|
Poslao: 28 Avg 2011 17:16
|
offline
- ljubasav
- Super građanin
- Pridružio: 19 Avg 2010
- Poruke: 1361
- Gde živiš: NIŠ
|
sajkaca ::Postovanom Lubosavu zelim da jednog dana nesto i sam napise, pa ce mu onda osecaj biti poznat. Do tada moze da nastavi sa svojim sarmantnim komentarima.
Поштовани "sajkaca", не секирај се. Много тога сам ја написао и јавно је читано, како од мене тако и од других.
Пошто нисам плагијатор, а уједно уважавам писање других, онда и наведем од кога сам шта позајмио. Проблем је што се ти извори сада не уважавају са дужном пажњом, јер их ви нови писци желите надмашити. Није то ни тако лоше, само да стварно напишете и нешто ново. Такође, да вам и ми читаоци дамо верификацију, да је то стварно ново.
Ето спремио сам одговор - есеј, на писање о теми "РАТНЕ ОПЕРАЦИЈЕ НА МОРАВСКОМ ВОЈИШТУ 1876.ГОДИНЕ, НОВА ВИЂЕЊА" то је неких 14 страница, мог текста, па чим поставим, бићу спреман на дијалог.
Проблем је наше-ваше искључивости: "оно што ја не напишем, није написано, оно што ја не знам није постојало" а то верујте иритира. Или: "то што си ти прочитао, ма то више не важи, ма то што ти имаш, то је превазиђено", а након тога изрази колегијалног уважавања.
Оно што је свакако најинтересантније, а то је, да је ова тема актуелна и да заокупља пажњу чланова форума, а има интересената међу "гостима"
Осећам да ће бити дијалога између нове и старе гарде. Срећа је тренутно на стрни старих, видим подвојеност међу младом гардом. 
Цитат:
"Padine na kojima je smešten Gredetin bile su poprište sukoba učesnika srpsko-turskog rata 1876. godine, o čemu ćemo govoriti u posebnim odeljcima. Da bi se razumele te krvave borbe i težnja srpskog naroda za oslobođenjem, kao i da se da mogućnost čitaocu da u kontekstu prati događaje na gredetinskim kosama i uzvišenjima u okviru Moravskog bojišta, iznećemo nekoliko događaja koji su prethodili borbama kod Gredetina. Takođe, pratićemo sled događaja nakon bitke koji su rezultirali primirjem."
Чак и овај писац: "Ninoslav Miljković - G R E D E T I N, 2004." - зна да је то Моравско бојиште, а не ВОЈИШТЕ, и да су то ослободилачке борбе, а не офназивни освајачки рат. Евидентно да су то нови погледи, који су блиски старим, с обзиром да су писани 2004.године
Šuca ::Nego, da vas obradujem,narocito kolegu Ljubisava i ostale koji zive u blizini Aleksinca,naime,u Domu kulture otvorena je izlozbena postavka naoruzanja i vojne opreme iz Srpsko-turskih ratova.
A pogledacu kada su manifestacije u Adrovcu i na Deligradu,u cast ovih bitaka,pa da javim,nadam se da ne bi ste to propustili.
П.С. То никако, да не пропустимо. Кад јавиш, ваљда ћемо се скупити да попунимо један ауто. Може да се деси, да се појаве и наши историчари, па да стиснемо руке пријатељства.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 29 Avg 2011 14:04
|
offline
- Šuca
- Ugledni građanin
- Pridružio: 10 Feb 2011
- Poruke: 386
- Gde živiš: Aleksinac
|
Evo i konacnog datuma i vremena odrzavanja obe proslave:
U Gornjem Adrovcu-2.septembra u 10:30 sati
U Deligradu-4.septembar u 11 sati.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Avg 2011 11:09
|
offline
- Pridružio: 12 Nov 2010
- Poruke: 1121
|
Napisano: 29 Avg 2011 15:55
Postovani "ljubasave" ne zelim da ulazim u polemiku. Potpuno si u pravu kad kazes da je jedino vazno rasvetliti neku temu iz nase istorije. Smatram da je tuzno sto kod nas Srba koji smatramo da jako drzimo do istorije i tradicije, verovatno 80% ispitanika ne bi nista znalo o ovoj temi. Tu sad dolazi moje omiljeno pitanje, nauke ili populistike olicene u militariji. Kao prvo, ja uopste ne tvrdim da ono sto je nekada pisano da je bezvredno, i da sve pocinje danasnjim danom. Smatram da su Dr Savo Skoko i Dr Petar Opacic i dalje apsolutni autoriteti u ovoj oblasti. Naucnici istoricari mogu da pretresaju da li su ona dva, tri, ili pet topova bili na cuki levo ili na cuki desno, a zo to vreme stotine hiljada Srba uopste nema pojma o tom ratu kao istorijskom dogadjaju. Zato smatram da je zadatak "povrsne" militarije da priblizi sve znacajne istorijske trenutke sirokoj publici. Dok mi budemo cutali, nasu istoriju ce da pisu Vuksici i Aralice u zagrebu, a to ce biti daleko gore po nas nego ako to sami ne budemo radili. Najvecu monografiju o srpskom ordenju su napisali jedan hrvat i jedan slovenac za prestiznog izdavaca iz Beca, Militaria Verlag. Knjiga ima tri izdanja, na nemackom, engleskom i na hrvatskom! To razume Mile Bjelajac, to razume Bojan Dimitrijevic, Cedomir Antic.... to odavno razume i Branko Bogdanovic, iako nije istoricar po vokaciji. Sa Bogdanovicem, sa kojim sam radio izlozbu i katalog "Sluzbeno odelo u Srbiji" u SANU, sam mnogo puta razgovarao o tom odnosu, i ja sam mnogo ekstremniji jer smatram da su fusnote i naucni aparat, iako neophodni za naucne radove, zapravo najveci davez za siroku publiku, koja je po optimistickim statistikama 40% funkcionalno nepismena. Zato, neka svako pise svoje, neko za naucne skupove, neko za siroku publiku, jedino sto se racuna je afirmacija naseg istorijskog nasledja. A sto se tice naucnih casopisa, kada vam u Vesniku VM izadje kraljevski steg Aleksandra Obrenovica sa potpisom zastava knezevine Srbije, onda se covek zapita koliko taj casopis uopste vise ima neku tezinu?
