offline
- Pridružio: 29 Okt 2009
- Poruke: 44
|
sebab ::ovaj koji su koristili u filmu je ocigledno moderna replika i to ne bas tacna. istorijski dugi lok nije bio recurve.
dugi luk se protiv japanskog "borio" vise bodkin strelama nego konstrukcijom. za masovne sukobe je bio ok, jer se pravio jednostavnije, ali ga je bilo tesko napinjati. ja bih od svih najvecu prednost dao mongolskim i turskim lukovima. relativno kompaktni, mogli su se koristiti i sa konja, sto je velika prednost. pesadijski turski lukovi mislim da su bili apsolutno najbolji pesadijski lukovi u istoriji. jaci od konjickih, cak je njima ostvaren i rekord u daljini odapinjanja, koliko se secam, nekih 800 m!
Rekord u dužini odapinjanja strele iz lika, snagom prostog natega rukama, drži turski Sultan, sa sredine 19 veka, koji je strelu odapeo negde oko 900 metara, na strelištu UK-MEGDAN, koji istina u prevodu sa turskog znači -strelište, ali ga tko istoričari krste, kod Istambula, a sve se to dogodilo u prisustvu nekih visokih evropskih zvaničnika, uključujući i ENGLESKOG AMBASADORA, tako da je ostalo zabeleženo. Dotični ambasador mora da se prenerazio, jer čak ni teški "Velški lukovi" od grubo tesane tisovine sa čvorovima, kakvi su pronadjeni u potpoljenom brodu Meri Rouz, slučajno iz vremena Henrija VIII nisu dobacivali ni upola toliko.
Dugi lik, istina, jako retko se sreće zakrivljen, pošto tisovina izgleda nije pogodna za plastičnu deformaciju, kako u vlažnom, tako i u suvom- parenom ili kuvanom stanju.
Turski, mongolski i avarski lukovi, bili su kompozitni, ČUDO TADAŠNJE TEHNIKE, slagani od drveta ili bambusa, sa elementima roga, i životinjskih tetiva, a sve to skupa je na okupu držao riblji lepak, po čijoj proizvodnji su bili čuveni HAZARI. E ima jedna začkoljica, u savremenim filmovima, sve i jedna orijentalna armija, naoružana je upravo takvim kompozitnim kompleksnim lukovima, a istorija nam prenosi da su dotični lukovi BILI DO ZLA BOGA TEŠKI ZA IZRADU, DA JE ZA ISTU TREBALO DUGO VREMENA, I PO PAR GODINA, I DA SU BILI DO ZLA BOGA SKUPI.
Turski sultani, SA PONOSOM SU ISTICALI NJIHOVO UMEĆE U IZRADI KOMPOZITNOG LUKA, A DA SU BILI MAJSTORI, JESU SIGURNO.
Nasuprot tome, Evropski, severnoevropski luk, onaj od bresta i jasena, tisa se javlja kasnije, ona je mediteransko drvo, BILI SU KRAJNJE PROSTI, JEDNOSTAVNI ZA IZRADU, ali ima i tu začkoljica
BILI SU DO ZLA BOGA TEŠKI ZA UVEŽBAVANJE I KORIŠĆENJE.Zahtevali su dobru fizičku pripremu, što je za vreme kada je vladala glad i kuga pravo čudo, I DOSTA SLOBODNOG VREMENA. . .
Postoje zapisi iz engleske istorije, gde je svakom SLOBODNOM GRADJANU bilo zabranjeno da se u nedelju posle mise u crkvi- dok su još bili katolici- bavi iim drugim OSIM UVEŽBAVANJEM LUKOM I STRELOM, neka vrsta sadašnje američke nacionalne garde. . .
Podaci o snazi napinjanja variraju od 25- pa sve do nekih 65 kilograma, verovatno je bilo za svakog po neki luk. . .
Čak ni nateg od 25 kilograma, desnom rukom u punom zgibu nije ni malo lak, a kamoli za jače lukove. . .
Istorija nam prenosi, da su englezi bili ne samo jaki, nego i neverovatno brzi, naišao sam na jedan autentičan izvor, koji broj ispaljenih strela ne vezuje za MINUTE NITI DRUGU VREMENSKU JEDINICU, spretnost strelca, cenika se po tome što je morao da odapne tri strele, za vreme dok prva ne padne na zemlju, negde se pominje broj šest, a u većini tekstova se pominje 12 strela u minutu, i to nanišanjenih, što je već na granici "Pomozi bože"
Probojnost je verovatno bila različita, lančanu košulju Bodkin je bez problema probijao, a za oklop, pola pola. Da je strela lako probijala oklop niko OKLOP NE BI NOSIO, a da nije NIKO STRELCE SA SOBOM NE BI VODIO. . .tu nikad nisam bio načisto.
A što se Engleskih strelaca tiče, SVI OD REDA SU BILI SLOBODNI LJUDI, što je u ono vreme u evropi bilo jako teško naći. . . i IMALI SU DOVOLJNO SLOBODNOG VREMENA DA GODINAMA I GODINAMA SVOJU VEŠTINU USAVRŠAVAJU.
Naravno, i tu postoji ALI, niko od njih, osim možda nekih MAJSTORA STRELACA, nije bio plemenitog roda, PLEMSTVO JE SLOBODNO VREME KORISTILO ZA "dRUGU VRSTU ZABAVE " ali i tu mora da je bilo izuzetaka.
Čuveni pozdrav sa DVA PRSTA, KOJI JE PROMOVISAO ČERČIL, mada je i do njegovog vremena sigurno bio poznat, DUGUJEMO STRELCIMA, iz stogodišnjeg rata. . .
Francuzi su svakako ubijali zarobljenike NEPLEMENITA RODA, a strelce sa uživanjem, ali pre nego što bi ih ubili, SEKLI SU IM PRSTE, nekad iz predostrožnosti, da ako i prežive, više se nikad sa njima ne suoče. . .
Postoji jedan papin DEKRET, ne BULA, BULA JE ZA DUHOVNE STVARI,
JEDAN OD MNOGOBROJNIH PAPA, procenio je da je samostrel SUVIŠE OPASNO ORUŽJE, i pod pretnjom EKSKOMUNIKACIJE, zabranio njegovo korišćenje protiv HRIŠĆANA. . .dali su ga poštovali ilinisu. . .
Inače, JEDAN PAPA JE BIO I EKOLOG, zabranio je pravljenje nekog primitivnog elika, sa današnjeg stanovišta, ZARAD KOJEG SU TADAŠNJI KOVAČI PROSTO UNIŠTAVALI ŠUME KOJE SU PRETVARALI U ĆUMUR.
Pape su inače bile i veće napasti. . .
|
.
