|
ssekir75 ::ne mozes,veruj mi. ne umem da opisem, ali i dalje pamtim taj ukus. sljivovica, uopste ne mirise na alkohol, nego na neke kolace recimo. kad pijes ne oseca se jacina, a rakija je da kazem gusta. boje je bila,pa recimo kao vinjak, mada mozda vise vukla na braon (vinjak mi vise vuce na crvenu). i brzo je tukla u glavu... svi profesori su se okupili da probaju, cak su i nas terali da proba ko nije, jer ko zna da li ce ikad vise imati priliku. govorili su da je mnogo bolja od nekih konjaka kojima ja nisam ni pokusavao da pamtim imena. na flasi je bio papir vezan nekom rafijom,ili sta je vec ono bilo, na kom je pisalo teskim rukopisom mastiljavom olovkom "za dusu sinu bogoljubu sa cera 1916". jos je nosto pisalo ispod ali se vec nije vidlo. ne znam kako su drugi sve to doziveli, ali meni sve oko Isv rata jako tesko pada jer mi je iz najblize familije 14 ljudi bilo u Isv ratu (pradede i njihova braca),a deda moje majke po ocu, veselin djordjevic, nestao je na bugarskoj granici oktobra 1915.
Ja sam kao mladić probao pradedinu Mastiku. Pradeda je bio solunski borac (sa majčine strane) i preživeo je Solunski front, a mastiku je ispekao 1914, pred sam rat. Baka je čuvala flašu te rakije, zaista, ne oseti se ukus alkohola, samo miris trave, i nekako je bila kao ulje, gusta i slatka. Pisli smo za slavu. Moji sa majčine strane nisu bili Šumadinci, oni su iz Topličkog kraja, nisu čak nosili šajkače, a nisu gajili šljive, rakije su pravili od trava ili nekog voća, ali ne od šljiva.
|
kad na kraju prc...Srbin,Mostarac napisao a opevao meni najlepse mozda Himzo Polovina..
.
