|
Čas istorije o Gvozdenom puku
http://www.aleksandrovac.net/servisne-informacije/.....-puku.html
Polje timočkog junaštva
Citat:
Vitezovi časti na Legetu osujetili plan Beča. Izginuli posle samo dva meseca vojničkog života
ČIM je septembarska meseina osvetlila Leget, neprijatelj je napao duž čitave linije fronta. Četvrti bataljon 13. puka je borbom prsa u prsa dočekao nadmoćniju 57. austrijsku brigadu, naneo joj teške gubitke, ali je ostao bez municije. Razbijen je i uništen.
Pošto je pao desni bok mostobrana jedan austrijski streljački stroj izbija na obalu i otvora izbliza vatru ka mostu na pontonirce. Ranjenike ispod obale i delove 15. puka zahvati panika, svi jure ka mostu. Tada je komandant Ristić skočio sa topa, dohvatio pušku jednog ordonansa i strčao u paklenu gužvu, braneći prilaz mostu. On je pokušao da bajonetom zadrži vojnike, ali nije vredelo.
Pontonirci su već počeli da utvrđuju prag, kada se najednom, uz užasnu lomljavu, tresak i krike, 30 metara od obale, most pod teretom sručio u Savu. Preplašena gomila je i dalje hrlila ka mestu gde mosta više nije bilo. Mnogo vojske se odmah podavilo. Neprijatelj je oko 23.50 sa svih stran žestokom puščanom vatrom tukao one koji su popadali ili poskakali u vodu. Delovi 1. i 3. bataljona, polubataljon pionira, jedna poljska baterija i delovi 15. puka pali su u ropstvo. A na vrhu legetskog baira još se vijorila zastava 13. puka „Hajduk Veljko“.
„Tog dana po podne, oko dva sata, mitraljez mi je osakatio obe noge“, napisao je Sava Drinčić u „Ratnom pomeniku“ (1937). Ležao sam među ranjenim drugovima, između nekoliko teže ranjenih oficira, iskreno želeći da me zahvati jedna od tih eksplozija... Desno i levo više kukuruza iznikoš e blistave oštrice noževa, a za njima mađarske šapke. Spasavajte zastavu, čuo se povik starog komandanta (Ristića), isprekidan eksplozijom zrna... Taman da zatvorim oči kad pored mene projuri jedan naš oficir i zaustavi se na ivici obale. On zbaci bluzu, s čijih se epoleta zasija zlatna zmija... Visok, bled, ko plamen svetlih očiju. Smače košulju i poče telo obavijati nekim platnom. Zastava... Trobojka! On skoči u vodu i manu rukama...“
PLAČ TRI SESTRE
Na pašnjaku Leget, kraj Save, i danas stoji obeležje srpskom junaštvu i oružju. Na metalnoj ploči je lik poginulog srpskog vojnika kojeg oplakuju tri sestre Srpkinje - Krajinka, Timočanka i Sremica.
Naredbu da se spasava zastava izdao je komandant 13. puka Dragutin Ristić. Nasuprot svedočenju ranjenog Drinčića, postoje dokazi da je Ristić naredbu izdao odmah pošto je izbila prva panika... Predviđao je katastrofu svog puka, pa bar zastavu da spasi.
Opkoljene, jedinice majora Dragiše Kovačevića dočekale su zoru na Legetu - okrvavljene i bez municije. Čim su predali oružje, počela je njihova golgota. Najpre su terani da preko Save pucaju na svoju braću, a kada su odbili - nastalo je svirepo ubijanje bajonetima. Nisu pošteđeni ni ranjenici. Sava Drinčić je onesvešćen donesen do previjališta, odakle je sa ostalim zarobljenicima otpremljen u mađarski logor za Srbe, a kasnije razmenjen i prebačen u Solun.
Osoba koja je spasla zastavu 13. puka „Hajduk Veljko“ da ne padne u ruke neprijatelja, čime bi se ova jedinica zauvek ugasila, bio je sanitetski major dr Milivoje Petrović - potomak slavnog Hajduk Veljka. Za ovaj podvig dr Petrović je odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima četvrtog reda. General Franš d’Epere mu je dodelio Lagiju časti.
nema slike ,hm , komentar za nju
Citat:
General Kondić (slika levo); Dr Milivoje Petrović spasao zastavu „Hajduk Veljka“
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.h.....g-junastva
|
