|
Manje-više OFF TOPIC:
Boksi, to je teška generalizacija. Balkanski narodi (i ne samo balkanski) se ništa nisu pitali (niti su postojali, u današnjem smislu nacije) maltene sve do XIX veka. U državnim pitanjima su učestvovali tako što bi dali ,,Caru carevo, bogu božije", bežali u gustiš kada tadašnji vladari ,,rešavaju svoje razmirice", i eventualno ginuli kao pomoćni pešaci (oni kojima je zapalo da ih njihov vlastelin povede sa sobom), i veze nisu imali da pripadaju nekakvoj naciji. Gledaj na srednji vek i tadašnju politiku otprilike kao na mafijaške bosove i njihove organizacije. Vladari su ti bili ,,Capo di tutti capi" a njima podređeni manji velikaši su ti ,,capi". Svi ratovi i odnosi su manje-više bili lični. Dakle, dvojica plemića (bili oni carevi, kraljevi, grofovi, vojvode..) se posvađaju oko nečega (oko poseda, žene, čega god..) i pozovu svoje ortake da im se pridruže (tim ortacima su davali poklone, zemlju od koje su se ovi izdražavali) na nekom polju kako bi rešili problem (seti se filma ,,Bande Njujorka" to ti je, u suštini, slika feudalne Evrope. Vizantija je nešto malo drugačije, a Srbija tog doba je na pola puta.) Narodu je bilo sve jedno da li će danak davati bugarskom, srpskom, mađarskom ili turskom velikašu,bitno da je što manje (Nakon sloma Despotovine, narodu je čak bolje bilo pod Turcima nego pod srpskom vlastelom, a molili su boga da ostanu pod Turcima i da ne dođu pod vlast mađarske vlastele....)
Izvinjavam se na dugačkom, manje-više off topic-u  ali mislim da je važno ovo pojašnjenje kada govorimo o odnosima u srednjem veku. Često tadašnje relacije, politiku, percepciju sveta gledamo kroz današnju prizmu, a to unosi zabunu. Pozdrav!
|
