Srbija je presudila pobjednika u Prvom Svetskom Ratu

• 7Ovo se svidja korisnicima: amstel, miodrag, Skywhaler, husky, bojank, stalker, MiG-29M2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U momentu primirja savezničke jedinice su na pojedinim delovima fronta već bile na nemačkoj granici a srpske jedinice su bile na Savi i Dunavu od Šapca do Velikog Gradišta dakle bile su neuporedive dalje od Nemačke nego saveznici. Ako ćemo već o tome. Da si služio vojsku znao bi da Srbi sa 4 divizije plus 2 francuske ne bi smeli da idu ni do Budimpešte a kamoli prema Beču ili ne daj Bože Berlinu. Pogotovo što artiljerijske municije nije bilo ni za jedna pun komplet tačnije baterije su u proseku imale po jednu trećinu bojevog kompleta. Razlog je taj što su Nemci za sobom porušili skoro sve mostove na prugama. Tek krajem decembra su baterije popunjene na jedan bojevi komplet ali bez dalje popune (popuna je oko nove godine bila u Skoplju).
Kad već pričamo o snagama na zapadnom frontu. U vreme primirja je bio oko 1,1 miliona američkih vojnika u rezervi do tada ne angažovanih čuvanih za ofanzivu u novembru za izravnjavanje fronta. Na putu je bilo još 1,7 miliona američkih vojnika za prolećnu ofanzivu sa kojom je trebalo izvršiti okupaciju Nemačke. Upravo zbog prebacivanja američkih snaga (predviđeno do 3 miliona vojnika u proleće 1919. godine) Nemci su u martu 1918. godine izvršili svoju veliku ofanzivu kao poslednji pokušaj da dobiju rat pre nego što američke snage postanu operativne. Savezničke snage su u martu trebale da imaju minimum 5000 tenkova (težilo se ka cifri od 8000 tenkova). Na težištu proboja od oko 40 km bilo je predviđeno da se baci u borbu 2500 tenkova a napad je trebalo da podržava 17.000 topova i minobacača tj na svaka 2,5 metra jedan minobacač ili top. Proboj je trebalo da izvrši 20 američkih i 20 francuskih divizija a za eksploataciju proboja je trebalo da bude ubačeno u borbu još 20 američkih i 10 francuskih divizija. Cela Srpska vojska je imala 6 pešadijskih i jednu konjičku diviziju i oko 250 topova. Ako dodamo i minobacače (rovoska oruđa) Srbi su imali artiljeriju samo za otprilike jedan kilometar fronta a pešadiju za 6 km fronta. Samo radi poređenja.
Ako ti nije jasno ni posle ovog onda dižem ruke.

• 1Ovo se svidja korisniku: 39mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Dec 2018 22:25

PA sad, tačna su donekle oba gledišta. U tom ratu nije ratovala samo Nemačka. Proboj Solunskog fronta je Nemačku ostavio bez saveznika i doveo je upravo u situaciju koje se plašila - do mogućnosti da vodi front na dve strane. Sigurno je i da je rat bio rešen i na zapadu. Ogromni gubici su naneli nepopravljivu štetu, te ulazak Amerike sa ogromnom industrijskom snagom i sl. Čak i da nije bilo Solunskog fronta oni bi verovatno na kraju bili slomljeni samo sa monogo većom cenom i žrtvama. Ali stvarnost je takva kakva jeste. Solunski font je imao ogromnu težinu u ovakvom raspletu, slomio im je svaku nadu u pobedu. Potpuni šok i potpuni poraz. Za budućnost Istoka i Juga Evrope presudan. Da nije bilo Solunskog fronta ne bi bilo tako strašnog i jakog sloma Austro Ugarske. Možda ona ionako vremenom ne bi više postojala, ali bi sve to prošlo dosta drugačije...

Dopuna: 01 Dec 2018 22:28

Apropo topova, ne valja im ta rabota, sigurno i sam znaš da su tada vojske znale da naprave prevelike probleme same sebi sa preobimnom topovskom pripremom. Toliko bi preorali teren da je svaki juriš u proboj bio ne samo otežan nego i ponegde nemoguć za sopstvenu vojsku...

