Poslao: 22 Avg 2011 12:26
|
offline
- Pridružio: 12 Nov 2010
- Poruke: 1121
|
Napisano: 22 Avg 2011 12:15
Dopuna: 22 Avg 2011 12:16
divizijar u pohodnoj i Radomir Putnik kao kapetan (1872) u paradnoj uniformi. za ostalo sacekaj jedno 2-3 nedelje kad izadje knjiga, ovo mu dodje kao tizer.
Dopuna: 22 Avg 2011 12:26
Pardon, Putnik je u cinu porucnika
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 22 Avg 2011 22:03
|
offline
- Pridružio: 12 Nov 2010
- Poruke: 1121
|
Dimitrije Karadzic je u cinu majora (ima jednu zvezdicu), a Janko Vukomanovic je gardijski podnarednik, te stoga nije dobrovoljac nego gardista.
|
|
|
|
Poslao: 22 Avg 2011 23:04
|
offline
- NiZdr
- Građanin
- Pridružio: 15 Feb 2010
- Poruke: 179
- Gde živiš: Kragujevac
|
sajkaca ::Dimitrije Karadzic je u cinu majora (ima jednu zvezdicu), a Janko Vukomanovic je gardijski podnarednik, te stoga nije dobrovoljac nego gardista.
Preuzeo sam sa ovog sajta.
istorijskabiblioteka.com/art2:dimitrije-karadzic-i-janko-vukomanovic
|
|
|
|
Poslao: 22 Avg 2011 23:44
|
offline
- ljubasav
- Super građanin
- Pridružio: 19 Avg 2010
- Poruke: 1361
- Gde živiš: NIŠ
|
sajkaca ::Dimitrije Karadzic je u cinu majora (ima jednu zvezdicu), a Janko Vukomanovic je gardijski podnarednik, te stoga nije dobrovoljac nego gardista.
1.-
Зашто гардиста не може бити добровољац?
2.-
Цитат са оне адресе: "Кнез Милан је 1877. одликовао Јанка Вукомановића колајном за храброст који се након тога вратио у Петроград. Ту је ступио као подофицир у Самарски пук са правом да настави школовање за официра. Мина је била пресрећна због даљих могућности за напредовање које су се указале њеном сину јединцу. Поред тога, рат се за Кнежевину Србију окончао повољно. Димитрије је са руском војском послат у Видин где је провео десет наредних месеци. Руске трупе требале су да гарантују спровођење Санстефанског мира."
Ово је и те како интересантно: "рат се за Кнежевину Србију окончао повољно" - ваљда се мисли, на то, да турци нису ушли у Београд"
Ипак је успео да ташно опише, како су настале одлуке овог мира, те какве су реперкусије изазвале у даљим односима Србије и Бугарске.
3.-
"Руске трупе требале су да гарантују спровођење Санстефанског мира" - писао сам о овом "миру" у теми На данашњи дан: Бугари га се држе као "Светог писма"
На нашем форуму имамо и овакво представљање овог догађаја:
Stane ::3. Marta 1878. Mirom u San Stefanu okončan je rat koji je kod nas poznat pod imenom Srpsko Turski rat 1876.-1878. odnosno Rusko Turski rat 1877.-1878.
Ovaj rat otpočeo je pobunom srpskog stanovništva u Bosni i Hercegovini protiv Otomanske vlasti, poznatom pod imenom Nevesinjska Puška. Pod žestokim pritiskom javnosti srpska vlada i Knjaz Milan objavljuje rat Turskoj. Ratu se takođe priključuje i Crna Gora pod viđstvom Knjaza Nikole. Ustanak ubrzo izbija i među Bugarima.
U početku ratna sreća nije bila naklonjena Srbiji. Njena deovoljno pripremljena vojska podpomognuta jedino odredima ruskih dobrovoljaca pretrpela je par nezgodnih poraza. Srbija se čak u jednom trenutku privremeno povukla iz rata. Stanje se drastično promenilo ulaskom Rusije u rat. Rusija koja je bila garant bezbednosti pravoslavnih hrišćana u otomanskoj imperiji morala je da reaguje na masoven zločine koje je na ratnom području činila turska vojska. Posle mnogo problema i velikih gubitaka na obe strane rat je okončan pobedom slovenskih saveznika i zauzimanjem velikog područja u južnoj Srbiji i Bugarskoj.
