona ljudi, dok je rat odneo preko 20 miliona zivota.
Kao sto sam rekao uzroci rata su prilicno komplikovani.Jos sredinom 19. veka doslo je do podele medju evropskim silama i stvaranja saveza.1839. evropske sile su potpisale londonski sporazum kojim se priznaje neutralnost Belgije.1870. izbija francusko-pruski rat u kome Francuzi gube deo teritorije.1879. Austrija i Nemacka su sklopile sporazum kojem se 1882. prikljucila Italija.Kao odgovor na ovo sporazume sklapaju Francuska i Rusija 1895. Britanija i Francuska 1904. i Rusija i Britanija 1907. i tako stvaraju takozvanu Antantu.Rusija se vise puta proglasava za zastitnika prava svih slovenskih naroda na Balkanu.Ovde treba pomenuti i takozvani socijal-darvinizam, odnosno shvatanje da rase i nacije treba da se bore za ostanak i da ce sposobnija nacija unistiti slabiju te da ce taj sukob izbiti izmedju Slovena i Germana.
Nemacki interesi su bili da prosiri svoje kolonije na racun starih kolonijalnih sila(Britanije i Francuske) i da od Rusije uzme Ukrajinu, Belorusiju i Poljsku.Austrougarska je zelela da osvoji Srbiju i Crnu Goru i stavi Balkan pod svoju dominaciju.Britanija je zelela da sacuva i prosiri svoje kolonije.Francuska je zelela da od Nemacke povrati Alzas i Loren i da preotme industrijski razvijenu Sarsku oblast.Rusija je zelela da suzbije austrougarski uticaj na Balkanu i da od Turske preuzme Bosfor i Dardanele.Sve ovo naravno je pratila trka u noruzanju velikih sila u kojoj je prednjacila Nemacka.Nemci su cak pokusali da udju u trku na moru i da okoncaju visevekovnu dominaciju britanske kraljevske mornarice.Austrougarska 1878. okupira Bosnu i Hercegovinu i formalno je aneksira 1908.1911. Austrougarska uvodi blokadu i sankcije Kraljevini Srbiji.
Plan Centralnih sila poznat i kao Shlifenov plan(po autoru Alfredu Shlifenu) se sastojao u sledecem.Nemacka je trebalo na pocetku rata da se skoncentrise na zapadni front i brzo slomi francuski otpor.Za to vreme je Austrougarska trebala da brzo okupira Srbiju i zadrzava Rusiju na istocnom frontu dok Nemacka ne prebaci svoje trupe na istok.Ali ovaj plan je poremecen nemackim neuspehom na zapadu, Austrijskim neuspehom na Balkanu i ulaskom Italije u rat na strani saveznika.
28. juna 1914. na Vidovdan, Gavrilo Princip, pripadnik organizacije Mlada Bosna je u Sarajevu izvrsio atentat na Austrougraskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.Ovo je bio povod koji su Nemacka i Austrija cekale.23. jula Austrougarska salje ponizavajuci ultimatum Srbiji.Ultimatum je namerno bio sastavljen tako da ga je bilo skoro nemoguce prihvatiti.Srpska vlada znajuci da je zemlja iscrpljena Balkanskim ratovima prihvata sve zahteve osim jednog, da Austrougarski organi ucestvuju u istrazi na teritoriji Srbije.28. jula Austougarska objavljuje rat Kraljevini Srbiji.30. jula Rusija naredjuje opstu mobilizaciju.1. avgusta Nemacka salje ultimatum Rusiji da obustavi mobilizaciju, a kad ova odbije objavljuje joj rat istog dana.3. avgusta Nemacka objavljuje rat Francuskoj i ulazi u neutralnu Belgiju.Zbog toga 4. avgusta Britanija objavljuje rat Nemackoj.I tako pocinje najveci ratni sukob u dotadasnjoj istoriji.
Ok, za sad dosta, nemam vremena da nastavim danas.Ali ocekujte nastavak za neki dan i to sa fokusom na napad Austrougarske na Srbiju, prvu saveznicku pobedu u ratu-Cersku bitku, Kolubarsku bitku, Mojkovacku bitku, povlacenje preko Albanije, Krf i Solunski front.
Dopuna: 12 Avg 2009 0:54
Stigli smo do Austrougarske objave rata Srbiji 28. jula 1914.Vec sledeceg dana je opsta mobilizacija bila u toku, a isturene jedinice Austrougarske armije su pocele artiljerijsku pripremu preko Save i Dunava.Srpska vrhovna komanda je bila svesna da ce do napada doci pa su pripreme vec bile u toku.Napad sa severa je bio ocigledan izbor s obzirom da bi na taj nacin bio otvoren put za napredovanje dolinom Morave.Zbog toga je srpska vojska bila rasporedjena na sledeci nacin.Prva srpska armija, pod komandom generala Petra Bojovica nalazila se na prostoru Grocke, Smedereva i Topole.Druga srpska armija, pod komandom generala Stepe Stepanovica nalazila se na podrucju Obrenovca, Lazarevca i Arandjelovca.Treca srpska armija, pod komandom generala Pavla Jurisica Sturma nlazila se u dolini Kolubare i Ljubovije.Uzicka armija, pod komandom generala Milosa Bozanovica nalazila se u reonu Uzica i Cacka.
