Prvi Srpsko-Turski rat 1876-1877

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Maj 2011 23:02

БОРБЕ У ДОЛИНИ МОРАВЕ

„У периоду од одступања Тимочке војске од Зајечара и Књажевца код Соко Бање и с.Лукова (24. Јула) до њеног покушаја да поврати Зајечар (26. Августа) у долини Мораве водиле су се жестоке борбе. Наиме, Абдул Керим-паша извршио је у току јула концентрацију своје војске у ширем рејону Ниша и почетком августа преузео офназиву десном обалом реке Јужне Мораве ка Алексинцу. После тешких борби код села Мрсоља и Житковца турска војска је 10. aвгуста избила пред главни алексиначки положај, где је заустављена ватром српских јединица.
Сутрадан, 11. августа, развиле су се оштре борбе на целом фронту. Одбрана Алексинца, уз снажну подршку артиљерије, успела је да одбије све непријатељске јурише.
Пошто се уверио да сви дотадашњи напори нису дали жељене резултате, Керим-паша је главне снаге усмерио према Шуматовцу (вис на средњем одсеку утврђеног алексиначког положаја, на којем је био израђен редут петоугаоног облика, који су браниле 3 пешадисјке чете са 8 топова). Турци су непрекидно јуришали од подне до мрака, али су унакрсном ватром српске артиљерије са суседних положаја просто кошени. Пошто су изгубили неколико хиљада људи, Турци су били принуђени да се повуку на Пруговац. Ово је била највећа победа српске војске у првом рату с Турском 1876.године.
После неуспеха на Шуматовцу Керим-паша је 17. августа пребацио главне снаге преко моста код села Бујмира на леву обалу реке Ј.Морава и предузео надирање ка Адровцу (село 8 км југозападно од Алексинца) с намером да обиђе Алексинац и настави офанзиву према северу. Алексиначке положаје на левој обали Мораве бранило је 19 батаљона и 5 арт.батерија. после снажне артиљеријске припреме Турци су 20. августа прешли у напад на целом фронту. Развила се огорчена борба у којој су надмоћније турске снаге присилиле Србе да се повуку на линију Ђунис – Шиљеговац.
После борбе код Адровца, уместо да делом Тимочке војске ојача Моравску војску, генерал Черњајев је наредио да Тимочка војска предузме напад према Зајечару. Овај напад, као што се из описа војводе Мишића види, завршио се неуспешно“.
(исти извор, а наставићемо с истим до завршетка рата)


Abdulkerim Nadir Pasha (1807-1883)

Dopuna: 30 Maj 2011 14:02

Један фрагменат великих борби. Бој код Адровца

Вршиоц дужности команданта
Рудничке бригаде I класе
к а п е т а н
Радомир Путник





Пуковник Ђуро Хорватовић са групом официра
(Радомир Путник, трећи с десна у другом реду)

Немамо слику Војводе Р.Путника из тог периода

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naoružanje srbske narodne i stajače vojske je tada bilo raznoliko .Prve ostraguše sistema GREEN se uvode 1867-8 godine .To su bile prepravljene sprednjače sistema LORENZ iz A-U koje odmah pokazuju svoje konstruktivne greške koje nikad nisu uklonjene iako je bilo riješenja za njih. Največi problem je bio u papirnom patronu ;koji se rado cijepao a na vlazi razpadao.Zato je 1869 godine uveden novi sistem PEABODY koji je montiran na 28000 pušaka sprednjača bivše Saksonske vojske i ostatak pušaka LORENZ .Tako je puška PEABODY imala 2 kalibra 13;9mm i 14;9mm .Posle tih vrlo aktivnih godina nastane velika pauza .
Puške PEABODY M69/70 koristi stajača i 1.klasa narodne vojske .
Osim Puška GREEN M67 2.klasa narodne vojske koristi stare perkusione puške ruskog sistema glinki-mavrina M45/54 iz krimskog rata i belgijske puške M56 minie-francotte.
U stranoj literaturi ( guerre dorient 1876 -77 )se pominju još puške CHASSEPOT i REMINGTON u srpskoj vojsci .Ako netko ima prave podatke o tim puškama neka napiše.Zaplenjene puške chasspote je Nemačko carstvo prodavalo svakuda . Ruski odbor jih je kupovao za bugarske ustanike (oko 20000);a nekoliko komada su dobili i hercegovački ustanici preko Dubrovnika.