Dopuna: 01 Dec 2018 22:48

Još jedna digresija, pogledajmo Drugi svetski, Sovjeti bi i bez Dana D slomili Švabe, ali možemo li reći da je iskrcavanje u Normandiji bilo beznačajno? Ili nepokoravanje Britanije? Pogledajmo to malo i sa te strane...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::U momentu primirja savezničke jedinice su na pojedinim delovima fronta već bile na nemačkoj granici a srpske jedinice su bile na Savi i Dunavu od Šapca do Velikog Gradišta dakle bile su neuporedive dalje od Nemačke nego saveznici. Ako ćemo već o tome. Da si služio vojsku znao bi da Srbi sa 4 divizije plus 2 francuske ne bi smeli da idu ni do Budimpešte a kamoli prema Beču ili ne daj Bože Berlinu. Pogotovo što artiljerijske municije nije bilo ni za jedna pun komplet tačnije baterije su u proseku imale po jednu trećinu bojevog kompleta. Razlog je taj što su Nemci za sobom porušili skoro sve mostove na prugama. Tek krajem decembra su baterije popunjene na jedan bojevi komplet ali bez dalje popune (popuna je oko nove godine bila u Skoplju).
Kad već pričamo o snagama na zapadnom frontu. U vreme primirja je bio oko 1,1 miliona američkih vojnika u rezervi do tada ne angažovanih čuvanih za ofanzivu u novembru za izravnjavanje fronta. Na putu je bilo još 1,7 miliona američkih vojnika za prolećnu ofanzivu sa kojom je trebalo izvršiti okupaciju Nemačke. Upravo zbog prebacivanja američkih snaga (predviđeno do 3 miliona vojnika u proleće 1919. godine) Nemci su u martu 1918. godine izvršili svoju veliku ofanzivu kao poslednji pokušaj da dobiju rat pre nego što američke snage postanu operativne. Savezničke snage su u martu trebale da imaju minimum 5000 tenkova (težilo se ka cifri od 8000 tenkova). Na težištu proboja od oko 40 km bilo je predviđeno da se baci u borbu 2500 tenkova a napad je trebalo da podržava 17.000 topova i minobacača tj na svaka 2,5 metra jedan minobacač ili top. Proboj je trebalo da izvrši 20 američkih i 20 francuskih divizija a za eksploataciju proboja je trebalo da bude ubačeno u borbu još 20 američkih i 10 francuskih divizija. Cela Srpska vojska je imala 6 pešadijskih i jednu konjičku diviziju i oko 250 topova. Ako dodamo i minobacače (rovoska oruđa) Srbi su imali artiljeriju samo za otprilike jedan kilometar fronta a pešadiju za 6 km fronta. Samo radi poređenja.
Ako ti nije jasno ni posle ovog onda dižem ruke.

Не знам шта треба да ми буде јасно кад се ја не спорим с тобом око западног фронта. Мени је само "пресудити" и "прекратити" исто када се говори о солунском фронту и првом свјетском рату. Иначе, служио сам војску и био у два рата а од тебе сам очекивао нешто о Мишићу да напишеш зато сам и брбљао оволико ал залуд... Беч сам поменуо фигуративно мислећи да ћеш се сјетити Војводе и његових ријечи ал опет залуд тако да дижи руке од мене и држ се бројева нема окошта више да зборимо.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Kos93, ltcolonel, Skywhaler, bojank, MiG-29M2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:U vreme primirja je bio oko 1,1 miliona američkih vojnika u rezervi do tada ne angažovanih čuvanih za ofanzivu u novembru za izravnjavanje fronta. Na putu je bilo još 1,7 miliona američkih vojnika za prolećnu ofanzivu sa kojom je trebalo izvršiti okupaciju Nemačke.

Vec sam bio naa pedagogiji,kada sam neku pauzu popunjavao odlazeci na predavanja kod pokojnog Miroslava Jovanovica (ko ne znako je, radi se o tragicno preminulom profesoru Odeljenja za istoriju,duboko cenjenom i od kolega i studenta) Profesor Jovanovic je u jednoj debati sa studentima cetvrte godine parafrazirao svog slavnog mentora, Andreja Mitorvica, a sada cu ja da parafraziram dvojicu velikih istoricara.

Nemojte se zavaravati da je majusna srpska armija, ta koja presudila pobednika Velikog rata, ona je samo svojim prodorom isti ubrzala.Takodje nemojte se zavaravati da Amerikanci, koji su u taj rat usli kao plava konjica iz vesterna, nisu bili iskusni. Bas naprotiv, Crni Dzek Persing, je u jedinice koje su prve trebla da nastupe uporno i sistematicno stavljao ljude sa plocnika velikih gradova Istocne obale, na nasilje i krv svikele gangstere Jevreje i batinase Irce, italijanske mafijoze i prgave sa oruzjem rodjene gorstake Apalaca i kauboja naviknutih na sve sa prerija do skorasnjeg Divljeg zapada.
Ali nemojte ni nikada dovesti sebe u situaciju da umanjite znacaj za slom Centralnih sila majusne srpske armije, a ni da ga uvecate u nesto imaginarno.

