Bitka je romansirana nasim modernim neznanjem i uvek dobrodosloj pomoci Holivuda. U Grckoj se uvek znalo kome je isla slava za bitku. Spartanci, odnsno kralj Leonida, komandovao je alijansom Grckih polisa, i kao takav dobio povlasceno mesto u hvalospevima, ali to ne znaci da su ljudi zaboravljali ostale. I posle Plateje podignut je stub u obliku tri isprepletane zmije koji na kome su uklesana imena svih gradova koji su dali svoje ratnike. Ali Atina i Sparta bile su na drugom odnosno prvom mestu. Na Termopilu danas stoji spomenik Tespijancima. To sto generacija kojoj se servira 300 ne razlikuje los strip od istorije, to je druga prica.
Tako da romantizacija pada iskljucivo na ledja Holivuda. Za divno cudo.
Falanga u smislu koji je nama poznat (a koji opisuje borbenu formaciju iz doba Filipa II i Aleksandra, sa pedantnim redovima i kolonama, preklopljenim stitovima itd) nije borbena formacija Grka u doba Persijskih ratova. Oni su se tada borili u prilicno nepravilnoj, tzv. slobodnoj formaciji. I to je lako dokazivo.
Falanga u tom klasicnom smislu pojavljuje se tek u Peloponeskim ratovima, a konacnu formu dostize u doba Filipa II koji je ,,dodatno zblizio redove'' kako kazu anticki istoricari.
A zdruzeno ,,guranje'' cak i u kasnijoj falangi, sve se cesce smatra, nikada nije ni postojalo. To je samo pogresna interpretacija, mahom Ksenofontovih termina i konteksta.
I da, nije se dobar deo Grka predao vec povukao. Samo deo Tebanskih ratnika je, navodno, prebegao u redove Persijanaca. Medjutim, neki smatraju da je ta tvrdnja Herodota produkt anti Tebanske politike koja je usledela samo godinu dana nakon Termopila, u bici kod Plateje, kada su se tebanski hopliti zaista borili na strani Persije, a dobila na znacaju i kasnije, sa njihovim sukobima sa Atinom. Mozda je tebanski kontinget na Termopilu poslednji dasak njihovog patriotizma pre zvanicnog ,,mediziranja'' koje je usledino neposredno potom.
|