Artiljerija je imala bronzane spreda puneče olučne topove francuskog modela LA HITTE ,koje je uvela 1865.godine .Topovi su se proizvodili u Kragujevcu.Početak topolivnice počinje 1853.godine krajem novembra kada su izliveni prvi topovi.Do kraja krimskog rata izliveno je 88 topova i haubica različitog modela i kalibra .Dok je 1860.godine izliveno 24 brdske haubice.Broj tih gladko-cevnih topova je različit kod istog autora(života đorđević).On za 1862.godinu kaže da jih ima 180 u Kragujevcu ,a za 1864.godinu 150 komada .
LA HITTOVI topovi su bili 4-funtni kalibra 85,6mm a 12-funtni kalibra 120mm.Razlika u 4-funtnim topovima je bila težina zrna i domet.
Broj la hitovih topova je isto različit . Posle uvođenja u naoruženje izliveno je 80 težkih ,144 laka i 16 brdskih 4-funtnih topova.1867.godine posle dobijanja turskih trđava na savi i dunavu preuzelo se 294 turskih topova .Pošto su bili zastarele konstrukcije ,riješeno je da se postepeno preliju i dobiju savremena oruđa.
Do početka rata 1876 bilo je 120 težkih (15 divizijskih baterija ) ;72 laka (18 brigadnih baterija) ;28 brdskih(7 baterija ili 5 baterija po 6 topova) ,12 brdskih mužara (3 baterije) ,18 12-funtnih topova (3 baterije) .
Pred rat je kupljeno 6 čeličnih topova KRUPP i 2 švajcarska topa ostragana.Broj topova je iz različitih izvora ,pa i isti imaju razne podatke .Od početnih 12 mužara za cijelu vojsku ,dolazimo na 18 mužara samo u drinskoj vojsci.
Organizacija vojske je tekla vrlo sporo.Knjaz Miloš je imao kraj 1.vladavine 2417 gardista .Nakon toga je ustrojeno" garnizono vojinstvo" za čuvanje turske granice .Dok je za vreme ustavobranitelja 1845,godine uvedeno novo ustrojstvo sa 2518 vojnika(2 bataljona,1 eskadron ,1 baterija i vojna muzika).
Osim par lokalnih buna ,pravi vojni pohod počinje 1848.godine,kao pomoč vojvodinskim srbima u borbi sa mađarima .Sa statusom dobrovoljaca preko 10000 boraca je bilo organizovano kao narodna vojska ,sa svojom odečom i oružjem pod zapovjedništvom okružnih načelnika i kapetana.Kao vrhovni komandant Stevan Kničanin je dobio čin vojvode. Poslije par godina ustanovi se topolivnica i artiljeriska škola. Prva vojna škola j
e osnovana još 30.godina ali se ubrzo ukida,tako da se prvi oficiri školuju u rusiji(1833-36)a kasnije u Berlinu
(1846,godine Ranko Alimpić, Jovan Belimarković...)
U artiljeriskoj školi školovanje traje 5 godina ,tako da prvi pitomci dobiju oficirske činove 1855.godine.Do početka rata 1876.godine školu završava samo 10 klasa pitomaca .Večina oficira je napredovala od običnih vojnika.Najbolji pitomci se šalju u strane vojne škole na usavršavanje.
Veči napredak je učinjen pod vladavinom kneza Mihaila,sa povečanjem stajače vojske .Posebno artiljerije i inženerije,te stvaranjem narodne vojske.
Ustrojstvom iz 1861. i 1864.godine narodna vojska polako napreduje.Na papiru je to vojska od 100000 vojnika ,ali potpuno neobučena i ne naoružana.Topovi su domače proizvodnje i njima se najviše posvečuje.
Dok je pušaka na početku vrlo malo.Vansenske belgijske puške stižu u zemlju od 1856 do1858,godine,ali zbog austriskog embarga daljne pošiljke su prekinute zato se u kragujevcu preređuju na perkusioni sistem stare ruske kremenjače.1863.godine iz rusije stiže kao poklon 39200 perkusionih pušaka ,a 1866.godine iz austrije i prusije 55000 starih pušaka namenjenih konverziji u ostraguše.Tek pred rat 1876.u beču se kupuje još 9000 pušaka peabody.Prve uniforme se dobiju tek 1870.godine .To su bile nove austrijske uniforme koje se nisu sviđale caru josipu ,pa su prodane srbiji za 1/4 cijene.