Citat:Za budućnost Istoka i Juga Evrope presudan.

Potpuno tacno,i tu je bio presudan momenta dalje vise akclerator.


Citat:I Rusija i Nemačka su bile sposobne da sa svojim vojnim industrijskim kapacitetima nastave rat ali njihovo stanovništvo i poljoprivreda definitivno nisu bili.

Ruska mozda, Nemacka nikako. Istorsili su sve sto su imali,a novo nisu mogli da nabave.

Citat:Ekonomska i pomorska blokada su izazvale glad, masa nezadovoljnih je počela da protestuje što su najbolje iskoristili socijalisti, anarhisti i ekstremni levičari (a kasnije će doći i desničari).
Nisu dosli kasnije desnicari bili su tu,od samog pocetka. Pa ko gusi revoluciju?

Citajte Remarka (Na zapadu nista novo i Povratak) i Mana (Andrej Mitrovic je bio opcinjen Carobnim bregom). Oni su pisci epohe. Ako hocete strucno kod nas je Andrej Mitrovic odlican,pogotovu sto je zanimljiv kao pisac, ume da drzi citaoca,pa prosto gutate stranice.

Citat: Је ли пробијен солунски фронт и отворен читав југ да су Срби могли да умарширају у Беч да се нису швабе предале?

Srpska armija ide pesice, a do Beca ima puno i kada se vozis.

Citat:Је ли пробој солунског фронта прекретио неминовни исход? Јесте!

Kako ako je prekaratio nesto neminovno moze da bude presudan? Nesto bi se i bez toga neminovno desilo.

Citat:Па како онда то није одлучујућа операција за крај првог свјетског рата мени стварно није јасно...

Pogledaj gore,mzda ti bude jasno.

Aj sada malo gimnastike mentalne. U svetlu jednog komentar ovde, sta mislite da li je za uspeh operacije srpske vojske u oslobadajnju Srbije bila presudna Ofanziva od sto dana saveznika na Zapdnom frontu ili ne?

• 4Ovo se svidja korisnicima: ltcolonel, voja64, Bane san, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Balkanski front u Prvom svetskom ratu je oduvek bio sporedno bojište. Na celom Balkanu ima jedna (1) linija pruge, kojom se ne može snabdevati velika vojska. Da su Nemci imali nešto rezervi, mogli su da postave novi front negde u Srbiji, u krajnjem slučaju na granicama. Preko toga, kako se pokazalo, je teško za srpsku vojsku da napreduje.

• 7Ovo se svidja korisnicima: amstel, Skywhaler, voja64, Bane san, stalker, MiG-29M2, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče Mišića ne znam na šta konkretno misliš. Nisam čitao njegovu privatnu prepisku ako uopšte postoji a koliko zna ne postoji. Što se tiče zvanične prepiske sa Depereom on sa njim nije imao problema. Mnogo veće probleme je imao sa Aleksandrom nego sa Francuzima. Politički pogledi Mišića su bliži političkim pogledima Deperea nego političkim pogledima regenta pre svega oko stvaranja Jugoslavije tj u tom momentu Kraljevstva Slovenaca, Hrvata i Srba a nešto kasnije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ja nisam našao dokument u kome bi Depere zabranjivao dalje brzo nastupanje da jeste mogao je da povuče francuske jedinice i time ogoli srpske bokove ali nije. Priča o tome kako francuski konjanici nisu mogli da prate srpsku pešadiju je samo urbana legenda. Pa mnoga mesta u istočnoj Srbiji je oslobodila upravo francuska konjica. Da je Depere povukao te dve francuske divizije koje su štitile srpske bokove preostale četiri srpske divizije (tri pešadijske i jedna konjička) bi morale da stanu. sa sadašnje distance Depereov predlog da se stane ispred Niša i tu popuni municija pa nastavi sa nastupanje je bio razboritiji od Mišićeve odluke da se nastavi nastupanje. Ipak se stalo posle dva dana marša na Zapadnoj Moravi i to ostalo skoro nedelju dana dok nije stigla popuna sa artiljerijskom municijom. Da tokom transporta austro - ugarskih trupa ka Srbiji nije pobeglo minimum 60% vojnika (čitavi pukovi su napuštali transporte) Srbi bi bili u velikom problemu zbog nedostatka artiljerijske municije. Samo su se Kevešu jedinice bukvalno rasipale, čak ni masovne egzekucije dezertera kao u Kragujevcu Čeha nije pomogla. To su jedinice koje su dolazile iz duboke pozadine uglavnom iz današnje Ukrajine gde su vršile okupacionu službu. To nisu jedinice koje su Srbi pre toga razbili. Tako da stvarno ne znam o kojim to dramatičnim neslaganjima Mišića sa Francuzima misliš. A to da je bio na ratnoj nozi sa regentom to jeste.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Usled pomorske blokade Nemačka i AH su bile osuđene na lagano umiranje. Već 1917. godine počinje nestašica hrane i sirovina za proizvodnju. Kad je krenula glad javio se novi problem a to su komunisti koji su maestralno vodili kampanju i organizovali štrajkove širom te dve zemlje. Uz komuniste i ostale političke frakcije su takođe protestvovale. Zatim kreću nemiri u Češkoj i Slovačkoj gde je AH morala da pošalje ceo korpus da ih drži pod kontrolom. Česi i Slovaci takođe počinju masovno da dezertiraju, a oni su činili značajan procenat AH armije.

