offline
- Gama
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jun 2004
- Poruke: 4389
|
Ne znam odakle da krenem pa ću pokušati da podelim post na pasuse:
Morskisrle ::Napisano: 30 Jan 2019 19:49
Ако се у неком периоду користила реч марка она се мора погледати из угла тог времена. Нема логике да једна устаљена група народа (Германсе државиће) са својим јасним језиком и дугом културом одједном одлуче да користе (све до Норвешке) српску/словенску/лужичкосрпску реч "граница" од народа који је по "званичној" историји био "непознат" у 6. веку.
Ovde praviš tipičnu logičku grešku kao Deretić i njegovi sledbenici. Ti reč „granica“ gledaš iz današnjeg ugla, a kada ti se da kontra-argument onda se gleda iz ugla tog vremena. Ti si dao mapu koja oslikava današnje stanje ali zanemaruješ interakciju naroda. Zbog čega, ne znam.
Drugo, tvoja generalizacija je malo čudna. Na osnovu čega si zaključio da su ustaljene grupe naroda odjednom odlučile da koriste slovensku reč “granica”? Na osnovu svoje hipoteze donosiš zaključak koji odmah proglašavaš da je tačan jer tvoja „logika“ tako kaže.
Gde to piše da su Sloveni bili nepoznat narod u 6. veku?
To ako se ne pominju u izvorima ne znači da nisu bili u interakciji sa drugim narodima. Drugo, treba imati u vidu da kada su vizantijski pisci u pitanju oni ne opisuju narode zato što im je ćef već kada se pojave na njihovim granicama ili ako imaju uticaj na narode koji su na njihovim granicama.
Da prikažem Radićev opis kako Vizantinci vide svoje granice i narode koji su na tim granicama:
Zamisli stadion (publika i teren) i on je osvetljen i na njemu je sve vidljivo. Kako ovi izvan zidina stadiona ulaze na njemu tako oni budu vidljivi i osvetljeni. Isto i sa narodima na granicama Vizantije. Vizantijski pisci opisuju narode koji dolaze u dodir sa vizantijskom državom.
Prema tome, ne znam odakle ta hipoteza da taj narod (Sloveni) ne postoje.
Fakat je da Sloveni, a i Srbi kao deo njih, dolaze kao formirana etnička grupa koja je prepoznatljiva u odnosu na ostale i vizantijski pisci prave razliku. Npr. kad je u pitanju slovensko-avarska opsada Carigrada 625. godine.
Morskisrle ::
Упоређујем значи званично предање са логиком и када се ове две ствари упореде јасно је да нешто не штима. Чак и ако је тачно да су Германи у средњем веку користили реч "марка" уместо границе (што сумњам и то ћу одмах образложити) онда се ствара ново питање а то је зашто? Таква важна реч која није подложна простим променама може само да се преузме ако је друга страна та која ти рецимо води државу (страна елита) и која те је покорила или су је Германи самовољно преузели да би више личили на те друге. Неко друго објашњење за сада ми не пада на памет. Такав пример културно-лингвистичког подилажења/огледања на некога имамо и данас где рецимо људи одједном користе реч гратис а не бесплатно! У овом случају једна америчка култура је та која потискује српску у лингвистици а не обрнуто јер нису Срби ти који у Америци намећу своју политику него обрнуто. Ако је словенска култура била толико надмоћна у средњем веку онда је то опет интересатно јер ја за то никада нисам знао.
Oksimoron: „zvanično predanje“.
Kako može predanje da bude zvanično? Otprilike kako kada bi neko rekao „zvanični trač“. Ne znam samo ko treba da ga potpiše (institucija ili tabloid) da bi bilo zvanično?
Da bih odgovorio na ovo, malo sam detaljnije čitao i došao do sledećeg:
Reč marka je došla iz latinskog (margo – granica), a u upotrebi je bila i staronemačka reč borte (koja je poslužila za nastanak današnje reči „border“). Termin „marka“ se proširio pod uticajem Franačke države, koja je bila u kontaktu sa Rimom, a koja se širila sa prostora rimske provincije Galije, prvenstveno, u pravcu severne Italije i na prostor današnje Nemačke. Kao što je rečeno Franačka država osniva „marke“ koje su bile pogranične oblasti (slično kao što je kod nas „krajna“ ili „krajište“).