Nasuprot njima su bile sledece jedinice austrougarske vojske.Druga austrougarska armija, pod komandom generala Bem Ermolija nalazila se u Sremu i Banatu.Peta austrougarska armija, pod komandom generala Liberiusa von Franka nalazila se na podrucju Bijeljine, Brcka i Zvornika.Sesta austrougarska armija, pod komandom generala Oskara Pocoreka napredovala je iz pravca Sarajeva.Austrougarska je glavninu svog napada skoncentrisala preko Drine, sto je donekle iznenadilo srpsku vrhovnu komandu.
Nacelnik vrhovne komande srpske vojske bio je vojvoda Radomir Putnik.Njega je pocetak rata zatekao na lecenju u jednoj Austrijskoj banji.Tesko bolesten je pokusao da se vrati u Srbiju, ali je odmah uhapsen.Medjutim na intervenciju nacelnika austrougarskog generalstaba je pusten.Ovo je delimicno bio viteski akt, ali i delimicno zato sto su Austrougari smatrali da ce stari vojvoda biti lak protivnik.Kasnije ce se pokazati koliko su strasno pogresili.
Bez obzira sto na prvi pogled raspored srpskih armija nije bio bas idealan u odnosu na pravac glavnog austrougarskog napada on je imao svojih prednosti.Naime druga srpska armija pod komandom generala Stepe Stepanovica koja je zauzimala centralni polozaj bila je i najjaca.Najbrojnija je ipak bila Prva srpska armija koja je branila najotvoreniji severni prilaz gde nije bilo nekih prirodnih prepreka.Ali Druga srpska armija je bila najkvalitetnija.Ona se sastojala iskljucivo od divizija prvog poziva(najmladji vojnici) i imala je najbolju opremu.Nju su sacinjavale sledece divizije:Sumadijska, Moravska, Dunavska i Kombinovana divizija.Tako je Radomir Putnik u zavisnosti od razvoja situacije na frontu mogao svoju najbolju armiju da prikljuci bilo prvoj, bilo trecoj armiji.Putnik je verovao da je napad preko Drine samo mamac koji je trebalo da odvrati paznju od glavnog napada.On takodje nije hteo da primeni neke planove koji su bili prilicno rizicni.Austrougarska vojska je imala preko 200000 odlicno opremljenih vojnika, dok su srpske trupe brojala manje od 180000 veoma loshe opremljenih ljudi.
12. avgusta srpske predstraze na Drini i Savi ulaze u prve sukobe sa napredujucom Austrougarskom vojskom.Te malobrojne srpske trupe 4 dana zadrzavaju skoro celu Austrougarsku vojsku.To daje dovoljno vremena srpskoj vojsci da se pregrupise i 15. avgusta pocinju glavni okrsaji.Najzesci sukobi vodjeni su na podrucju planine Cer po cemu je bitka i dobila ime.U noci izmedju 15. i 16. avgusta u ogorcenim sukobima kod sela Tekerisa Srbi uspevaju da nateraju neprijatelja na povlacenje.Stepa Stepanovic na vreme shvata izuzetnu stratesku vrednost ovog sela.Medjutim sutradan austrougarska 9. divizija ugrozava krilo srpske Kombinovane divizije i primorava je da se povuce.Ali Stepa Stepanovic uvodi u borbu Moravsku diviziju koja zajedno sa Sumadijskom divizijom stabilizuje front i primorava neprijatelja na povlacenje.Razbijene austrougarske jedinice zapocinju povlacenje preko Drine u noci izmedju 19. i 20. avgusta.Zavrsnim borbama kod Sapca od 21. do 24. avgusta srpska vojska izbacuje i poslednje austrougarske trupe sa svoje teritorije i okoncava cersku operaciju.Ali na zahtev Rusije, koja je htela da olaksa svojim trupama na istocnom frontu srpske trupe forsiraju Drinu i Savu i krecu u protivnapad.Nazalost ova operacija je zavrsena neslavno, posto srpske trupe nisu imale logistiku ni materijala za ovakav poduhvat.