13-14 avgusta Hindenburg i Ludendorf obaveštavaju kajzera Wiljema da je rat izgubljen i da mogu da garantuju liniju fronta samo do decembra. Posle toga je veliki upitnik šta bi se desilo. Nemački vojnici su bili ekstremno loše snadbevani municijom i hranom, demoralisani do tog nivoa da ih je 1,5 milion dezertirao tokom 1918. godine. Predavale su se čitvae jedinice čim bi upale u žešće borbe.

Ukratko Nemačka armija je bila pred kolapsom. Kad se pogleda karta zapadnog fronta to možda tako ne izgleda ali ono što bi se desilo ako ne u decembru onda sigurno na proleće 1919. je da bi se nemački front raspao kao i saveznički 1914. i da bi saveznici bez problema došetali do Berlina i Beča pre kraja te godine. Posle avgusta car Viljem u septembru traži od Vilsona primirje, ovaj ga obaveštava o osnovnim uslovima. Zatim pada vlada u Berlinu i u oktobru počinju pregovori koji se završavaju primirjem u novembru.

Za to vreme na balkanskom frontu tek 10. novembra SRB i FRA divizije prelaze dunav i Savu. Nemci su jednostavno samo kupovali vreme jer su znali da saveznici sa balkana ne mogu brzo da napreduju. Zato i nije bilo ozbiljnih pojačanja za balkanski front posle kapitulacije Bugarske. Takođe dolazila je zima a AH je imala jedinice u beču i budimpešti koje bi mogle da zaustave naše napredovanje. I poslednja stvar je da je posle izlaska na dunav pred saveznicima bilo širenje fronta što bi bilo vrlo nepovoljno za jedva 10 divizija koliko su imali. Trebalo je oslobađati Rumuniju, i napredovati u pravcu AH teritorija a za to 10 divizija definitivno nije bilo dovoljno.

Naš proboj je uticao u smislu što je bio dodatan pritisak na cara viljema da ubrza pregovore jer sa svakim našim napredovanjem njegova pregovaračka pozicija je slabila. A da je nešto mnogo uticao na rat i nije. 1914. i 1915. su po meni ogroman doprinos ratu, a na 1918. više gledam kao na happy end za našu armiju koja je prošla kroz pakao tokom rata.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Још крајем 1916 год постојао је предлог Војводе Ж. Мишића да се скрати српски фронт, да се сва војска (српска) доведе на простор од 35 км ширине све остале војске да се појачају до маја 1917 год. и да се направи пробој који је тек 15.07.1918 год одобрио француски маршал ДеПере који је добио од француске врховне команде у мају 1918 на инсистирање Српске владе.
Пробојем би се избацила Бугарска из рата. Пресекао пут за Турску. Румунији би се омогућило да направе офанзиву према Немцима, АустоУгарима и Бугарима, олакшао би се и рат Русији а и на западном фронту би се смањио број немачких дивизија јер би морали да затварају велики правац. Италији би се омогућио бољи положај јер је наступала Аустро Немачка офанзива против њих.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Радим нешто за факс везано за Први светски рат и не могу да нађем један податак, наилазио сам на податак да је фелдмаршала Августа фон Макензена у новембру 1918. заробила Српска војска и да је држан као ратни заробљеник у Футогу. Јел има неко неку потврду ових тврдњи?

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel, voja64, MiG-29M2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Можда си, као и ја, прочитао овај текст у Политикином забавнику?

http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/feldmarsal-bez-belog-konja