Dopuna: 29 Avg 2011 16:13
Dopuna: 30 Avg 2011 11:09
Iz knjige "Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu":
Први трагови везани за герилски начин ратовања сежу још у далеку 1848. годину, када је Матија Бан објавио „Правило о четничкој војни” , да би прва практична искуства следила у рату против Турске 1876–1878, а затим и у сукобима који су започели „комитском акцијом”, пре избијања балканских ратова, као и током ратова 1912–1918 године.....
Tu je objavljena i jedna fotografija grupe komandanata srpskih "ustasa". Zanimljivo je da je i Petar Mrkonjic, kasnije Petar I, svoj dnevnik naslovio kao "dnevnik jednog ustasa".
Posto se lepo kaze da ako koza laze, rog sigurno ne laze, prilazem jednu "krunsku" fotografiju na ovu temu. Posebno su zanimljive uniforme koje su nosile srpske ustase u ratu 1876. godine, sa plavim kalpakom, crvenom kesom i zadenutim orlovim perom. Bluza je pohodni gunjic iz 1870.
Zakljucak bi bio da zapadne komsije nisu mogle da smisle cak ni autenticno ime za svoje "elitne" postrojbe.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Sep 2011 20:25
|
offline
- Šuca
- Ugledni građanin
- Pridružio: 10 Feb 2011
- Poruke: 386
- Gde živiš: Aleksinac
|
Jel ova puska ima svoj metak ili je prednjaca,tj.da li se puni spreda?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Sep 2011 10:30
|
offline
- NiZdr
- Građanin
- Pridružio: 15 Feb 2010
- Poruke: 179
- Gde živiš: Kragujevac
|
Grinovače su ostragpuneće puške (u stvari prepravljene prednjače Lorenc) i imale su papirni dvodelni metak sa separatnom kapislom.
Citat:Зворничка криза је повећала очекивања Министарског савета у вези војне спремности за могући рат, па је Блазнавцу наложено да хитно спроведе модернизацију наоружања. Немајући довољно новца а ни времена, Блазнавац се, због прихватљиве цене а и конструкционе упрошћености, одлучио за конверзиони затварач Американца Џејмса Грина (US. patent No 34422 од 18. фебруара 1862.). Тај затварач је био намењен полусједињеном метку са папирном чауром, и у пракси се лоше исказао. Заправо, Гринове патенте су презриво одбиле многе вели-ке силе тог времена (Британија, Русија...). Фебруара 1867. у Крагујевцу (у „Пушкарници“), прве Лоренцове спредњаче су преиначене на тај нови систем, који је убрзо испољио све своје слабости. Папирну чауру је влага дезинтегрисала; чеп затварача је кидао папир, јер је јако притискао метак; његово лежиште би се запрљало већ после 7 – 8 хитаца. Најзад, рђаво избушене рупице на папиру чауре су онемогућавале паљење барута (то јест преношење пламена). Због свих ових мана, адаптирано је на Гринов систем само 12000 Лоренцових капислара М.1854 ( тај посао је обављен до краја следеће године). Неке процене прерађивачких могућности „Пушкарнице“ истичу број од 4000 пушака годишње, наводећи спорост у раду и дефицит машина као факторе који су на то највише утицали. Форсирано увођење недовољно испитаног система (острагпунећег) у пешадију, вратило се Кнежевини Србији као бумеранг већ током првог следећег рата са Турском. Наиме, 1876. године „гриновача“ је постала предмет сталних кукања а и узрок многих пораза, јер се „после 7 – 8 испаљених метака, толико у цијеви накупило чађи и ђубрета да војник није био у стању да у цијев утисне нови метак. Не једанпут показало се у рату, да је то био разлог паничног бјежања цијелих батаљона“ . Описани застој у раду овог оружја отклањао се једноставном операцијом чишћења лежишта метка од заостале исцепане хартије, али је читав тај поступак деконцентрисао стрелца и оду-зимао му – у борби увек драгоцено – време, што се негативно одражавало пре свега на брзину и прецизност гађања.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Sep 2011 10:38
|
offline
- Pridružio: 12 Nov 2010
- Poruke: 1121
|
Napisano: 08 Sep 2011 10:36
Друга класа војске је била наоружана острагушама преправљеним од спредњача Гриновог (Greene) система M1867 калибра 13,8 mm. Будући да је ова пушка пуњена дводелним метком, код којег је папирната чаура (фишек) била одвојена од зрна, резултати у брзини гађања били су упола мањи него код Пибодијеве пушке (1-2 метка у мминути), а кварови чешћи.
Dopuna: 08 Sep 2011 10:38
У току кампање 1876. забележени су знатни губици у стрељачком оружју. Војскаж је из рата
изашла са око 35.000 пибодија, 12.000 гриновача и 65.000 спредњача.
|
|
|
|
|
|