U Cerskoj bici ukupno je izbaceno iz stroja oko 25000 austrougarskih vojnika i oko 15000 srpskih.Najveci teret podnela je srpska Kombinovana divizija, koja je izgubila skoro 25% svojih trupa.To je bila prva saveznicka pobeda u Prvom svetskom ratu koja je podigla moral i ugled srpske vojske.Komandant Druge srpske armije, general Stepa Stepanovic je posle bitke unapredjen u cin vojvode.
Dopuna: 12 Avg 2009 0:54
Posle poraza na Ceru, ogorcena austrougarska vrhovna komanda naredjuje novu ofanzivu na Srbiju.8. septembra 1914. godine zapocinje austrougarski napad preko Drine.Komandant austougarske armije Oskar Pocorek naredjuje da se za 3 dana ovlada Jagodnjom i Sokolskim planinama.Ta operacija je poznata kao bitka na Drini i u njoj je malobrojna srpska Prva Armija pruzala junacki otpor neprijatelju.Ova bitka se ne pominje mnogo zato sto je ostala u senci velikih pobeda na Kolubari i Ceru.Ali ona je je jedna od najkrvavijih bitaka u istoriji srpskog naroda.13 dana su malobrojne srpske trupe zadrzavale nodmocnu austrougarsku vojsku.Kulminacija ovoh borbi bila je na cuvenom vrhu planine Jagodnje poznatom kao Mackov Kamen.Zbog njegove izuzetne strateske vrednosti tu su vodjene najogorcenije i najkrvavije borbe prsa u prsa.Mackov kamen je prelazio u ruke cas jednoj cas drugoj strani i po nekoliko puta na dan.O ovome svedoce i austrougarski izvori koji navode da su borbe na Mackovom Kamenu najkrvavije u celom pohodu.Stab austrougarske vojske 21. septembra izvestava generala Pocoreka da zestina borbi na Mackovom kamenu prevazilazi sve druge i da ga Srbi brane sa narocitom zilavoscu i upornoscu.U ovim sukobima je poginulo po 15000 vojnika sa obe strane.Medju ranjenim srpskim oficirima nalazio se i sin kralja Petra I Karadjordjevica, princ Djordje Karadjordjevic.
Posle krvavih borbi i zadrzavanja napredovanja neprijatelja srpska vojska je prinudjena da napusti polozaje na Mackovom kamenu.Zajedno sa vojskom povlaci se i civilno stanovnistvo pred austrougarskim zlocinima.Srpska vojska je u izuzetno teskom stanju.Nema se dovoljno municije, hrane, odece, putevi su blatnjavi i neprohodni.14. novembra komandant Prve srpske armije, Petar Bojovic biva tesko ranjen.Radomir Putnik na njegovo mesto postavlja svog dotadasnjeg pomocnika, generala Zivojina Misica.Uprkos tome sto je bio brilijantan vojni strateg koji je to pokazao mnogo puta(srpsko-turski rat 1876-1878, Prvi balkanski rat i Kumanovska bitka 1912, Drugi balkanski rat i bitka na Bregalnici 1913.) Misic nije bio omiljen i vise puta je smenjivan i penzionisan.Ali kada je izbio Prvi svetski rat, Radomir Putnik ga vraca iz penzije i postavlja za svog zamenika.Sada kada je srpska vojska u rasulu i pred porazom njemu biva data komanda nad prvom armijom.Misic ce tu jos jednom pokazati o kakvom se vojnom geniju radilo.
Kolubarska bitka zvanicno pocinje 16. novembra 1914. prelaskom srpskih trupa na desnu obalu Kolubare i Ljiga.Srpska vrhovna komada se nadala da ce nabujale reke i mocvare pomoci u zaustavljanju austrougarskog prodora.Zbog toga je izdata naredba da se kota Covka mora zadrzati po svaku cenu, jer se odatle planirao protivnapad.Srpska vojska uspeva da nekoliko dana zadrzava neprijatelja, ali onda Oskar Pocorek 20. novembra u bitku uvodi nove trupe.Ovo primorava Prvu srpsku armiju da se povuce na Obronke planine Suvobor.Zivojin Misic planira protivnapad sa tih polozaja, ali zbog teske situacije odustaje od toga sto se pokazuje kao pametna odluka.On ipak odlucuje da ostane na tim polozajima jos nekoliko dana, ali da ne rizikuje mnogo.Takodje odlucuje da glavninu snaga prve armije povuce na polozaje zapadno od Gornjeg Milanovca i da to povlacenje obezbedi zastitnicama.Srpska vrhovna komanda prebacuje svoje sediste iz Beograda u Kragujevac i odlucuje da povuce trecu armiju i tako skrati front.Kao poslednji pokusaj da se zaustavi neprijateljsko napredovanje izdato je naredjenje obrenovackom odredu da napadne austrugarske polozaje kod Stepojevca.Ali ovaj napad ne uspeva.26. novembra austrogarske trupe probijaju front Prve srpske armije na planini Suvobor i Zivojin Misic izdaje naredbu za poptuno povlacenje uprkos naredjenjima Srpske vrhovne komande koja je smatrala da se ovi polozaji moraju braniti po svaku cenu.Kada Misic saopstava svoju odluku Putniku ovaj se ne slaze sa njom.Misic izjavljuje da dok on komanduje Prvom srpskom armijom ona ce postupati po njegovim naredjenjima i nudi ostavku.Ali Putnik prihvata njegov plan i naredjuje povlacenje ostatka vojske kako bi se skratio front i kako se ne bi ugrozila krila vojske. U jeku najvecih borbi Putnik donosi i odluku da srpska vojska napusti Beograd, ponavljajuci da on nije kriv "sto je prestonica postavljena tamo gde treba da bude granicna karaula".