U latinskom se koristi i reč „limes“ za granicu. Limes je bio naziv i za liniju vojnih utvrđenja, a otud termin limitanei za trupe koje su na granici.
Summa summarum: reč „granica“ nisu koristila germanska plemena u ranom srednjem veku već su imala svoj i latinski termin.
Morskisrle ::
Е сад у средњем веку је било познато да се елита (двор) по правилу користила говором којим се сам народ није користио јер елита је била "изнад" народа. Рецимо говор двора/факултета на латинском (запад Европе), француском (касни средњи век), немачком (на руском двору пре револуције) итд. Та елита је између себе значи могла да користи ту реч и на основу тога пише литературу што не значи да је то био општеприхваћен термин. Пример Норвешке која користи реч граница додатно оповргава тезу о марки као прастаре варијанте. Ако Норвежани никада нису имали блиског контакта са Словенима они би и даље користили реч марка. А пошто то није случај онда је логично да се управо реч граница преузела у неком давнијем времену када су народи Норвешке и Славена (да не кажем племе Срба  ) живели једни поред других.
Моје мишљење је да је управо реч граница старији израз у односу на марку који је овладао у средњем веку и нашао своје место у литератури.
Старост и интеракција слсвенакосрпског и германског али и грчког језика је по мени неспорна.
Odakle to da je „poznato da elita (dvor) po pravilu koristila govorom koji se sam narod nije koristio“? Izvor?
Znači Sveti Sava, Stefan Nemanja, car Dušan i ostali naši vladari su govorili starogrčki ili latinski? Pitam se što li im je trebalo da pišu na starosrpskom jeziku sva ona jevanđelja. Verovatno su nam i Miroslavljevo jevanđelje podmetnuli „zli Latini“… hoću da kažem „zli Ćiriličari“ jer je narod govorio jednim jezikom, a vlastela je pisala i govorila na drugom. Zanimljiva hipoteza. (Petar Đorđić se u grob okreće – autor dela: Istorija srpske ćirilice)
Vlastela je imala privilegiju da pored jezika svog naroda govori i neki strani. Srpska vlastela sigurno je morala da zna jezik vladara države koji je bio na njenoj periferiji. Verovatno grčki i latinski. Ukoliko i nisu znali, morali su da imaju nekog u svom okruženju ko je to znao.
Na prostoru između Visle i Odre su bili Sloveni i to je potvrđeno i materijalnim i pisanim izvorima. Vidi se i po toponimima: npr. Brandenburg se zvao Branibor, a ostrvo Rigen imalo je naziv Rujan, itd… Naravno da je dolazilo do interakcije i kulturnog prožimanja.
Morskisrle ::
Да се вратим на тему досељавања које је и започето језичким аргументима важно напоменути и следеће. Проф. Тибор Живковић је сам навео да није спорно да је некаквих досељавања било али при томе јасно назначава да је број досељеника био око 2-3 одсто. Ту се опет значи поставља питање како је могуће да 3% досељеника наметне свој језик 97% староседеоцима који помзваничној историји немају везе са нама? То је додатан доказ да је народ који је живео на тлу Балкана/Хума/Хлма пре 5-6-7. века али и давно пре тога у ствари и сам припадао словенским/српским племенима.
Samo bez Deretićevih hipoteza o genocidu. Nema potrebe da se ide toliko nisko. Proto-Bugari su nestali, a celokupna teritorija Bugarske pripada južnoslovenskom prostoru. Protobugari nisu bili slovenski narod. Kako to da su se oni izgubili, a ime su ipak nametnuli slovenskom stanovništvu na tom prostoru?
