Rana istorija južnih Slovena - osvrt na nova tumačenja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mrkva ::robertino ::

Samo te moram ispraviti u jednom. Albanci nisu starosjedioci koliko god oni to pokušavaju biti. Oni su došli sa područja Kavkaza, Armenije za vrijeme Turaka.


Čudno. Neki su uvjeravali da su došli prije Turaka. Kada je Đorđe Manijak ih doveo sa Sicilije na Balk..Helm (?) da budu plaćenićka vojska još u doba Bizanta.

Što se tiče Kavkaza, pa jeste li možda ikad čuli kavkaske jezike? Pa albanski nema veze s njima. Veće ima primjerice baskijski sa gruzijskim. Uostalom pa ti kavkaski jezici su samostalna jezična obitelj, bez ikakvog srodstva s drugim. Čak nije ni dokazana njihova međusobna povezanost.


?????

Iberija i albanija

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Markoni29 ::Lucije Kvint
Које речи смо преузели од староседелаца? И које топониме? Да ли можеш да навадеш?
Navescu primere iz Iviceve knjige "Pregled istorije srpskog jezika":

Storobalkanske reci, koje sigurno nisu albanskog niti romanskog porekla, ali su mogle biti preuzete posredno iz tih jezika: balega, baljav/baljast (crnoglava ovca, krava i slicno), blavor (za one koji ne znaju, veliki zmijoliki guster), vatra, kopile, struga (vrsta tora), urda (valjda vrsta sira, negde ga zovu i gruda?), bačija, čuka, kom, katun, šilježe, čot... Uglavnom reci u vezi planinskog pejzaža i balkanskog načina stočarenja.

Opštesrpkse pozajmljenice iz romanskog treba razlikovati od opšteslovenskih pozajmljenica (usvojenih verovatno preko Gota, pred seobu), kao i od primorskosrpskih pozajmljenica iz romanskog jezika: one su kasnijeg datuma i lokalizovane su samo u lokalnim govorima jadranskog zaledja. Kako je pozajmljenica iz romanskog koje se mogu identifikovati sa doseljavanjem na Balkan malo, zakljucak je da je uticaj zatecenih Romana bio mali, verovatno zatio sto su bili malobrojni. Kako sam pomenuo, romanske pozajmljenice u srpskom su vezane za Slovenima nepoznate pojmove koje su sreli na Balkanu: biljke broć, cer, lovor, papar (odatle kasnije paprika odnosno piperka), rotkva... životinje: jegulja, mazga, paun...

Toponimi, imena skoro svih vecih reka su dosle preko romanskog, cesto od neromanskog korena: Dunav, Drava, Sava, Vuka, Timok, Morava, Drim, cak i Bojana (Barbanna) i Cijevna (Cinua), Buna, Tisa, Neretva, Bosna, Kolubara, Ibar, Lab, Piva, Tara, Drina, Mlava... Razmisljam koje bi reke imale slovensko ime, na brzinu: Bistrica, Studenica, Jezava, Ponjavica, Jasenica... Slicno je i za planine, mada tu ima vise slovenskih primera, u odnosu na reke. Par primera, Maljen (na albanskom malji - planina, ako se ne varam), Šar planima...

Na primorju ima znatan broj romanskih sloveniziranih imena naseljenih mesta, za razliku od dubljeg zaledja, gde su takvi primeri izuzetno retki. To je razumljivo s obzirom da su se primorski Romani kompaktno odrzali mnogo duze od onih u unutrasnjosti. Primeri: Sutomore (Sancta Maria), Sutvara (Sancta Barbara), Sušćepan (Sanctus Stephanus), Cavtat, Split, Skadar, Ulcinj, Medun, Ston, Grbalj, Molunat... Posto je jadranska obala, pogotovo ostrva, prvo bila naseljena delimicno grckim kolonistima, ima i romanizovanih toponima grckog porekla (Budva, Hvar...).