evo jednog odlomka iz dramatizacije "vremena smrti" sa dijalogom izmedju misica i putnika:
MIIĆ: Pre pola časa naredio sam da se Prva armija sutra, u zoru, povuče na poloaje zapadno od Gornjeg Milanovca.
PUTNIK: Ko je vas ovlastio da se kockate sa sudbinom Srbije?
MIIĆ: Ovlastila me je moja savest.
PUTNIK: ta će biti sa Drugom i Trećom armijom posle vae ludačke odluke. Oni ne trpe manje od vas. Ni protiv njih ne ratuju bečke gospođice s lepezama, nego divizija upornih zlikovaca. A Beograd? ta ću s Beogradom? Beograd moramo odmah da napustimo. Znate li vi, optimisto, ta za jedan narod i dravu znači gubitak prestonice?
MIIĆ: Ja ne snosim nikakvu odgovornost to Srbija ima prestonicu tamo gde treba da stoji samo granična karaula.
PUTNIK: Ne ponavljajte ono to ste od mene čuli. Vi ste tvrdoglava seljačina! Uobraena zadribanda!
MIIĆ: Svi ste vi tapski govnari! Svi u Vrhovnoj komandi!
IVKO: Alo! Ovde ivko Pavlović. Pomoćnik Vojvode Putnika. Molim vas generale, ne psujte! Nismo komordije!
MIIĆ: ta vi ivko, hoćete? Ko vas je zvao? Neću da govorim s pomoćnicima.
IVKO: Vojvoda mi naredio da vas sasluam. Izdiktirajte mi dispoziciju armije.
MIIĆ: To će vam saoptiti moj načelnik, pukovnik Hadić.
IVKO: Ja vrim svoju dunost i nisam va ordonans.
MIIĆ: I Hadić će da izvri svoju dunost. Hadiću, evo vam ivka Pavlovića, odgovarajte mu na pitanja.
HADIĆ: Hadić ovde. Halo! Ne prekidaj!... Gospodine generale, vas zove Vojvoda Putnik.
PUTNIK: Daću vam Vrhovnog komandanta, Miiću. Kaite Njegovom visočanstvu Aleksandru to to ste naumili.
MIIĆ: Nemam o čemu s prinčevima da razgovaram. S jednim ruskim kadetom neću da govorim o komandovanju armijom.
PUTNIK: Recite to lično prestolonasledniku Karađorđeviću.
MIIĆ: Ja ne sluim kraljeve i ne tresu mi se gaće pred Apisom. Čujete li me, vojvodo?
ALEKSANDAR: Čuo sam vas dobro, generale, i neću zaboraviti ni jednu reč. Da, ja sam, Vrhovni komandant. I va budući kralj.
MIIĆ: Bićete kralj samo ako ja spasem Prvu armiju.
ALEKSANDAR: Ne moete vi nita svojim inatom da spasete. Imate da vrite dunost i pokoravate se mojoj komandi.
MIIĆ: Samo u granicama svog komandantskog ubeđenja, Visočanstvo!
ALEKSANDAR: Ja sam vas postavio za komandanta Prve armije. Niste je nasledili. Suvobor nije vaa očevina.
MIIĆ: Ni Srbija nije vaa očevina. Niste nasledili narod.
ALEKSANDAR: Nasledio sam brigu za njegovu slobodu. Od pradede, dede i od oca. Naređujem vam da izvrite naređenje Vrhovne komande. Ni koraka nazad. Ja sam rekao svoju poslednju reč.
MIIĆ: I ja ću da kaem svoju poslednju reč: neću da izvrim vae naređenje. ta ste rekli? ta ste rekli, Prestolonasledniče?
