offline
- ljubasav
- Super građanin
- Pridružio: 19 Avg 2010
- Poruke: 1361
- Gde živiš: NIŠ
|
Mixelotti ::@Šuco stićićemo do Aleksinca samo malo da povežmo dešavanja i pomenemo bitne detalje u skladu sa naslovom teme 
Pregledavajući sadržaj Wikipedije, primetio sam da autor(i) nisu obradili događaje u istočnoj Srbiji, pa s obzirom na naslov teme "Prvi Srpsko-Turski rat 1876-1877" da se podsetimo šta je o tome napisano.
Eto i google nas stavio na 3-će mesto kao izvor o ovoj materiji.
Da ne ostanemo dužni, pa da predstavimo slikom i glavnokomandujućeg srpske vojske na Moravskom frontu, generala Mihaila Černjajeva.
"Тимочка (Зајечарска) војска, која је, према почетном операцијском плану Врховне команде, имала да брани источну границу Србије, прешла је 19.јуна ту границу и покушала да заузме Кулу ради појачања својих одбрамбених положаја. Међутим, збпг жилавог отпора тусрских снага којима је командовао Осман-паша, један од најталентованијих турских војсковођа (нарочито се истакоао годину дана доцније у одбрани Плевне од напада руске војске), била је принуђена на повлачење.
Турска војска (око 20.000 људи) прешла је у против напад, упала у Србију и заузела Велики Извор (село с/и од Зајечара, лична примедба), стављајући под дејство своје артиљерије целу долину Тимока, до самог Зајечара.
Сви покушаји пуковника Лешјанина да поврати Велики Извор завршили су се неуспешно, јер се Осман-паша на заузетим положајима "зарио као граната". Српска Врховна команда је због тога наредила генералу Черњајеву да с Тимочком војском, која је стављена под његову комаду, и делом Моравске војске истера турске снаге из Србије и поврати Велики Извор.
Пре но што је отпочео напад на турске снаге у долини Тимока, Черњајев је ојачао зајечарске трупе: Ваљевском бригадом I и II класе, Београдском бригадом I и II класе, са три батаљона Крушевачке бригаде I класе, 7 артиљеријских батерија једном пионирском четом. Поред тога, одлучио је да у исто време кад отпочне напад на Велики Извор, са два одреда изврши диверзију према Кули (једним одредом из села Брегова преко села Косова и Рабова, а другим са Кадибогаза преко села Салаша и Раковице) у циљу угрожавања непријатељске позадине и привлачења његових снага од Великог Извора".
Одред мајора Кирјејева (описаћу његово ангажовање у следећем топику) није успео да се са Кадибогаза (с.Ново корито) пробије ка Кули, тако да није успео да допринесе дејствима у бици за Велики Извор. О томе у наставку
Dopuna: 18 Maj 2011 23:50
Mixelotti ::Po pitanju dobrovoljaca.
Do sredine juna, kod Šapca su stvorene dve dobrovoljačke brigade sa 2729 dobrovoljaca pod komandom potpukovnika Gruje Miškovića.
Kod Kruševca oko 300 dobrovoljaca pod komandom arhimandrida Nićifora Dučića.
U Kladovu su se prikupljali bugarski dobrovoljci, oko 400-500 ljudi, koje je organizovao bugarski komitet preko svojih delegata.
Иако смо већ прешли на дејства вредно је било што су споменути и добровољци. Ја сам нашао за сходно да допуним „Mixelotti“-ја, да не би било да смо неког намерно изоставили, а према подацима, био је то импозантан број људи.
„Када је јуна 1876.године Србија објавила рат Турској , из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Војсводине и Македоније прелазе у Србију многи добровољци., од којих је (како је „Mixelotti“ навео) 14.маја 1876.године у Шапцу формиран и посебан добровољачки корпус.
Велики број добровољаца упућен је и од „Словенског комитета“ из Русије (око 2.350 људи, међу којима и више официра с генералом М.Черњајевим на челу), (Кладово и Крушевац, су већ споменути). Али и у Зајечару, такође се прикупило око 1.000 добровољаца Бугара, са намером да упадну у Бугарску и подигну устанак.
У току рата, на Моравском фронту оперисало је неколико добровољачких јединица из других крајева: батаљон добровољаца из Војводине (око 2.500 бораца), Црногорски батаљон под командом војводе Маше Врбице, руско-српски и руско-албански батаљон (од Срба и Албанаца са Косова и Метохије) са руским командним кадром. Ускоро су од црногорских, српских, руских и бугарских добровољачких формација формиране две добровољачке бригаде (од по 4 батаљано), а после одласка руских добровољаца (7.новембра 1876.године) ове јединице су реорганизоване, па је од 1.бригаде и коњичког пука образована Добровољачка дивизија.
У саставу Дринске војске борио се и добровољачки одред Италијана –Гарибалдинаца, у чијем је саставу било и нешто Француза, Немаца, Чеха, Белгијанаца и Норвежана".
Да не бисмо чекали тему II Српско-турски рат, да наставимо континуитет:
"1877-1878.година у саставу српске војске образован је тзв. добровољачки кор од 3 батаљона у којем је, поред добровољаца југословенских националности, било и нешто Аустријанаца и Немаца.
По завршетку рата део добровољаца остао је у српској војсци и заузео високе положаје (међу њима и браћа Јуришић-Штурм, од којих је Павле у ратовима 1912-1918., командовао дивизијом, а потом армијом)."
Vojna enciklopedija, Drugo izdanje, Beograd 1971. strana 496.
O ličnostima, koje su naveden postoje kraće-ili duže biografije na internetu, pa se možete informisati. Posebno je interesantan članak o Maši Vrbici:
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/.....vrbici.htm
|