Kada Tibor Živković govori o tome verovatno je mislio na dolazak ratničke družine (karakteristične za period seobe naroda) i koja nameće svoju vlast. U to vreme dolazi do raspada rimske/vizantijske vlasti na tim prostorima i olakšan je upad okolnih naroda koji predstavljaju vlast na tim prostorima (stvaraju se ono što vizantijski izvori nazivaju sklavinijama). Romanizovano stanovništvo ima dve mogućnosti da beži (u planine ili u primorske gradove) ili da strada (tada nije postojala Ženevska i Haška konvencija niti je bilo Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima). Vremenom, romanizovano stanovništvo stupa u kontakt sa Slovenima i tako se integriše i asimiluje (prihvata jezik, kulturu, običaje).
Upravo ta asimilacija i kulturno prožimanje je vidljivo i danas (npr. reč oleum – ulje; altar – oltar, arca – raka/grobno mesto, itd). Romanizovano stanovništvo koje je pobeglo u planine pa se vratilo naziva se vlasima koji su prvo bili etnička kategorija (romanizovano stanovništvo pre dolaska Slovena), a kasnije u srednjem veku postaju socijalna kategorija (stočari koji su imali svoje dažbine ali i privilegije). Da ne govorim o toponimima: već pomenuta Arsa postala je Rasa, dalje Kostolac, Gradište, itd…
Ovo što ti navodiš kao „dokaz“, možda je za tebe jer ti zaključuješ indukcijom i dedukcijom, a istorija opet ima svoju logiku koja nije puko matematičko sabiranje 2+2 = 4.
Ali dobro, imam razumevanje. Među sledbenicima lika i dela Jovana I. Deretića je karakteristično da traže „logiku“ gde je već ima samo što još nisu čuli.
Samo bez narodne etimologije ako može.
Morskisrle ::
Dopuna: 30 Jan 2019 19:58
За славенску реч границу сам знао и пре али тек са читањем дела Мавра Орбинија ми је мало појашњено зашто би то можда било тако. Наравно није то само по себи доказ али у комбинацији са употребом данашњег језика дело Мавра Орбијиа (1600) постаје јасније за читање.
Цитирам (полу)превод (KRALJEVSTVO SLOVENA BEOGRAD 1968:
"Iz Skandinavije, oko 1460. pre Hristova rodjenja, Sloveni se iseljavaju i šire po beskrajnoj
Sarmatiji, pojavljujući se pod raznim imenima: Venedi, Sloveni, Anti, Verli (Eruli), Alani (Masageti), Hiri, Skiri, Sirbi, Daki, Svedi, Fini, Prusi, Vandali, Burgundi, Goti, Ostrogoti, Vizigoti, Geti, Gepidi, Markomani, Kvadi, Poloni, Boemi, Slezi i Bugari.
Nešto poznije, iz sarmatskih ravnica Sloveni se raseljavaju u raznim pravcima. Ove strašne ratnike sa divljenjem opisuje na crnomorsku obalu prognani pesnik Ovidije. Od mnoštva njihovih naziva vremenom se izdvajaju tri kao najglavnija — Venedi, Anti i Sloveni — da bi na kraju preovladalo ime Sloveni kao opšti naziv."
Ovo podvučeno je još jedna zamka gde se pecaju pseudoistoričari i njihovi sledbenici. Zašto? Kombinacija današnjeg jezika i…. (dodati šta najviše odgovara).
Da bi se komentarisao Marvo Orbin treba da se utvrdi šta je on pisao, a ne da se samo radi copy-paste i da se lepi.
Zašto je pisao to delo? Šta je njegovim pisanjem hteo da postigne? Da li on želi da kaže istinu i da bude objektivan ili je hteo da opravda političko delovanje jednog centra moći (čitaj: Bečkog dvora)? Drugo: koji su mu izvori? Da li su ti izvori autentični, verodostojni? Ima i tu još nekih pitanja ali da ne idem u detalje.
Ovo da li je poluprevod ili nije, ne bih da komentarišem jer ne znam kako da ga označim: kao neznanje ili kao provokaciju.
Preporučio bih opet da se vratiš na:
https://www.mycity-military.com/Stari-srednji-i-no.....l#p2135577 (sve tačke)
|