PS
Iznenadio sam se za vatru... Valjda su opšteindoevropskog porekla oganj, plamen...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^Zar Drina, Tara itd. nisu Keltskog porekla.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pominjao sam toponime koje smo preuzeli od starosedeoca, a ovi ih nasledili od predhodnih slojeva stanovnistva. To mogu biti i toponimi koje su ostavili Kelti.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moze neki izvor za sarmate na balkanu? Unaprijed zahvaljujem

• 1Ovo se svidja korisniku: stug
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok se ne javi neko merodavniji: pominjali smo na ovoj temi vezu Slovena i Sarmata (posebno Alana) tokom seobe Slovena na zapad, ukljucujuci njihove veze sa Srbima, Hrvatima i posebno Bugarima. U Panoniji, ukljucujuci i srpski deo, ima arheoloskih ostataka koji su nedvosmiseno povezani sa njima. Na brzinu, sa vikipedije:
"Страбон помиње сарматска племена Јазиге, Роксолане, Аорсе, Сираке, Алане... Тацит говори како су Роксолани напали подунавске римске провинције Мезију у 68. години п. н. е где су „изгубили две кохорте” које су протеране у град Констанца у 8. години п. н. е."

PS
Korigovao sam se za iranska imena nekih reka na Balkanu, ako te je to podstaklo da napises predhodni post. Na brzinu sam pomislio da je ime Dunava skitsko-sarmatsko, sto stoji za Don, Djepar i Dnjestar, naknadna provera je pokazala da sam omanuo ,

• 4Ovo se svidja korisnicima: stug, robertino, Skywhaler, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Alane su dugo vremena radili samo Rusi. U zapadnu istoriografiju ih je, pre pola veka uveo Bernard S. Bachrach u svojoj maestralnoj monografiji A History of the Alans in the West - From Their First Appearance in the Sources of Classical Antiquity through the Early Middle Ages-University of Minnesota Press (1973). U našoj arheologiji, pošto se naša istoriografija vrlo slabo bavi periodom IV - VI vek, oni su skoro u potpnosti ignorisani do pre manje od dvadesetak godina. Sredinom devedesetih smo tokom rekognosciranja Dule Rašković i ja našli na nekoliko utvrđenja u dolini Morave materijalne ostatke Alana i pokušali da ih predstavimo kao Alane ali čak ni uz podršku pokojnih profesora Srejovića i Saleta Jovanovića to nismo uspevali. Vasić and comp. (sa Arheološkog instituta) je te nalaze vezivala za Gepide pa čak i Herule ali nikako za Alane. Na kraju je ispalo da mi ipak jesmo bili u pravu i da to jesu Alani ali to slobodno možete da pišete tek poslednjih desetak godina.
U zborniku radova koji je u pripremi daćemo sve nalaze koje sa sigurnošću možemo da vežemo za Alane u Pomoravlju a ima ih podosta.
E tu sad postoji ozbiljan problem. Na osnovu istorijskih izvora Alani za naš prostor mogu da se vežu za dva perioda. Prvi je od Bitka kod Adrianopolisa pa do negde 410 - 15. godine a drugi je za vreme Justinijana. Skoro sve tvrđave u kojima su nađeni Alani imaju slojeve i iz prvog i iz drugog perioda koji se stratigrafski vrlo teško mogu da odvoje - mislim na manja utvrđena. Ta uvrđenja imaju, u načelu, relativno tanke stratigrafske slojeve koji su češće jedan pored drugog a ne jedan iznad drugog. Na tim tvrđavama imate često i sloj X-XII veka koji samo pravi još već zbrku. Jer svi slojevi su vrlo tanki a ako imate i Kelte e tek je onda pravi haos.
Zbog svega toga je vrlo teško reći da li su ovo Anali iz prvog ili drugog perioda. Mi pretpostavljamo, i to sa velikom verovatnoćom, da je reč o drugom preiodu. Alani su kod Justinijana davali elitnu konjicu. Utvrđenja u kojima su potvrđeni: Vrćenovica, Sv. Nestor (Vitkovac), Ukosa, Momčilov grad i Gradac kod Batočine su na međusobnom rastojanju od po oko 20 km osim poslednja dva gde je oko 40 km. Ali između njih tačno na pola puta je Bagrdanski tesnac u kome ima nekoliko neistraženih kasno antičkih utvrđenja i sasvim je moguće da u nekom od njih ima Alana. Sva ova utvrđenja su slična ko jaje jajetu. Gradaca kod Batočine se danas razlikuje ali je njega "napao" kamenolom pa je teško reći kako je izgledao u originalu.