Obuka vojske se vrši na početku nedeljom i prazničnim danima na prolječe i u jesen,godišnje ukupno 30 dana .Prvi veči manevri su 1867.godine kod požarevca ,sa 13000 vojnika.1870 .uvodi se obuka od 25 dana u jednom ili dva roka godišnje.
Šezdesetih godina je bilo ratova u evropi posle kojih su različite države uvodile nove vojne organizacije ,ali to se nije desilo u srbiji.Vladajuči krugovi su preuveličavali sposobnost narodne vojske ,a narodno mišljenje je bilo čim opanak pređe granicu cijeli balkan se diže na ustanak.To se nije desilo i Srbija je ostala sama sa Crnom gorom da ratuje.
Pred rat je uvedena nova vojna formacija .Obrazovana je 3. klasa narodne vojske za pomočne poslove i 6 novih divizija 1.klase ,svaka sa 3 brigade ,pukom konjice(5-7 eskadrona), puk artiljerije(3-5 baterija),bataljon inženirije,(sanitetni ,intendantski,telegrafski i pontonski odjel,radnička i mesarska četa ,municijska i intendantska kolona i poljska bolnica).18 brigada 2.klase(80 bataljona) ,18 bataljona 3.klase;stajača vojska je imala 5000 vojnika.
Največa greška je bila što su vojsku grupisanu na 4 vojske ,još dodatno razcijepili na manje kolone i odrede .Moravska vojska je napadala sa 4 kolone i 2 odreda,bez nadmoči .Prvim srbskim planom glavnina moravske vojske je trebala napadati prema Mramoru gde su turci imali samo jednu brigadu .Nadmočna srbska vojska bi lako pregazila turski položaj i ušla u niš ,koji je bio sa te strane slabo utvrđen.
Ali Černajev se pokazao vrlo opreznim i mnogo su ga kritikovali zbog njegovog vođenja ratom. uzroci neuspijeha u ratu 1876,godine su bili slabo naoružanje ,neobučenost i slaba disciplina vojnika ,premali broj oficira , slaba ruska komanda i več zastarela vojna organizacija.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče pušaka sistema Chassepot, znam da je Vojvoda Mišić u svojoj autobiografiji puške vojnika Valjevske brigade u čijem je sastavu bio naziva "šaspovljačama", e sad da li to znači da su to bile puške tog sistema ili je to generički naziv za pušku koja ima neke sličnosti sa Chessepot-om, ne znam. S obzirom da je o njima prišao sa omalovažavanjem, lično mislim da je ovo drugo u pitanju (Chassepot je bila odlična puška za to vreme). Znam samo da istoričar Savo Skoko nije naveo ni puške Chassepot ni Remington u opisu naoružanja srpske vojske tog vremena, mada on nije baš detaljisao. Moja pretpostavka: možda ih je bilo ali ne u velikom broju? Osim toga 3. klasa je bila naoružana Ruskim i Belgijskim sprednjačama. Verovatno nisu stigli sve da iskonvertuju u ostraguše do izbijanja rata.

A turske neregularne trupe (bašibozuci) su imali američke Vinčesterke. Redovna vojska (Nizami) je imala britanske "Henri-Martini" puške.