PUTNIK: Govori Putnik. halo Miiću! Kakav vas je to strljen pecnuo na Suvoboru, pa buncate. Sluajte me Miiću. Za uvrede i psovke nas dvojica noćas ne moemo da pozovemo jedan drugog na dvoboj. Neka telefonisti i pisari pričaju da se po znanju srpskog jezika Putnik i Miić ne razlikuju od svojih komordija. Mene i vas noćas ne sme nita da uvredi. Ostavimo taj luksuz za pobedu. Dajte jo jednom da razmotrimo vau nameru. Onako razborito kako bismo razmatrali strateku ideju Fridriha Velikog. Inače ćemo obojica timariti konje vapskom naredniku.
MIIĆ: Sluam vas. Govorite.
PUTNIK: Ako Prva armija prestane da brani vododelnicu između Kolubare i Zapadne Morave neminovne su sledeće posledice: Treća i Druga armija moraju da se povlače jer ne mogu da odbrane svoje dugačke i tanke bokove. Mora se napustiti Beograd. Padom Beograda ugroava se front u celom Podunavlju.
MIIĆ: Sve su te vie strateke kombinacije, gospodine vojvodo, logične i tačne. Ko bi na ispitu drukčije odgovarao, ne bi postao generaltabni oficir.
PUTNIK: Pa u čemu je onda stvar?
MIIĆ: Ono to se samo jedanput čini. to se ne ponavlja i ne uči. Shvatite, poverujte, ja sam na poloajima i bolje od vas znam stanje trupa. Ovu će bitku dobiti onaj ko neprekidno iskazuje inicijativu. Tvrdim vam: Poćorek sutra neće znati ta ja hoću i ta ja mogu. Pomutiće ga neizvesnost.
PUTNIK: Nastavite, nastavite.
MIIĆ: Bar nekoliko dana i noći da na vojnik ne vidi vabu, da ga ne čuje, da zaspi u miru i tiini. Da se najede, okrepi, ogreje. Da moe da potrči uz brdo.
PUTNIK: Jo činjenica, Miiću, jo!
MIIĆ: Pobediće onaj ko bre bude mogao da istrči na ćuvik i due da maruje, due da ostane na snegu. A to će biti Prva armija, jamčim vam glavom.
PUTNIK: Veliki je to rizik, moj Miiću, rizik posle koga sledi predaja. Odmah povucite naređenje o povlačenju.
MIIĆ: To ne mogu da učinim. Ne mogu, niti hoću.
PUTNIK: Rekao sam vam ta mi je dunost da vam kaem.
MIIĆ: Onda primite moju ostavku na komandu Prvom armijom.
PUTNIK: Ucenjujete, nemilosrdno ucenjujete noćas, ivojine Miiću.
MIIĆ: Halo! Halo! Ko je prekinuo vezu? Zovem načelnika Vrhovne komande, vojvodu Putnika. Kako se ne javlja? Zato? Neće da se javi. Pas ga njegov, neće da se javi. Da ga pas kaljivi! Oklevalo matoro.
IVKO: ivko Pavlović, pomoćnik Vojvode Putnika. Molim komandanta Prve armije.
MIIĆ: ta jo hoćete od mene, ivko?
IVKO: Da vam saoptim da je Vojvoda Putnik odobrio povlačenje armije na poloaje severozapadno od Gornjeg Milanovca.
MIIĆ: Uzdravlje, Vrhovna komando!
Posle odlaska srpske vojske iz Beograda austrougarske trupe nesmetano ulaze u prestonicu 2. decembra, bas na godisnjicu krunisanja cara Franje Josifa.Uverena da je Srbija vec porazena Austrougari cak organizuju vojnu paradu u okupiranom Beogradu.
Za to vreme srpske trupe na novim polozajima se odmaraju i reorganizuju za kontranapad.Moral u srpskoj armiji se popravlja.Austrougarska vojska ima problema sa napedovanjem po blatnjavim putevima i sa hranom i logistikom.Srpske zastitnice takodje otezavaju napredovanje neprijatelja.Ali i srpska vojska ima jedan veliki problem.Skoro da vise nema artiljerijske municije.Medjutim francuski brodovi sa municijom su vec u Solunskoj luci i ona se vozom salje u Srbiju.Ali jos jedan strasan peh je zadesio nasu vojsku.Srpski topovi su kalibra 75mm, a greskom je poslata municija kalibra 78mm.Granate su brzo prenose u Nish i Kragujevac gde se vrsi demontiranje i smanjivanje caura i one se salju na front.2. decembra vrsi se poslednja popuna srpske vojske.Iz vojne skole u Skoplju salju se djaci podoficiri koji jos nisu zavrsili skolovanje i od kojih neki nisu ni punoletni.Oni formiraju cuvenu jedinicu 1300 kaplara koju je sacinjavala intelektualna elita Srbije.Iz ove jedinice do kraja kolubarske bitke je poginulo 400 kaplara
Na osnovu stanja u Prvoj armiji i izvestaja o protivniku Zivojin Misic izdaje naredbu da se izvrsi grupisanje trupa na desnom boku i izvrse pripreme za protivnapad 3. decembra.Srpska vrhovna komanda prihvata njegov plan i sa njim uskladjuje kretanje trupa na drugim delovima fronta.Osnovna zamisao Misica je bila da se zauzme planina Suvobor i odatle izvrsi glavni udar u dolinu Kolubare i prema Valjevu i tako preseku neprijateljske trupe na dva dela.Inace rodno mesto Zivojina Misica, Struganik, nalazilo se na planini Suvobor.
