Prvi Srpsko-Turski rat 1876-1877

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije tačno da je II klasa bila naoružana samo Grinovačama. Na početku Drugog srpsko - turskog rata krajem 1877. godine srpska vojska je bila ovako naoružana
I klasa - 38526 Pibodi i 8126 Grin pušaka
II klasa - 13518 Grin i 26071 spred punećih pušaka (skoro isključivo ruskih)
III klas - 42950 spred punećih pušaka uglavnom ruskih i manji broj Vensanki
Ovo je podatak iz zvaničnog pregleda naoružanja srpske vojske 1. novembra 1877. godine

• 2Ovo se svidja korisnicima: sasans23, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Jedna od lokacija gde se vodila Šumatovačka bitka.
Levo (bliže) uzvišenje je Šumatovac. Na njemu je bio položaj srpskih jedinica. Desno (dalje) uzvišenje je položaj sa kojeg su nadirali turci. Uzvišenje sa kojeg su turci napadali je danas poznato pod imenom "smrdar" (smrdar - smrdi) jer su turci odstupili bez skupljanja svojih poginulih vojnika.




Spomenik u znak sećanja na Šumatovačku bitku je postavljen na mestu gde se u toku bitke nalazila srpska komanda. U odnosu na prvu fotografiju još levo, na vrhu uzvišenja











Kod Šumatovca je podignuta crkva Svete trojice. Podignuta je 1876. godine u njoj je sahranjeno 12 ruskih dobrovoljaca.
Današnji izgled crkve




Desno od oltara su sahranjeni ruski dobrovoljci

• 2Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za neki dan, 12.juna, je godisnjica potpisivanja mira i ukidanja srpsko-turske granice!

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NiZdr ::Grinovače su ostragpuneće puške (u stvari prepravljene prednjače Lorenc) i imale su papirni dvodelni metak sa separatnom kapislom.

Citat: Папирну чауру је влага дезинтегрисала; чеп затварача је кидао папир, јер је јако притискао метак; његово лежиште би се запрљало већ после 7 – 8 хитаца. Најзад, рђаво избушене рупице на папиру чауре су онемогућавале паљење барута (то јест преношење пламена). Дали се ово дешавало и код осталих острагуша које су користиле папирне ''чауре'', Драјзе, Шаспо?

miran :: U sastavu drinske vojske sam promašao i puške "komerbiksenovog"sistema. Какве су ово пушке?

• 2Ovo se svidja korisnicima: uniformista, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod pušaka Drajze i Šaspo se to mnogo ređe dešavalo jer su bile mnogo kvalitetnije naročito puška Šaspo. Međutim, mnogo veći problem je što su do 1876. godine gotovo sve armije zamenile ostraguše sa papirnim čaurama tako da su naše Grinovače bile među poslednjim. Sa druge strane naše puške Pibodi su bile vrlo dobre spadale su među bolje konvertovane puške mada ih je bilo i novo izrađenih.
Puške kamerbihsl m. 1849 su bile austrijske spred puneće puške augistinovog sistema kalibra 18,1 mm. Bili ih je vrlo malo i u naoružanju i u rezervi. Za Prvi srpsko turski rat ne postoje tačni podaci koliko ih je upotrebljeno u borbama ali za Drugi srpsko turski rat ima. U tom ratu 1877 - 78 bilo ih je samo 20 (dvadeset) u jedinicama. Vrlo loša puška čak i posle prerade kod nas na klasične kapislare.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ltcolonel
Da li imaš pri ruci tekst iz Vesnika br.39 o opsadnoj i pozicijskoj artiljeriji u ratovima 1876-1878. godine.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Dec 2012 17:35

imam ga u kompjuteru.

Dopuna: 10 Dec 2012 17:35

tj pri ruci mi je ako an to misliš.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::
Puške kamerbihsl m. 1849 su bile austrijske spred puneće puške augistinovog sistema kalibra 18,1 mm. Bili ih je vrlo malo i u naoružanju i u rezervi. Za Prvi srpsko turski rat ne postoje tačni podaci koliko ih je upotrebljeno u borbama ali za Drugi srpsko turski rat ima. U tom ratu 1877 - 78 bilo ih je samo 20 (dvadeset) u jedinicama. Vrlo loša puška čak i posle prerade kod nas na klasične kapislare. Јесу ли биле кремењаче или су имале неки други систем паљења?
А и калибар као да је с краја 18.вијека!

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Jan 2013 18:07

Puške augustinovog sistema su bile prerađene kremenjače ,sa posebnim sistemom paljenja korištenog samo u austrijskoj vojski.Imali su nekakve cevaste kapsule.
Sličan kalibar (17,8 mm) imale su ruske i belgijske spredpuneče puške u narodnoj vojski.Sredinom 19.stolječa se tek pojavljuje manji kalibar ispod 15 mm.Npr. enfield m53 od 14.7mm ili lorenz M54 od 13,9 mm.Tako da je pomalo čudno za belgijsku pušku Francotte -Petrović M56 ,što nema manji kalibar.Mogla se lako preraditi kasnije u ostragušu.Dok su ruske puške bile korištene još u krimskom ratu.

Dopuna: 05 Jan 2013 18:16

Može li Itcolonel da objavi onaj tekst o opsadnoj i pozicijskoj artiljeriji .Zanima me proizvodnja topova u Srbiji onog doba .Postoji možda koja knjiga baš o tom razdoblju?

Dopuna: 06 Jan 2013 12:59

Formacija bojnih i pomočnih jedinica 1876,godine . [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko ja znam knjiga posvećena srpskoj vojsci u XIX i početku XX veka (sa naučnim aparatom) a da je ozbiljnije tretirano naoružanje nema - naročito kad je u pitanju artiljerija. Za puške je još uvek sasvim upotrebljiva Brankova knjiga o puškama koja za ovaj period ima samo dve bitnije greške a to je broj prepravljenih pušaka na sistem Grin je bio znatno veći od cifre koju je on izneo i drugo bilo je još isporuka pušaka iz Rusije za vreme ustavobranitelja i na početku vlade knjaza Mihaila (pre poznate nabavke iz 1863. godine). Za ovo drugo nisam ni ja znao kad sam skoro radio rad o isporukama naoružanja iz Rusije Srbiji do Prvog svetskog rata.
Pustiću moj i Ivanov rad kao i rad moje supruge Olivere Dumić o proizvodnji topova kod nas objavljen u istom broju Vesnika Vojnog muzeja.