• 6Ovo se svidja korisnicima: bojank, A.R.Chafee.Jr., Skywhaler, amstel, Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? ЗАШТО РАД РУСКОГ БИОХЕМИЧАРА "СА ХАРВАРДА" АНАТОЛИЈА КЉОСОВА НЕ МОЖЕМО ДА УЗМЕМО ЗА ОЗБИЉНО

Прво треба нагласити да Кљосова и његов рад о ”ДНК генеалогији” сами руски генетичари не сматрају валидним. Штавише, он у Русији, у озбиљним научним круговима, ужива статус ”шарлатана”. За оне који знају руски нека само прочитају на пр. овај чланак: http://lebed.com/2014/art6608.htm.

Са друге стране, ради се о особи која је била на Харварду крајем 80-тих и почетком 90-тих година прошлог века. Анатолиј Кљосов се у периоду док је био на Унивезитету Харвард бавио биохемијом угљених хидрата тј. подручјем потпуно несродним популацијским студијама, којим је постао познат код нас, тврдећи да је анализом гена открио да су Срби најстарији народ. Пошто је у области биохемије угљених хидрата Кљосов остварио врло мршаве и незапажене научне резултате, он се није задржао дуже на Харварду и никада му није понуђена професорска позиција. Управо зато он тврди да је био ”гостујући професор”, а не неко ко је био део професорског кадра (у било ком својству) харвардског универзитета.

Анатолиј Кљосов је код нас постао познат својом ”теоријом” да Срби потичу од Нојевог сина Јафета из Библије и да је Балкан прадомовина свих Словена, па и оних који су отишли у Индију, и као Аријевци, покорили староседеоце поставши највиша Хинду каста—Брамани. Према Кљосову, ген Р1А1, који је најчешћи у динаридском подручју Балкана и понекад се назива још и “илирским”, показује да су од Срба потекли сви данашњи Словени, укључујући и Русе, али и већина народа Европе. Ова теорија је у потпуности научно неутемељена.

Кљосов већ годинама нема афилијацију са било којом научном установом или универзитетом у свету, већ наступа као самостални бизнисмен и власник своје компаније. Он своја ”истраживања” објављује у часописима које или сам издаје или у часописима неозбиљних и ненаучних издавача који објављују било шта за одређену цену. Његов рад у подручју молекуларне генеалогије (којим тврди да од Срба потичу сви народи у Европи) има сва обележја лоше науке и псеудонауке, са елементима ”научног патриотизма” како он то зове и дневне политике. Кљосов се бави областима у којима нема никаквих признатих академских резултата, смишља ”теорије” које су стручњацима трагикомичне, и оптужује научнике који су провели цео свој живот компетентно истражујући исти проблем за ригидност и догматизам.

Кљосова свакако треба игнорисати и заобилазити у што ширем кругу, као што то чинимо и са нашим псеудоисторичарима предвођеним Милошем Милојевићем, Јованом И. Деретићем и Олгом Луковић-Пјановић.

Preuzeto sa stranice: Историја Срба
https://www.facebook.com/istorijasrba/photos/a.309502371627/10157090999516628/

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Intersantna mapa...

Citat:Map of the Haem (Balkan) | (8th-9th cent.)

• 1Ovo se svidja korisniku: A.R.Chafee.Jr.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јесте инртересантна, али ми личи на знатно каснији урадак.
Од графичког приступа и пројекције, до убацивања Турака, а они су тада били још увек непознати у овим крајевима. Или их картограф изједначава с Аварима и обрнуто, али ...