U vreme kada austrougarske trupe organizuju vojnu paradu u Beogradu i kada svi ocekuju vest o kapitulaciji Kraljevine Srbije zapocinje velika ofanziva srpske vojske.3. decembra u 07:00 zapocinje snazna artiljerijska priprema i napad na svim frontovima.Austrougarske trupe su iznenadjene jer su smatrali da srpska vojska nije sposobna ni za odbranu, a kamoli za protivnapad.Ali srpska vojska kao Feniks pod komadnom Zivojina Misica nezadrzivo grabi napred.Misiceva prva armija je toliko uspesna da ostale srpske armije ne mogu da je isprate pa Putnik daje naredjenje Misicu da saceka ostale trupe.Oskar Pocorek uvidja ozbiljnost situacije i naredjuje povlacenje svojih trupa na polozaje severno od Valjeva.Ali srpska vojska nastavlja sa napredovanjem na svim frontovima, od Uzica do Beograda i ubrzo zauzima Valjevo.Austrougarske trupe se forsiranim marsom povlace do Shapca 12. decembra gde prelaze Savu.Beograd je oslobodjen 15. decembra cime su zavrsene ratne operacije na Balkanu u 1914. godini.
Dopuna: 12 Avg 2009 0:56
Od skoro 300000 vojnika austrougarske vojske, iz stroja je na ovaj ili onaj nacin izbaceno skoro 250000.Od 250000 srpskih vojnika iz stroja je izbaceno 130000.Znacaj Kolubarske bitke je u tome sto Austrougarska nije uspela da sama izbaci Kraljevinu Srbiju iz rata i sto je Nemacka morala da salje svoje trupe na Balkan.Ova srpska pobeda je takodje odlozila ulazak Bugarske u rat na strani Centralnih sila i ubrzala ulazak Italije u rat na strani Antante.Oskar Pocorek je smenjen, a na njegovo mesto je postavljen nemacki general Makenzen.
General Zivojin Misic je posle bitke unapredjen u cin vojvode.Kolubarska bitka usla je u istoriju kao jedan od retkih primera da se vojska kojoj je predvidjen potpuni slom za kratko vreme pregrupise, predje u kontranapad i neprijatelju nanese odlucujuci poraz.Taktika koju je primenio Zivojin Misic jos uvek se izucava na vojnim skolama sirom sveta.Zbog svega ovoga Kolubarska bitka je jedna od najslavnijih pobeda u nasoj istoriji.Srpski narod ce zauvek pamtiti ovu bitku i svog najboljeg vojnog komandanta, vojvodu Zivojina Misica.
15. decembra 1914. na teritoriji Kraljevine Srbije nije se vise nalazio nijedan neprijateljski vojnik i time su okoncane vojne operacije na Balkanu te godine.Ali to nije bio kraj muka za srpsku vojsku i njen narod.Strasna epidemija tifusa zahvatila je Srbiju te zime.Umrlo je na stotine hiljada ljudi.Uprkos svemu ovome srpska vrhovna komanda je nastojala da koliko toliko osposobi vojsku za ratovanje.Ali izastala je preko potrebna i ocekivana pomoc saveznika.Francuzi i Britanci su najavljivali da ce poslati ozbiljnu vojnu pomoc Srbiji, ali nista nije uradjeno dok nije bilo kasno.Ali da vidimo prvo kako je doslo do treceg napada centralnih sila na Srbiju, u jesen 1915.
Pocetkom 1915, posle poraza Otomanske imperije u sukobu sa Britancima oko Sueckog kanala nemacki vojni komandanti su ubedili Austrougarsku u znacaj zauzimanja Srbije.Naime, tako bi bile uspostavljene direktne linije snabdevanja izmedju Centralnih sila, odnosno nesmetana zeleznicka veza Berlin-Istanbul.Na taj nacin bi Nemci mogli da salju svoja pojacanja u Tursku.Ali Bugarska jos nije bila usla u rat.I saveznici i centralne sile su pokusavali da ubede Bugarsku da im se prikljuci i nudili joj razne ustupke.Bugarska i Srbija su vodile dva rata u poslednjih 30 godina(1885. i 1913.) i Bugari su zeleli da povrate teritorije izgubljene u Drugom balkasnkom ratu.Posle neuspeha saveznicke kampanje na Galipolju i ruskog poraza kod Gorlice Bugarska potpisuje savez sa Nemackom i ulazi u rat na strani centralnih sila 23. septembra 1915. godine.