Ima li negde neki detaljan opis poraza kod Đunisa kojim se rat završio?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

versus ::
Ima li negde neki detaljan opis poraza kod Đunisa kojim se rat završio?
Биће више детаља о томе.
Поставите неке слике тог наоружања, као и униформе, било би лепо то видети, .

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To o puškama "šaspovljačama"sam i ja pročitao .Te puške su bile nemački vojni plen pa tko zna u kakvom stanju su bile .Osim toga i one su koristile papirni patron pa jih je verovatno zbog toga omalomažavao,zbog sličnosti sa green-om. U sastavu drinske vojske sam promašao i puške "komerbiksenovog"sistema.Odakle jim samo stigle?
Pa ja obožavam detalje .Odakle su samo stigle te "šaspovače" i u kojoj količini.Romunija je u to vreme zabranila prevoz ratnog materijala iz Rusije.Srbi su kupovali kasnije vodovodne cijevi da dobiju olovo .

Pušaka ostraguša nije bilo dovoljno ni za 2.klasu a kamoli 3.Kod bažibozuka su čerkezi imali" vinčesterke ," dok je večina imala stare perkusione puške .Albanci čak svoje lične kremenjače.Turski nizami su na početku rata imali večinom puške SNIDER M66.Kasnije su stigle nove jedinice sa puškama HENRY MARTINI M71.Pre početka rusko turskog rata je preoružan cijeli nizam i večina redifa ,te bolje jedinice bažibozuka novim puškama henry martini.
O bitki na đunisu ima u vojnoj enciklopediji i knjigi srpsko turski rat( savo skoko i Petar Opačić) to se nađe u svakoj gradskoj knjižnici.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

miran ::Srbi su kupovali kasnije vodovodne cijevi da dobiju olovo .
Не претеруј, ово је озбиљна тема.

miran ::
O bitki na đunisu ima u vojnoj enciklopediji i knjigi srpsko turski rat( savo skoko i Petar Opačić) to se nađe u svakoj gradskoj knjižnici.
Драж је да то напишеш и прочиташ овде.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam vrlo ozbiljan .(srpsko turski rat 1876-78 str.158 zadnji red),u kragujevcu nije više bilo olova i gvožđa za izradu municije,a granice zatvorene za ratni material .Zbog toga su kupovali vodovodne cevi ,da dobiju olovo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

miran ::Ja sam vrlo ozbiljan .(srpsko turski rat 1876-78 str.158 zadnji red),u kragujevcu nije više bilo olova i gvožđa za izradu municije,a granice zatvorene za ratni material .Zbog toga su kupovali vodovodne cevi ,da dobiju olovo.
Мој примерак књиге је неко узео на временски неограничену позајмицу. Немам разлога да сумњам да је тако наведено.
Међутим, ја сам одрастао у дворишту са бунаром. Па ми је било мало чудно да се по Србији на тржишту у слободној продаји, могло наћи водоводних цеви. То ми је мало засметало, али ето нека је тако.

На крају, опет да потврдим своју тезу. Не мора се због овог сазнања ићу у "to se nađe u svakoj gradskoj knjižnici. кад се то може овде сазнати, на нашем форуму
Поздрав!

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

miran ::Ja sam vrlo ozbiljan .(srpsko turski rat 1876-78 str.158 zadnji red),u kragujevcu nije više bilo olova i gvožđa za izradu municije,a granice zatvorene za ratni material .Zbog toga su kupovali vodovodne cevi ,da dobiju olovo.
Nisam siguran,ali sam i ja cuo negde da su kupovali te cevi pa cak i jos po nesto da bi lili granate i kursume.Secam se toga jer me je to podsetilo na Hajduk Veljka,jer je i on topio sve olovo koje je imao za granate i kursume.Samo mi nije jasno odakle nadjose te cevi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šuca ::Samo mi nije jasno odakle nadjose te cevi...
Ма било је и онда црне берзе.
Него и Римљанке су секле косу да би се правиле струне за стреле, тако, кад је криза сви су ресурси корисни.
Друго сам хтео. Пошто су спомињане пушке и топови, ево неких сличица, па познаваоци наоружања, да их идентификују и ако може да их опишу.