Kao sila pobednica Rusija je imala priliku da diktira uslove mira. Oni će ovo pravo iskoristiti na pomalo čudan način. Naime pro-Austrijska politika tadašnjeg Srpskog vladara stvoriće konflikt interesa sa Ruskom imperijalnom politikom. Rusija će pokušati stvaranje nove, pravoslavne države na balkanu, tzv. Sanstefanske Bugarske. Ova nova država trebalo je da obuhvati područja koja danas čine Bugarsku plus praktično celu makedoniju uključujući i velike delove koji danas pripadaju Grčkoj uključujući i izlaz na Egejsko more. Ova država trebalo je da obuhvati i velike delove južne Srbije (gradove Pirot, Dimitovgrad i Vranje). Ovakva Bugarska država trebalo je da bude Ruski satelit na Balkanu i odskočna daska za dalja osvajanja.
Srbija i Crna Sora su po odredbama ovog mira trebale da dobiju teritorijalna proširenja, Srbija Niš i Leskovac a Crna Gora Bar, Ulcinj i Podgoricu. Srbija, Crna Gora i Rumunija priznate su za nezavisne i suverene države.
Odredbe Sanstefanskog mira nisu bile po volji ni balkanskim saveznicima učesnicima u ratu niti ostalim velikim silama, u prvom redu Austriji koja je u njima videla smetnju svom eventualnom prodoru na Balkan niti Britaniji koja je želela da spreči Ruski izlaz na Sredozemno more.
Rešenje je nađeno u sazivanju Berlinskog kongresa koji je umnogome revidierao odredbe Sanstefansog mira.
Problemi otvoreni sanstefanskim ugovorom nisu nikako okončani. Granice iscrtane 1878. postaće granice Velike Bugarske, maksimalističkog projekta Bugarskog nacionalizma i razlog krvoprolića u kasnijim svetskim ratovima i drugom balkanskom ratu.
http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Bulgaria-SanSte.....zhinov.png
http://en.wikipedia.org/wiki/Treaty_of_San_Stefano
Богме, ни овај не зна о којем рату говори: "Srpsko Turski rat 1876.-1878."
Шак и ово тврди: "podpomognuta jedino odredima ruskih dobrovoljaca pretrpela je par nezgodnih poraza"
Није читао наше представљање добровољачког састава за време Првог српско-турског рата 1876-1877.године
У коначном, требали бисмо да усвојимо тачан назив овог акта: "Сан-Стефански мир"
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Avg 2011 11:12
|
offline
- Šuca
- Ugledni građanin
- Pridružio: 10 Feb 2011
- Poruke: 386
- Gde živiš: Aleksinac
|
Cuo sam juce po gradu da je prekjuce odrzana je svecanost u cast Sumatovacke bitke,na Sumatovcu.Krivo mi sto nisam se prosetao do gore...Proslavi su prisustvovali komandant MABr pukovnik Sasa Nedeljkovic i ostali iz opstine Aleksinac.Vise informacija ako uspem da dobijem,postavicu ih na forum a i slike.
|
|
|
|
Poslao: 24 Avg 2011 10:11
|
offline
- NiZdr
- Građanin
- Pridružio: 15 Feb 2010
- Poruke: 179
- Gde živiš: Kragujevac
|
Neki korisni linkovi.
ХЛАДНО ОРУЖЈЕ ВОЈСКЕ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ 1804-1881 - Иван Мијић
imus.org.rs/w3_zbornici/z-120+225.pdf
Бранко Богдановић, Обавештајно-извиђачка служба у српско-турским ратовима 1876-1878. године
imus.org.rs/w3_zbornici/z-51.pdf
Бранко Богдановић, Наоружавање српске и црногорске војске од XVIII до XX века
imus.org.rs/w3_zbornici/z-7.pdf
|
|
|
|
|
|