Za to vreme oslabljena srpska vojska se spremala za rat.Mobilizacijom je nekako prikupljeno oko 220000 vojnika, jedva nesto vise nego na pocetku rata.Naspram njih se nalazilo 420000 dobro opremljenih vojnika Austrougarske, Nemacke i Bugarske pod komandom nemackog feldmarshala Makenzena.Raspored armija je bio sledeci.Prva srpska armija je branila desnu obalu Save, od usca Drine pa do Beograda.Naspram nje se nalazila treca austrougarska armija.Treca srpska armija je branila desnu obalu Dunava, od Grocke do Velikog Gradista.Naspram nje se nalazila jedanaesta nemacka armija.Druga srpska armija i timocka armija su branile istocnu granicu prema Bugarskoj.Njihove polozaje su napadale prva i druga bugarska armija.
6. oktobra 1915. austrougarske i nemacke armije su zapocele artiljerijsku pripremu preko Save i Dunava.7. oktobra neprijateljske trupe pocinju prelazak Save i Dunava.Austrougarska armija prelazi na liniji Kupinovo-Beograd, a nemacka na liniji Ram-Smederevo.Da bi se omogucili nesmetan prelazak trupa i izgradnju pontonskih mostova Nemci su morali da obezbede brdovit predeo izmedju Beograda i Smedereva.E sad malo lokalne istorije.Desetak kilometara juzno od Smedereva nalazi se malo selo po imenu Vrbovac.Ovde se oktobra 1915. dogodio veoma krvav sukob izmedju srpske i nemacke vojske, poznat kao bitka na vrbovackim kosama.O ovome nema mnogo podataka, ali pre nekoliko godina bio sam u crkvi u Vrbovcu gde se nalazi spomen kosturnica pa sam cuo pricu o ovoj bici.Naime, delovi trece srpske armije u povlacenju su pokusali da zaustave nemacke trupe na brdima kod Vrbovca.U zestokom sukobu poginulo je nekoliko hiljada srpskih vojnika.Zanimljivo je i to da je postavljanje pontonskih mostova preko Dunava otezavala jaka kosava koja je duvala u to vreme.Tako da su tek 21. oktobra postavljena 2 mosta.
11. oktobra, 5 dana posle austrougarskog i Nemackog napada, napad zapocinju prva i druga bugarska armija.Prva napada prema Nisu, a druga prema Skoplju.Bugari su cekali da vide kako napreduje austrijska i nemacka ofanziva pre nego sto sami napadnu.Takodje je zanimljivo da su srpske trupe imale naredjenje da prva dva sata ne uzvracaju na bugarsku artiljerijsku pripremu kako bi u svetu ostalo zabelezeno da su Bugari prvi zapoceli napad.5. oktobra u Solun stizu brodovi sa jednom francuskom i jednom britanskom divizijom pod komandom francuskog generala Morisa Saraja.Ali ove trupe ne uspevaju da napreduju uz dolinu Vardara i spoje se sa srpskom vojskom.Oslabljena druga srpska armija suocena sa nadmocnim bugarskim trupama prinudjena je da se povuce.Nis pada u ruke neprijatelja 5. novembra.Vojvoda radomir Putnik naredjuje povlacenje na svim frontovima.
Ali da se vratimo na trenutak na 7. oktobar i prve napade neprijatelja preko Dunava.Tog dana se dogodio jedan od najsvetlijih primera zrtvovanja za odbranu otadzbine.Rec je naravno o junackoj odbrani Beograda pod komandom majora Dragutina Gavrilovica.7. oktobra ujutro neprijateljske trupe su forsirale Dunav i iskrcale se na delu obale koji je drzao drugi bataljon desetog puka kojim je komandovao major Gavrilovic.Austrijske trupe utvrdile su se iza zeleznickog nasipa na samoj obali.Njihova artiljerija sa druge strane reke pretvorila je srpske polozaje u hrpu rusevina.Ali neprijatelju se nije smelo dozvoliti da utvrdi mostobran i nastavi sa prebacivanjem trupa.Prvo je napao zandarmerijski odred koji uz ogromne gubitke nije uspeo da potisne neprijatelja.Jedino resenje je bilo da sve srpske trupe krenu u kontranapad.Oko 14:30 major Gavrilovic je prikupio svoja 3 voda, 2 voda treceg bataljona i sremski odred i pred kafanom Jasenicom odrzao legendarni govor:
"Tacno u 3 casa neprijatelj se ima razbiti vasim silnim
jurisom, razneti vasim bombama i bajonetima.Obraz Beograda, nase
prestonice, ima da bude svetao.
Vojnici!
Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je nas puk iz svog
brojnog stanja, nas puk zrtvovan je za cast Beograda i otadzbine.Vi
nemate vise da se brinete za svoje zivote, oni vise ne postoje.Zato
napred u slavu!Za kralja i otadzbinu!Ziveo kralj!Ziveo
Beograd!"
Skoro svi vojnici su herojski izginuli u strasnom jurisu, a major Gavrilovic je tesko ranjen.On je kasnije odlikovan Karadjordjevom zvezdom i francuskim Ratnim krstom.Nazalost nisu uspeli da zauzmu neprijateljski mostobran i vec 9. oktobra Beograd je zauzet, a na zgradi starog dvora su istaknute austrijska i nemacka zastava.Ali ostaje jos jedan, mozda jedinstven primer u vojnoj istoriji, da neprijatelj podigne spomenik onome protiv koga se borio.Nemacki general Mekenzen je posle osvajanja Beograda podigao spomenik braniocima grada koji su junacki izginuli govoreci:"We fought against an army that we have only heard about in fairy tales".
Posle bitaka kod Morave, na Ovcjem polju i na Kosovu u oktobru i novembru 1915, srpska armija je bila odsecena od juznog pravca i svojih saveznika u Solunu i morala je da se povlaci prema Crnoj Gori i Albaniji.Na sastanku u Peci 25. novembra srpska vrhovna komanda izdaje naredjenje o opstem povlacenju prema Jadranskom moru, preko Albanije i Crne Gore, jedinog preostalog puta.Druga i treca armija povlace se pravcem Pec-Andrijevica-Podgorica-Skadar, prva armija pravcem Djakovica-Vezirov most-Ljum Kula-Skadar, a timocka armija i trupe iz Makedonije pravcem Debar-Struga-Elbasan.Ali postojao je jos jedan plan, koji je predlozio legendarni vojvoda Zivojin Misic.Naime on je mislio da se srpska vojska reorganizuje na Kosovu i odatle krene u kontranapad.Na cetiri sastanka vrhovne komande ovaj plan je odbacen.Ostaje pitanje da li bi vojvoda sa Suvobora mogao da ponovi svoj podvig sa Kolubare u tako teskom polozaju.O stanju srpske vojske najbolje govori izvestaj nemacke vrhovne komande:
“Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по oвој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта.”
Srpska vlada i srpska vrhovna komanda zapocinju povlacenje 24. odnosno 26. novembra iz Prizrena, nekadasnje stare srpske prestonice za vreme cara Dusana.Sa vojskom se povlaci i stari kralj Petar I Karadjordjevic.Srpski nacelnik vrhovne komande, vojvoda Radomir Putnik je tesko bolestan od plucnog emfizema i mora da bude nosen za vreme celog povlacenja.Unistivsi ili zakopavsi topove i tesku opremu koju nije mogla da ponese i srpska vojska zapocinje povlacenje 3. decembra.Sa vojskom se povlaci i narod pred zlodelima austrougarske, a posebno bugarske vojske.Glavni pravac vodi preko dva planinska prevoja, Chakora(1849 metara nadmorske visine-najvishi prevoj na Balkanu) i Tresnjevika(1573m).Ne znam da li je neko od vas prolazio ovim putem, ali on i sad vise lici na kozju stazu nego na put.Mozete zamisliti kako je bilo pre 100 godina u sred jedne od najhladnijih zima na temperaturi od minus 30.Uostalom, o surovosti ovi planina najbolje govori njihov naziv-Prokletije.Desetine hiljada ljudi ostavilo je svoje kosti u ledenim planinama Albanije i Crne Gore.Povlacenje otezavaju i napadi arbanaskih plemena koja nisu lojalna Esad-pashi Toptaniju, savezniku Srbije.Nema se hrane, odece, obuce, epidemija tifusa jos uvek traje.Preko Albanije je preslo nekih 150000 ljudi, dok je poginulo, nestalo ili zarobljeno skoro 250000.Francuski marshal Zozef Zofr je rekao:”Povlacenje nasih saveznika Srba, pod okolnostima pod kojima je izvrseno, prevazilazi po strahotama sve sto je u istoriji zabelezeno kao najtragicnije.”
Za to vreme, svega pedesetak kilometara odatle, na snegom pokrivenim planinama u okolini Mojkovca vodi se zavrsna faza bitke koja odlucuje o sudbini srpske vojske.Rec je naravno o najslavnijoj bici u crnogorskoj istoriji, Mojkovackoj bici.
pozdrav druze...lepo je sto se zanimas za srspku istoriji, ali bi takodje bilo lepo da navedes izvore odakle ti ovi tekstovi...sve ove, a i one druge tekstove koje si okacio, sam napisao ja...evo linka ka topiku na drugom forumu...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
)
